Чему и откуд сад ова одурна и патетична једночинка: “руски шпијун”?! У Србији по којој НАТО фукара крвничка парадира као по трофејној прћији- ви потежете Русе?!

Због свега овог, БИА ћути, не пада им на памет да одговарају на Ђиласове оптужбе, али јој је дало додатни замах да обрати пажњу на неке друге ствари и прошири круг својих сарадника. А "случај Бастаћ" опозицији треба да послужи као наук да је БИА уигран систем и да воде рачуна о понашању својих представника.

На сајту Министарства одбране првобитно су објављене три фотографије војника у немачким и усташким униформама поред којих је првобитно било написано „фотографије војника Народно-ослободилачке војске Југославије који су учествовали у ослобођењу своје домовине“

Срби су кроз историју Косово више пута губили и враћали – али се нико никада са губитком није мирио, нити га је прихватао као трајно и дефинитивно стање. А камоли да је то својим потписом признавао и печатио. И зато је Александар Вучић нервозан

Описујући себе, Михајловић је рекао да је "стара чекалица" и "заиста знам много, нема завере или пројекта у последњих десет година где нисам учествовао". А о другима: "Времена су тешка – виски је постао тако скуп, људи тако јефтини."

А ипак, неке промене на глобалном плану и веома видљиви сукоби који се распламсавају због верских питања, доводе у питање ту тврдњу да религија губи на релевантности.

„Мини Шенген“ је поновно замајавање Србије. Јасну корист од њега могу да имају јужни сусед Србије променљивог имена и Албанија. Њихови становници би могли да се слободно крећу и купују по Србији због слободног кретања капитала

Додамо ли томе нови Хладни рат, праве ратове и избегличке таласе, делује да Зид и даље постоји, макар у главама. Теже га је видети због бљештавила тржних центара и паметних телефона који су потпуно исти у Паризу, Берлину или Београду.

Југоносталгија је, стога, у јавном пољу погрешна зато што је необјективна неуравнотежена. А посебно зато што је плодно тле за идеју обнове антисрпског југославизма, али овог пута под НАТО кишобраном

Што се Вучића тиче, пажљиво посматрање не само његових често конфузних и намерно противречних формулација, него још више његових гестова, мимике и реакција на излагања појединих посланика (а, пре свега, моје маленкости) ипак не оставља простора за сумњу да се дефинитивно спрема на потписивање „правно-обавезујућег споразума“