Илустративан пример брзоплете инвестиције СДПР је и фабрика муниције у Узићима, која је конкуренција ужичком Првом партизану. Иако је фабрика у Узићима званично отворена, њени главни погони још нису инсталирани јер се испоставило да је направљена на клизишту и да зграда тоне. Због тога купљене кључне машине и опрема белгијске фирме New Lachaussee (NLC) нису ни инсталиране. Тако се десила чудна ствар – машинама истиче гарантни рок, а да нису ни укључене.

Интегрални документ са сајта Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије под називом "Асоцијација/Заједница општина са већинским српским становништвом на Косову – општи принципи/главни елементи" објављен у секцији "Преговарачки процес са Приштином" (август 2015)

Реално гледано, победа СНС на градским изборима није (пре)велико изненађење – мада јесте извесно изненађење њена претерана и, искрено говорећи, сумњива убедљивост, с једне, као и тотални дебакл већине „традиционалних“ опозиционих и парламентарних странака, с друге стране.

Кроз такву мржњу требало би да се створи „Србијанин-ЕУропљанин“, коме је „преломљен мозак“ и ишчупан тај страшни „мали Рус“. Несумњиво је да је то коначни циљ атлантистичке политике на Балкану. А тога не може бити без устоличења и у српском друштву „ватиканске мржње“ – дубоке, систематске и сурове.

That this international and local alliance for action in Northern Kosovo comes while KFOR remains at a robust presence of roughly 10,000 troops is fortunate. The Northern Strategy has been designed to incentivize participation in GOK structures, not to impose them by force.

Очекивано, после низа изјава руководстава САД-а, Велике Британије и Француске, догодио се ракетни удар по сиријским циљевима. Како се и очекивало, овај ноћни напад није носио неке реалне војне задатке – циљеви су били непоуздани, а њихово особље благовремено евакуисано.

„Готово 1.800 дана шест главних тачака Бриселског споразума нису ни дирнуте, а то не може да буде само кривица Албанаца, то је потписала и Европска унија“, истакао је председник Србије 23. марта 2018. године на РТС-у.

Овај серијал убедљиво и са много талента захвата суштину унутрашњих сукоба у људском друштву, а све да би нам причао једну у великој мери вечну причу о хуманости и отуђењу, емпатији и ксенофобији, баналности зла и узвишености добра, а све то стављено у реалполитички контекст који је сасвим примењив на савремено друштво. И који му је, можда, преко потребан. 

Не бих да коментаришем „уметничку“ страну ове чудновате инсталације. Само ћу рећи да она одлично осликава сву „таштину празнине“ насталу симбиозом другосрбијанско-скоројевићког „граџанизма“ и вулгарне идолатрије актуелног режима. И ко зна каква ће све уметничка чуда из те симбиозе тек да проистекну.

Данашњи КФОР представља нам најбољу прилику да дефинишемо стабилност прикладно, као успех у бављењу најгорљивијом безбедносном претњом Косову: Северним Косовом као растућем замрзнутом сукобу.