Међународни кривични суд у Хагу (ICC) несумњиво је надлежан уколико би аргентински правосудни органи пропустили да изврше своју дужност да се позабаве овим питањем.

Срби јесу од повесних догађаја правили митове и легенде, а најпознатији случај је са Косовским бојем и косовским јунацима. Међутим, за разлику од Срба, хрватска „правашка“ хисториографија је од жеља направила читаву теорију о „хрватском тисућљетном државном праву“, што је визуелно озваничено и на грбу Туђманове Републике Хрватске.

У случају да се избори не буду одржали према правилима из 2008. године, замјеник начелника Сребренице Ћамил Дураковић поручује да ће муслимани учествовати у негирању геноцида.

Током унакрсног испитивања изашло је на видело и то да су се на војном пољопривредном добру „Брањево“, где су била извршена ова стрељања, неке масовне гробнице налазиле од раније. Запрепашћујуће је да је др Караџић пропустио да искористи налаз др Љубише Симића.

Када се почетком 90-их година прошлог века у нашој земљи поново повела борба против нових господара света, за одбрану слободе и независности отаџбине, у Србији су се следбеници четника и других квислинга нашли на истој страни као и њихови претходници у Другом светском рату.

Није тешко схватити зашто ми изазивамо негодовање са обе стране сребреничких барикада: и једну и другу страну покрећу мотиви политичке природе и они се осећају угрожени када се неко Сребреницом бави на нестандардан начин – објективно и неострашћено.

Потврда геноцида је политички циљ, наметање исфабриковане бројке је метод, монтирана суђења су средство. Свакодневна упорна борба у судници мора се водити концентрисано, професионално и прецизно.

Он описује да у већини ћелија није било кревета ни душека и да су логораши држани у нехигијенским условима и без воде за умивање. “Храњени смо корицом хлеба дневно, а посебна “посластица” кувара Јулијана Вентиле била је да логорашима даје воду са детерџентом за суђе.