Србији апсолутно не прети грчки сценарио. Грчка је трошила више него што је могла у дужем периоду. Ми немамо тај случај. Ситуација око јавног дуга и његове контроле је потпуно јасна. Наш јавни дуг се искључиво односи на задуживање за инфраструктурне пројекте.

За ММФ и Светску банку смо смислили доказе да нису у праву кад сумњају у нас, и да нам ново задуживање треба само ради развоја, а сигурно не зарад опстанка на власти. То што смо им пре неку годину вратили дугове био је само тактички потез да збунимо противника.

Зашто америчка влада тако олако потеже за војном силом као решењем за сваки свој спољнополитички проблем? Вашингтон је претворио рат у питање избора, у још једну спољнополитичку опцију.Укратко, Бушова администрација је озбиљно разматрала да започне Трећи светски рат.

Србија се, несумњиво, мора припремити за компромисно решење које подразумева одговарајуће уступке. За Србију би, иако то нико не нуди, вероватно најгоре решење било да јој ОУН врати Косово под њену пуну јурисдикцију...

Финални доказ „злочиначког удружења" Ћосића, ТВ Б92 и Станка Суботића јесте експресна разрада Суботићеве приче. Његова тврдња да је дао 50 милиона евра Мишковићу и Беку да купе Луку и Новости одмах је преузета као изјава кредибилног извора коме се, малтене, безрезервно верује!

Можемо закључити: или имамо неефикасну Владу, која и поред тога што је штедљива и ради на отварању нових радних места није испунила задатак, или можда она није толико штедљива и продуктивна као што тврди Борис Тадић.

Изгледа да Немачка није спремна да само размишља, него да јавно размишља о препрограмирању Европе у свом сопственом интересу. Она то можда неће учинити, или можда то неће учинити сада – али то је сада речено, и то ће променити однос Немачке према Европи.

Лидери ЕУ треба да одговоре на питање, шта је за њих важније: пуновредна сарадња са Србијом као водећом балканском државом, или бесконачно удовољавање захтевима косовских Албанаца? Све до сада је ЕУ очигледно давала предност Приштини, али постаје све теже седети на две столице

Парадокс Јеремића се и састоји у констатацији да је његова варијанта патриотизма у овој влади једина могућа, док истовремено даје вештачко дисање и одржава у животу исту, те јој тако даје додатни простор и време за деструктивну делатност.

Запад је ту политику толерисао само дотле док је веровао да је то само прича за унутрашњу употребу. А ако се, противно свим очекивањима, испостави да Тадић и Јеремић ово са Косовом мисле озбиљно, кренуће да траже и промовишу новог, „кооперативнијег“ локалног партнера.