Српска англојезичка русофилија „у инат“ САД и ЕУ одлично функционише као оружје у новим идеолошким ратовима, али је она лоша основа за истинско зближавање „браће заувек“. Да би до тога дошло, Срби морају да схвате да Русија није „Србија са атомском бомбом“, а Руси морају да схвате да Србија никако није део „Руског света“

Најоштрија тачка потенцијалне конфронтације са осовином Пекинг-Москва је војна и територијална - са Украјином и Тајваном на линијама фронта. Ипак, и глобални (колективни) Запад је такође све више изложен ризику економске принуде, било да је то Русија која прекида испоруке енергије Европи или кинеске трговинске санкције против земаља које воде политику непризнавања кинеског суверенитета, као што су Јужна Кореја или Литванија

Економисти су годинама живели у наивном уверењу како су решили велики проблем привредних циклуса и створили нови „нециклични свету" у коме привреде остварују стабилан раст уз ниску инфлацију (тзв. great moderation)

А суштински проблем све време остаје у томе што цивилизација која остракизује Хомера не може разумети Толкина. Она насилно покушава да га преобуче у „Игру престола“, која је и сама критика те цивилизације

Описујући себе, Михајловић је рекао да је "стара чекалица" и "заиста знам много, нема завере или пројекта у последњих десет година где нисам учествовао". А о другима: "Времена су тешка – виски је постао тако скуп, људи тако јефтини."

А ипак, неке промене на глобалном плану и веома видљиви сукоби који се распламсавају због верских питања, доводе у питање ту тврдњу да религија губи на релевантности.

Такође, зашто би грађани Србије поштовали било какве одлуке таквог страног тела које себе назива „Влада“, и зашто би пореским давањима сервисирали трошкове – окупације своје домовине и самих себе

На Србију се последњих недеља сручио прави цунами захтева и притисака за увођење санкција Русији. Не зна се да ли је страшнији спољни притисак, од стране бројних западних званичника, изасланика, посредника и комесара, великих и малих, или од њихове домаће политичке и медијске послуге, лакеја и менажерије

Са собом је донео не само архиву коју је водио као министар двора краља Петра II, него и своје белешке, разна документа, рукописе и богату документацију о усташком деловању. Успомене на свој контраобавештајни и полицијски рад, као високи функционер апарата безбедности Краљевине Југославије, писао је и у Лондону, за време рата и док је био министар правде у емигрантској влади

3. захтева од политичких лидера Србије, такође с обзиром на текући процес приступања ЕУ, и Хрватске врло јасно да се дистанцирају од етничко-сепаратистичких снага у Босни и Херцеговини