Promene u stavovima prema dugu i riziku su takođe povezani sa novim diskursom o socijalnom pravima. Potrošačka očekivanja povezana sa porastom životnog standarda neraskidivo su vezana sa sve dostupnijim bankarskim kreditima. Nastupa bum u izgradnji, odnosno na tržištu nekretnina, širenje maloprodajnog sektora, modernog reklamiranja.

 Uz par godina domaćinskog poslovanja, Srbija bi imala kompaniju koja bi bila za ponos i koja se ne bi prodala za „tepsiju ribe“, kako narod kaže. Sudbina Telekoma može biti i pokazatelj za sudbinu ovog društva.

Za našu „zlatnu koku” koja nosi veliki profit, i Sertić i Vujović i Vučić uporno ponavljaju da nema perspektivu, da ne može da se „nosi” sa stranim telekomunikacionim kompanijama... Neverovatno!

Ono što danas imamo je dakle kombinacija slabog rasta i značajnog povećanja nejednakosti. Rezultat svega ovoga može biti mala manjina velikih pobednika i veliki broj gubitnika. Ali, takav ishod bi bio izbor, a ne sudbina. ‘Tehno-feudalizam’ nije neizbežan rezultat.

Niko ne spori načelni zahtev da poslovanje Telekoma bude još profitabilnije, organizacija racionalnija a modernizacija brža, ali to nisu razlozi za prodajutuđoj državnoj kompaniji, stranoj državi, već  razlog više da se Telekom zadrži u vlasništvu Srbije uz preduzimanje odgovarajućih mera?

Koren našeg zaostajanja leži u 19. veku (i ranije), u kojem je Srbija ostvarila vrlo spor ekonomski napredak. I tokom dobrog dela 20. veka obim uvođenja novih tehnologija nije bio kao na Zapadu, što je dodatno produbljivalo naše zaostajanje.

Produktivnost radnika u našem javnom sektoru ne može biti bitnije niža od produktivnosti u ostalim zemljama Evrope. Poznato je da u uslužnih delatnostima, koje mahom čine javni sektor, nema drastične razlike u produktivnosti između zemalja slične kulturološke matrice.

Vlada se najnovijim aranžmanom sa MMF-om obavezala da ide na prodaju Telekoma – prirodnog nacionalnog resursa koji obezbeđuje visoke prihode i značajan profit.

Jedna od posledica pune primene SSP-a je smanjenja prosečne stope carinske zaštite za poljoprivredne proizvode sa više od 20 odsto, koliko je bila 2008, kada je započeta postepena liberalizacija, na svega oko dva odsto.

Međunarodni računovodstveni standard 21 (IAS 21) predstavlja ekonomsko oružje, koje je neprimetno, a istovremeno veoma moćno. Sve dok je na snazi IAS 21 u sadašnjem obliku i formi, zemlje u razvoju i manje razvijene zemlje, ili bolje reći sve zemlje osim G7, imaće ozbiljne ekonomske probleme.