Како то да печатовско-видовњачка артиљерија није посумњала да су, на пример, Двери „пројекат смишљен у западним кухињама да потопи, или макар угрози Коштуницу и радикале“, а да има и подршку демократа због наде да ће тако, евентуално, смањити СНС за неколико процената?

Захтевамо што хитније расписивање референдума о приступању ЕУ и НАТО (са забраном поновног расписивања у року од 10 година) уз обавезу свих државних институција да се стриктно придржавају и раде на примени тих одлука какве год оне биле.

Ипак, уместо да „експлодирају“ на овим изборима, уместо да једном агресивном кампањом подсете колико су суштински у свему били у праву, а колико су странке власти дубоко грешиле (и колико сада дубоко греше), деессесовци су водили неамбициозну, млаку и досадну изборну кампању.

„За успех сваког посла мора да постоји план, да се тачно зна шта се хоће, не да се експериментише, иако нам је то национална особина. Треба много више времена утрошити на оштрење тестере, а не дрва сећи тупом машином.”

Како Југославија више не постоји, како је социјалистичко друштвено уређење историјски поражено и одбачено, не постоји ни један разлог да држава Србија задржи територијалну организацију те државе, уређења и идеологије.

Алији је било више стало до Башчаршије и Бегове џамије него до целе БиХ, а Милошевић му је у Дејтону изашао у сусрет и изазвао гнев руководства РС. Испоставило се да је то била жртва тешке фигуре за добитак партије: Сарајево је изгубљено да би опстала РС.

Да ли је могућа рационална јавна расправа о хомосексуализму. Очигледно је да није и да сам на свом часу 12. октобра прошле године употребио адекватан пример.

Познато је да разговорима представника Србије и Хрватске не присуствују представници Срба из некадашње Крајине и Хрватске ни Српске православне цркве, нити се о договорима објављују потпуне информације.