|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Стефан Каргановић
|
|
понедељак, 23. април 2012. |
|
Међународни кривични суд у Хагу (ICC) несумњиво је надлежан уколико би аргентински правосудни органи пропустили да изврше своју дужност да се позабаве овим питањем.
|
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Владислав Б. Сотировић
|
|
субота, 31. март 2012. |
|
Срби јесу од повесних догађаја правили митове и легенде, а најпознатији случај је са Косовским бојем и косовским јунацима. Међутим, за разлику од Срба, хрватска „правашка“ хисториографија је од жеља направила читаву теорију о „хрватском тисућљетном државном праву“, што је визуелно озваничено и на грбу Туђманове Републике Хрватске.
|
|
У случају да се избори не буду одржали према правилима из 2008. године, замјеник начелника Сребренице Ћамил Дураковић поручује да ће муслимани учествовати у негирању геноцида.
|
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Стефан Каргановић
|
|
уторак, 06. март 2012. |
|
Током унакрсног испитивања изашло је на видело и то да су се на војном пољопривредном добру „Брањево“, где су била извршена ова стрељања, неке масовне гробнице налазиле од раније. Запрепашћујуће је да је др Караџић пропустио да искористи налаз др Љубише Симића.
|
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Марио Калик
|
|
петак, 03. фебруар 2012. |
|
Када се почетком 90-их година прошлог века у нашој земљи поново повела борба против нових господара света, за одбрану слободе и независности отаџбине, у Србији су се следбеници четника и других квислинга нашли на истој страни као и њихови претходници у Другом светском рату.
|
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Милојко Будимир
|
|
уторак, 24. јануар 2012. |
|

У протеклом периоду систематски је уништено око 3.000 споменика НОР-а. Сцене рушења и скрнављења обишле су свијет, који је нажалост остао индиферентан. За све вријеме УНЕСКО и друге међународне организације нису исказале довољну бригу у заштити споменика српске културе.
|
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Стефан Каргановић
|
|
среда, 11. јануар 2012. |
|
Није тешко схватити зашто ми изазивамо негодовање са обе стране сребреничких барикада: и једну и другу страну покрећу мотиви политичке природе и они се осећају угрожени када се неко Сребреницом бави на нестандардан начин – објективно и неострашћено.
|
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Стефан Каргановић
|
|
субота, 17. децембар 2011. |
|
Потврда геноцида је политички циљ, наметање исфабриковане бројке је метод, монтирана суђења су средство. Свакодневна упорна борба у судници мора се водити концентрисано, професионално и прецизно.
|
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Слободан Јарчевић
|
|
среда, 30. новембар 2011. |
План Z-4 је најнепријатније сведочанство о умешаности УН, других међународних организација, западноевропских великих земаља, укључујући Руску Федерацију и Сједињене Америчке Државе, у разбијање СФР Југославије и одобравање агресије Хрватске на Републику Српску Крајину. |
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Слободан Дурмановић
|
|
уторак, 29. новембар 2011. |
|
Он описује да у већини ћелија није било кревета ни душека и да су логораши држани у нехигијенским условима и без воде за умивање. “Храњени смо корицом хлеба дневно, а посебна “посластица” кувара Јулијана Вентиле била је да логорашима даје воду са детерџентом за суђе.
|
|
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Никола Живковић
|
|
уторак, 10. април 2012. |
Да променимо слику о Сребреници у медијима Запада и њиховим енциклопедијама, на то очевидно ми не можемо да утичемо. Она је таква, јер то просто одговара интересима Лондона, Вашингтона, Берлина, Париза, али и Ријада, Катара и Карачија. |
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Ненад Кецмановић
|
|
уторак, 27. март 2012. |
Добрица Ћосић, међутим, сем недуге епизоде на челу краткотрајне Треће Југославије није био у оперативној политици да би некоме могао нанети зло, а својим књижевним делом већ одавно је стекао и славу и егзистенцијалну независност да би имао потребу да тактизира, манипулише и обмањује. |
|
Иван Звонимир - Чичак оценио је да су тврдње председника Међународне комисије за истину о Јасеновцу Србољуба Живановића "плод болесне злонамјерне мржње".
|
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Константин Килибарда
|
|
понедељак, 05. март 2012. |
|
Случај Сребренице није без преседана. Као што сам већ навео, аналогно "жртвовање" већ се догодило у Хрватској. У бици за Вуковар владајући неофашистички ХДЗ је одлучио да у одсудном моменту граду не пошаље неопходно појачање.
|
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Александар Дикић
|
|
уторак, 31. јануар 2012. |
|
„У Другом свјетском рату Хрвати су два пута победили. Ми немамо разлога се никоме испричавати. Ово што траже од Хрвата - ајде идите клекнути у Јасеновац. Ми немамо пред ким шта клечати“, рекао је Стипе Месић.
|
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Александар Дикић
|
|
недеља, 15. јануар 2012. |
|
Да је било шта планирано да буде порука другим републикама или објава неког политичког програма за преуређење заједничке државе у којем би се наметнула супериорност Србије
|
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Владислав Б. Сотировић
|
|
недеља, 18. децембар 2011. |
|
Оно што су потписали Рибентроп и Цветковић може се сматрати максималним успехом српске дипломатије Другог светског рата. Оно што је немачка страна потписала било је управо оно што су кнез и премијер и тражили од Берлина.
|
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Драгомир Билић
|
|
четвртак, 15. децембар 2011. |
Као учесник у сукобима на тлу бивше Југославије имао сам прилику да се уверим у све страхоте, патње и страдања свог и других народа на овим просторима. |
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Стефан Каргановић
|
|
среда, 30. новембар 2011. |
|
Колико су овај приказ тока и анализа догађаја уклопиви у тезу госпођице Јелачић да је политичко и војно руководство на српској страни поступало са намером истребљења заједнице босанских Муслимана у Сребреници, као такве?
|
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Владислав Б. Сотировић
|
|
недеља, 27. новембар 2011. |
|
ЈНА је отпочела акцију ослобађања својих касарни и града Вуковара 25. августа а исту завршила уз помоћ српских добровољаца 18. новембра. Одбрана града је сломљена 16. новембра а град потпуно ослобођен два дана касније.
|
|