Двојица лидера су имали редовну и топлу преписку, која се није прекидала све до краја рата, иако је Украјинац већ 1942. године признавао да су у нацистичкој Новој Европи Украјинци у различитој категорији од НДХ, схвативши да Нијемцима ни на памет не пада да организују Украјину као самосталну државу

У овој серији је објављена епизода Уљудба, бавила се друштвеним у културним дешавањима у НДХ-а , Хрвоје Класић је грдно погрешио што није ангажовао Горчина Стојановића као консултанта, вероватно би овај изузетни подухват добио на вредности и постигао већи уљудбени дојам и попутбину

У последње време све је више празних кућа у којима су живели и Хрвати. У потрази за запослењем многи су искористили чланство Хрватске у ЕУ и напустили Хрватску. Остала су напуштена села по којима слободно се крећу дивље животиње који су једини стални становници ових места

Владимир Јагар је примјер грешке коју ни сад није касно исправити. Треба видјети гдје су Јагарова дјеца, унучад, како живе. Питати шта им треба, како држава може помоћи. Војска Србије мора увести орден или награду која ће се звати по Владимиру Јагару. Јагар је више помогао Србима него стотине српских официра који су се разбјежали из Хрватске и БиХ. О њему није снимљен филм

По мени, иако то није моја идеја јер ју је прије више година изнио господин Владимир Умељић, та ријеч би требала бити Србоцид. Јер, такав садржај би јасно одређивао који злочин је извршен, над којим народом је извршен, као и ко, гдје, када и на који начин је све то учинио

Стварни носиоци покретачког духа Војвођанског клуба су током деведесетих година прошлог века били Веселин Лазић и Слободан Јовановић. Сву делатност су припадници Војвођанског клуба врло слободно вршили у доба владавине Слободана Милошевића.

 Зулфо Турсуновић, убица ножем чије се име помиње, је био мајор Армије БиХ. Каква Армија такви и мајори! Пре рата је мајор Зулфо био неписмени и неотесани сеоски насилник који је осуђен на вишегодишњу робију зато што је у кафани убио ножем двојицу људи. У току рата, као заменик команданта, учествовао је у већини злочина почињених над српским цивилима

Односом српских институција и медија према утамниченом пуковнику који се 1991. није латио пасоша него остао са породицом да служи народу у ратом захваћеном завичају, шаље се јасна порука онима од којих се очекује, не дај Боже ако затреба, да бране Српску и/или Србију.

Свима одзвања у глави рефрен Бајагине песме „Године пролазе  ми стојимо“, а који би за Србе из Хрватске могао гласити „Године пролазе ми нестајемо“

 Адил Зулфикарпашић, рођен 1921. у Фочи, заправо је из братства Ченгића који по његовом признању воде порекло од Исфендијар-бега из Ак Којунлуа, туркменске државе са подручја данашњег Азербејџана, Ирака и источне Турске, коју су покориле Османлије. Том приликом Исфендијар-бег и његова породица пресељени су у град Чангру у Анадолији, а његов син Кара Осман-хан 1550. бива послан у Босну. Неко време су се по месту порекла звали Чангрлићима, што је касније промењено у Ченгић. Ово је посебно интересантно између осталог и зато што присталице необошњаштва радо Србима пребацују да су „турска копилад“ док су они наводно „чисте крви“