понедељак, 28. новембар 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Дебате
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

Значај и моћ Дејтонског споразума

Милан Благојевић   
среда, 23. новембар 2022.

Сасвим је јасно да Дејтонски споразум не само што није превазиђен, већ никада не може бити превазиђен. Напротив, само такав споразум омогућује постојање БиХ у којој ниједан народ и ентитет неће бити изнад других

 
Црква и политика

Беседа на устоличењу у Пећкој Патријаршији - Косово и Метохија је дом српског народа

Патријарх Порфирије   
петак, 14. октобар 2022.

Ако заборавим, тебе Пећи, нека ме заборави десница  моја. Нека се прилепи језик мој за грло моје ако те не споменем Пећка Патријаршијо

 
Истина и помирење на ex-YU просторима

Пионирска студија о украјинским организацијама у НДХ - Павелић је подигао десницу и узвикнуо: „Слава Украјини!“

Владика Јован (Ћулибрк)   
уторак, 07. јун 2022.

Двојица лидера су имали редовну и топлу преписку, која се није прекидала све до краја рата, иако је Украјинац већ 1942. године признавао да су у нацистичкој Новој Европи Украјинци у различитој категорији од НДХ, схвативши да Нијемцима ни на памет не пада да организују Украјину као самосталну државу

 
Куда иде Србија

Крајности разорене националне свести - српско друштво између комплекса више и ниже вредности

Никола Танасић   
понедељак, 28. јун 2021.

Јер бити Србин, на крају, није ствар фолклора, није ствар расистичке ароганције, није ствар крви нити тла, а поготово није ствар случајности, јер прилика да се престане бити Србином има на сваком кораку. Бити Србин је - ствар опредељења

 
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

Преварна прича о изборној превари и незаконито „контролно бројање“ ЦИК-а

Милан Благојевић   
недеља, 16. октобар 2022.

Уписивање нула гласова умјесто добијених 157 Милораду Додику је типичан примјер извршења кривичног дјела изборне преваре, написао је професор уставног права доктор Милан Благојевић у колумни, говорећи о утврђеној неправилности на бирачком мјесту Центар 2-8 (034Б231, Основна школа "Иво Андрић", учионица 7) у Бањалуци.

Колумну преносимо у цијелости:

Радио-телевизија Републике Српске је благовремено, 15. октобра ове године, обавијестила јавност, што су учинили и бројни други медији, да је на бирачком мјесту Центар 2-8 (034Б231, Основна школа "Иво Андрић", учионица 7) у Бањалуци Милорад Додик добио 157 гласова, што је потврдило чак и незаконито контролно поновно бројање гласова за предсједника Републике Српске, које је супротно Изборном закону БиХ наредила ЦИК БиХ.

Међутим, упркос томе у Центру за бројање гласова у Сарајеву на коначном записнику поред имена Милорад Додик уписан је број нула, а не број 157. Ако није ријеч о нечијем немару, онда је оваква радња Центра за бројање гласова типичан примјер извршења кривичног дјела изборне преваре.

С тим у вези желим указати овим текстом на проблем који се може појавити, због којег се може сумњати како је онај ко је аранжирао ово незаконито "контролно бројање" узео и то као дио свог незаконитог плана, знајући да се то одвија у Сарајеву и да, како ћу показати у наставку, и ако ЦИК и Центар за бројање гласова евентуално фалсификују резултате у свом "контролном бројању" неће моћи бити кривично гоњени.

Ево зашто је то тако, изложено у три кратка објашњења.

1. Незаконито "контролно бројање" се сада одвија за изборе за предсједника Републике Српске. То је институција Републике Српске, а не институција БиХ. Ово је важно знати зато што Кривични закон БиХ у члану 154. прописује кривично дјело изборне преваре тако што каже да га чини "ко фалсификује резултате избора или гласања за институције БиХ".

Дакле, кривично дјело изборне преваре из наведеног члана може постојати само ако се ради о фалсификовању резултата избора за институције БиХ, а не и за предсједника Републике Српске као институције Републике Српске.

Стога ако би у случају с почетка овог текста била поднесена кривична пријава Тужилаштву БиХ због кривичног дјела изборне преваре из члана 154. Кривичног закона БиХ, она би била одбачена, јер Тужилаштво БиХ може кривично гонити за изборну превару само ако се ради о фалсификовању резултата избора за институције БиХ.

