U državama koje se dejstvima raznih determinacija i ciljeva sve više oblikuju po modelima Orvelove vizije društva, pa policijom, strah od nevidljivog kontrolora i sumnja u sve, postaju kolektivna osećanja.

Vlasti FBiH ne pokazuju volje da “obave analizu zahteva za povraćaj vojnih stanova”, već se SDA poziva na praksu sudova u Hrvatskoj, iako je poznato da i OEBS godinama upozorava vlasti u Zagrebu da treba da reše problem otetih stanarskih prava Srbima prognanim iz Hrvatske.

Krajnje je vreme da shvatimo da nešto više od nemoćnog pristajanja na ovakvu „realnost“ koju neki uzimaju za merilo, ma koliko bila nepravedna, možemo postići jedino ako pokažemo više i odlučnosti u odbrani svojih interesa.

Krivulja moći ne ide u prilog uspeha ponovnog američkog angažmana, koji ima rok od najviše oko dve godine, a možda i mnogo manje. Nadajmo se da će to biti kraj destruktivne balkanske avanture američke politike koja je osuđena na propast.

Povratak Klintonove ekipe u Stejt department na čelu sa njegovom, suprugom Hilari označio je pokušaj reafirmacije promašene političke strategije u BiH. Ali, sada u mirnodopskim uslovima na Balkanu nije lako osvježiti ratnu priču o Bošnjacima kao dobrim momcima i Srbima kao lošim.

Tada sam prvi put čula da su te duple plate zapravo jednake normalnim platama u Beogradu, ali o tome se nije mnogo pisalo. Duple plate jednake su normalnim platama zbog toga što su normalne plate na Kosovu otprilike duplo manje od normalnih plata u Srbiji.

Jesmo ili ikada čuli ijednu samokritiku iz OHR-a? Je li ijedna reforma koju su vodili, a bilo ih je tuce, bila pod njihovom lupom ili su čim je propala sve svalili na nesposobnost ovdašnjih političara? Suludo je braniti političare koji nisu učinili ništa.

Kada je zemlja u opasnosti, svi demokratski ustavi predviđaju uvođenje  vanrednog stanja, što znači i suspenziju političkih stranaka. Naš entitet na to nema pravo, uprkos činjenici da su SAD i EU najavili da će „dan poslije izbora početi odlučnu bitku za promjene ustava BiH“.

Činjenica je da su nam pozicije sada lošije nego što su bile pre „presude“, ali čak i da je to mišljenje bilo najpovoljnije moguće, ne bi bilo nikakve garancije da će Kosovo ostati u Srbiji. Nije nikakva fraza kad kažemo da će Kosovo biti definitivno nezavisno tek onda kada mi na to pristanemo.

Dok se u Beogradu priča o promeni granica, dok se s vremena na vreme začuje kako naša diplomatija trguje jugom Srbije, a Srbi sa severa se nadaju da će ostati ili postati deo Srbije, neko odrađuje tačku po tačku svoje strategije ostvarujući cilj.