петак, 23. јун 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Економска политика > Скупа кратковидост министарства финансија или како смо изгубили милијарду евра
Економска политика

Скупа кратковидост министарства финансија или како смо изгубили милијарду евра

PDF Штампа Ел. пошта
Ненад Поповић   
петак, 25. децембар 2015.

Министарство финансија Србије скрштених руку чекало је оно што је цео свет спремно очекивао још од фебруара – одлуку америчких федералних резерви да повећа камате на долар. Такав „аутизам“ оних који би требало да брину о српској државној каси само у последњих 12 месеци коштаће пореске обвезнике Србије чак 122 милијарде динара, или милијарду евра по тренутном курсу.

Јавни дуг земље је почетком новембра достигао рекордних 24,3 милијарде евра, а да зло буде веће трећина је у америчкој валути, па је тај део дуга око 8,5 милијарди долара. С обзиром на то да је у последњих годину дана долар ојачао за више од 14 одсто, са 98 на 112,4 динара, аутоматски је за 122 милијарде динара повећан и дуг Србије (8,5 милијарди долара пута разлика у курсу од 14,4 динара). И то без и једног долара додатног задуживања.

Због тога што није ништа урадило, Министарство финансија је практично сваког од око 1,8 милиона запослених, који једино и могу да отплаћују јавни дуг, само по основу слабљења динара према долару у протеклих годину дана оптеретило са 555 евра нових обавеза. Или са једном и по просечном нето зарадом.

Раст дуга због јачања долара два пута већи од свих уштеда остварених смањењем плата и пензија

Истовремено, раст јавног дуга искључиво због јачања долара два пута је већи од свих уштеда остварених смањењем плата и пензија у овој години. Ако се ствари тако поставе намеће се питање да ли је стезање каиша грађана могло да се избегне да је Министарство финансија паметније управљало јавним дугом? И хоће ли ико одговарати што на време, док су камате на амерички долар биле на рекордном минимуму, практично на нули, није предузело ништа да скупе америчке дугове отплати новим позајмицама по много нижим каматним стопама. И то пре свега у динарима, али и еврима, пошто две трећине робе српска привреда извози у Европску унију, а не у земље у којима је долар резервна валута.

Ако су у претходном периоду многи грађани скупље банкарске кредите превремено отплатили узимањем нових, јефтинијих позајмица, како је могуће да никоме у Влади и Министарству финансија, где седе, или би бар требало да седе финансијски стручњаци, тако нешто није пало на памет? Или, ако је можда неко то и хтео да уради, ко је то спречио и на тај начин оштетио државни буџет и угрозио стабилност јавних финансија земље? И тиме обезбедио високе зараде повериоцима, који би на било ком другом месту ове године тешко могли да новац пласирају уз камату од 7,25 или 6,75 одсто, колико им на позајмице плаћа Србија.

ПОГУБНА РАЧУНИЦА

И да су намерно хтели, сва четири министра финансија у последње четири године, Мирко Цветковић, Млађан Динкић, Лазар Крстић и Душан Вујовић, нису могли више да наштете српској економији. Прва двојица јер су за кратко време, емисијом еврообвезница, задужили земљу за 5,25 милијарди долара, а друга двојица јер нису урадили ништа да смање терет дуга на који се плаћају папрено високе камате.

И какав је цех када се подвуче црта? У септембру 2011. са милијарду долара, за колико се тадашња влада задужила емисијом еврообвезница номинованим у америчкој валути, држава је могла да намири дуг од 74,7 милијарде динара. До сада је из буџета за доспеле рате плаћено 59 милијарди динара, а држава дугује још 693 милиона долара, 550 милиона главнице и 143 милиона камата. Чак и да до 28. септембра 2021, када за наплату доспева последња рата, долар не ојача ни за један промил, за то ће бити потребно још 78 милијарди динара. Тако ће за позајмицу од 74 милијарде динара порески обвезници у идеалним условима морати да плате 137 милијарди динара, а ако се пође од логичне претпоставке да ће долар у наредних шест година значајно ојачати, јер се очекује да ће камата на америчку валуту и даље расти, док ће на евро мировати, неће бити изненађење ако за сваки позајмљени динар вратимо два и по динара. И ником ништа. А укупни цех је много већи, јер су курсне разлике од пола милијарде евра (62,3 милијарде динара) обрачунате само на дуг од милијарду долара, а наше обавезе у америчкој валути су 8,5 пута веће.

Врло је занимљива и тврдња Министарства финансија да Србија „није пропустила шансу да се задужи јефтиније, јер Европска централна банка, за разлику од Федералних резерви САД, неће подизати своју референтну каматну стопу“. У Министарству истичу и да се „не очекује значајно померање вредности америчког долара у односу на евро, а индиректно и на нашу домаћу валуту, те не би требало да дође до даљег раста јавног дуга Србије по овом основу“.

Наравно, у саопштењу нема ни речи о томе да је наш дуг, баш по основу јачања долара, само у протеклих 12 месеци повећан за милијарду евра. Ако се пође од тога да Влада рачуна да ће у 2016. Србија повећати свој бруто домаћи производ за 1,7 одсто, или за око 500 милиона евра, испада да су нам курсне разлике већ „појеле“ не само привредни раст у наредној, већ и у 2017. години. И треба запамтити да је Министарство са својом проценом изашло у тренутку када долар вреди око 112 динара. Шта ће бити ако за годину дана долар буде 115 или чак 118 динара? Вероватно ништа, осим што ће грађани Србије морати из својих џепова за враћање доларског дуга да издвоје нових 25 или 50 милијарди динара.

(Време)

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли подржавате избор Ане Брнабић за премијера Србије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер