Запад је ту политику толерисао само дотле док је веровао да је то само прича за унутрашњу употребу. А ако се, противно свим очекивањима, испостави да Тадић и Јеремић ово са Косовом мисле озбиљно, кренуће да траже и промовишу новог, „кооперативнијег“ локалног партнера.

На питање да ли Скупштина треба да усвоји декларацију о осуди злочина у ратовима деведесетих, 46,2% испитаника одговорило је да треба усвојити једну декларацију којом ће се осудити сви злочини, а 20,6% да не треба ниједну.

Изгледа да су „прва Србија“ и „друга Србија“ у много чему сличније него што је то било ко икада могао да замисли, а што постаје јасно тек у њиховом суочавању са, како ствари стоје, изгледа најбројнијом „трећом Србијом“ – коју углавном чини већина њеног народа.

Лидери ЕУ треба да одговоре на питање, шта је за њих важније: пуновредна сарадња са Србијом као водећом балканском државом, или бесконачно удовољавање захтевима косовских Албанаца? Све до сада је ЕУ очигледно давала предност Приштини, али постаје све теже седети на две столице

У протеклој деценији прљави новац је преплавио Србију уз прећутну дозволу државе, која је лошим законодавством омогућила његов улазак у легалне токове. Србија се нашла у опасности да постане тзв. „заробљена држава“, у којој криминал подрива и контролише институције.

Проблем је што ни Силајџић, нити било ко из владиног и невладиног сектора у Сарајеву не сматрају да Ганићу треба судити, јер не могу ни помислити да неки од ратних вођа може бити командно одговоран за злочине над Србима и осталим “издајницима”.

Морамо сви бити мудри, а нарочито наши архијереји. На њима је велика одговорност, да интересе Цркве и православног народа ставе изнад својих личних интереса, неспоразума и омраза. Само „мудри као змије и безазлени као голубови“ можемо да се одупремо још једном страшном искушењу.

Црква је институција од великог угледа у народу и зато ће доживљавати нападе оних којима та чињеница смета. Истовремено, они који се налазе на врху као да су се одметнули од њене суштине и дају свој, често негативан, утисак у народу.

Све јаснијом постаје и слика „пропалих“ преговора Београда и Приштине, док је српска делегација износила спискове широких компромиса, албанска је чекала да се разговор заврши, свесна да јој суперсила пружа подршку...

Финални доказ „злочиначког удружења" Ћосића, ТВ Б92 и Станка Суботића јесте експресна разрада Суботићеве приче. Његова тврдња да је дао 50 милиона евра Мишковићу и Беку да купе Луку и Новости одмах је преузета као изјава кредибилног извора коме се, малтене, безрезервно верује!

Србија се, несумњиво, мора припремити за компромисно решење које подразумева одговарајуће уступке. За Србију би, иако то нико не нуди, вероватно најгоре решење било да јој ОУН врати Косово под њену пуну јурисдикцију...

Познато је да Светислав Басара не пропушта прилику да најгрубље нападне Добрицу Ћосића. Чак ће и Ћосићево залагање за очување једне од наших најзнаменитијих издавачких кућа искористити за најприземнији политикантски напад.

Ксенија је била провокативна, дрчна, понекад безобразна, али увек своја, јединствена. Људи из медија су волели да потенцирају баш те аспекте њене личности. Али она је наравно била више од тога. Ксенија је била најобичнија од свих необичних девојака.

Доношењем закона о забрани приватизације природних богатстава и система јавних услуга попут вода и производње струје, спречило би се погоршавање услова живота широких слојева становништва.

Мањи пад БДП-а у Србији, у односу на  многе развијене земље, није последица адекватних мера којима је српска влада успешно „парирала“ светској економској кризи, него је, нажалост, слабост наше привреде – малог обима производње и њене лоше структуре, те изразито малог извоза.

Зашто америчка влада тако олако потеже за војном силом као решењем за сваки свој спољнополитички проблем? Вашингтон је претворио рат у питање избора, у још једну спољнополитичку опцију.Укратко, Бушова администрација је озбиљно разматрала да започне Трећи светски рат.

Глобални економски пад није оборио руску владу, није окрзнуо напредак Кине, нити их нагнао да постану пријемчивији на предлоге САД. Ако Кина усвоји неке елементе немачке стратегије, може доћи у позицију да предводи креирање Евроазијске заједнице.

Глобално гледано, жене данас имају дупло мање деце него што су имале њихове мајке, углавном по свом избору. Већ више од три деценије, просечан број рођених беба у већем делу света је у опадању.