Неопходно је да се стане у један фронт против надирућег зла. Користећи речи поносних Северњака – наступимо као ПОРОДИЦА, то нам је ДУЖНОСТ да бисмо одбранили своју ЧАСТ!

Један сложен и скупоцен механизам, који нисмо довољно разумели нити ценили, сада је зарибао и стао. И уколико га што пре поново не покренемо, штета по ово друштво биће тако велика да је читаве генерације неће моћи поправити.

Нова раскрсница на којој се коначно отворено срећу студенти (у блокади) и политика, зове се „избори“.

Генерално, може се рећи да актуелна власт (СНС плус СПС и сателити) ужива подршку до трећине од укупног броја пунолетних грађана Србије (32,8%), док остатак одлази на противнике власти (41,3%), као и оне „неопредељене“ (25,9%)

Описујући себе, Михајловић је рекао да је "стара чекалица" и "заиста знам много, нема завере или пројекта у последњих десет година где нисам учествовао". А о другима: "Времена су тешка – виски је постао тако скуп, људи тако јефтини."

А ипак, неке промене на глобалном плану и веома видљиви сукоби који се распламсавају због верских питања, доводе у питање ту тврдњу да религија губи на релевантности.

Тренутно у Србији, владајући режим заступа интересе неприхватљиво малог броја особа. У Србији већина у друштву жели да иде у једном правцу, а минорна владајућа група у супротном

Био Александар Вучић болестан или не, крај његове владавине се ближи крају. То се види у сваком граду и у сваком селу Србије. Пламен слободе који су студенти упалили неће се угасити

Све у свему, да закључимо: Опрез, сумња и будност су увек добродошли. Али проглашавати ову вишеструко квислиншку и аутоколонијалну власт на челу са Александром Вучићем и Аном Брнабић за бранитеља било каквих националних, патриотских, породичних и државотворних вредности чињенички је погрешно и логички апсурдн

Мени је највећа драж била да погледам слику фудбалера, а онда број позади. И после склоне сличице и питају ме: Који је фудбалер на сличици број 32 и ја кажем... Све испогађам! И онда ми купе чоколаду.