2. Исто ствари стоје и са Кривичним законом ФБиХ. На овај кривични закон неопходно је указати зато што је радња с почетка овог текста учињена у Сарајеву, у дворани Зетра на Скендерији, у тамошњем Центру за бројање гласова, то јест у мјесту које се налази на територији ФБиХ.

Кривични закон ФБиХ у члану 198. прописује кривично дјело изборне преваре. Чини то тако што прописује да је ово кривично дјело учињено ако неко фалсификује резултате избора за институције ФБиХ.

Дакле, ако би кривична пријава за радњу којом почех овај текст била поднесена Тужилаштву ФБиХ, зато што је радња учињена на територији ФБиХ, то тужилаштво би је морало одбацити зато што оно може предузети кривично гоњење само за кривична дјела онако како су прописана у Кривичном закону ФБиХ, а изборна превара према том закону постоји само ако се ради о фалсификовању резултата избора за институције ФБиХ, а не и за институције Републике Српске.

3. Остаје још Кривични законик Републике Српске. Нажалост, ни по њему се не би могло гонити за изборну превару, због следећих разлога.

Чланом 222. тог законика кривично дјело изборне преваре је одређено тако што је речено да га чини лице које "додавањем, одузимањем, брисањем гласова или на неки други начин фалсификује резултате избора или гласања".

Како видимо, законодавац Републике Српске није овим закоником заштитио од изборне преваре резултате гласања за институције Републике Српске, већ је то учинио на уопштен начин. Сад ће многи рећи како је то добар начин нормирања. И био би добар да није проблема који је законодавац Републике Српске направио у општем дијелу Кривичног законика Републике Српске, код прописивања територијалног важења кривичног законодавства Републике Српске.

Наиме, у члану 11. тог законика је прописано да кривично законодавство Републике Српске важи за свакога ко ван њене територије учини кривично дјело из чланова 278. до 305. тог законика. Дакле, кривично законодавство Српске не важи ван њене територије за свако кривично дјело, већ само за она прописана у члановима 278. до 305. Кривичног законика.

Нажалост, кривично дјело изборне преваре је тим закоником прописано у члану 222. што значи да се тај члан, то јест кривично дјело изборне преваре из Кривичног законика Републике Српске, не може примијенити ако је учињено у Зетри у Сарајеву, јер је то изван територије Републике Српске и не односи се на кривична дјела у члановима 278. до 305. Кривичног законика Републике Српске.

Очито је да су писци и доносиоци овог законика пропустили да у члану 11. Кривичног законика пропишу да кривично законодавство Српске важи за свакога ко изван њене територије учини и кривично дјело изборне преваре из члана 222. тог законика.

Овај проблем не може се ријешити ни чланом 12. тог законика, јер је из његовог садржаја јасно да кривично законодавство Српске важи само за држављанина Српске и кад ван њене територије изврши које друго кривично дјело, ако се затекне на територији Српске или јој буде изручен.

Дакле, овдје се ради само о држављанину Српске као учиниоцу кривичног дјела, тако да се ове одредбе, а тиме ни Кривични законик, не могу примијенити на, рецимо, држављанина ФБиХ ако је он евентуално учинио изборну превару с почетка овог текста.

Најзад, ни члан 13. Кривичног законика Српске, а других чланова о територијалном важењу више нема, није од помоћи. Зашто? Па зато што се члан 13. тог законика односи само на оне ситуације у којима је странац изван територије Републике Српске извршио кривично дјело према њој или њеном држављанину.

У незаконитом "контролном бројању" у Зетри радњу бројања гласачких листића, вјерујем, врше само држављани БиХ, а не и странци, тако да у овој ситуацији није од помоћи ни члан 13. Кривичног законика Републике Српске.

4. Имајући у виду све претходно изнесене разлоге не смије се искључити да је неко и њих претходно узео у обзир када је подстицао, односно незаконито наређивао "контролно поновно бројање гласачких листића" за избор предсједника Републике Српске.

Зато је у овом тренутку најважније да посматрачи у Зетри прате и биљеже сваку радњу и сваки евентуални покушај фалсификовања резултата тих избора.

А на законодавцу Републике Српске је задаћа да одмах по конституисању Народне скупштине Републике Српске по хитном поступку допуни наш Кривични законик, тако што ће прописати да кривично законодавство Републике Српске важи за свакога и када ван њене територије учини било које кривично дјело против изборних права, што укључује и кривично дјело изборне преваре.

(РТРС)

 
 
Србија и Црна Гора

Чему Срби могу да се надају када Монтенегрини чак и Дритана сматрају "великосрбином" и "четником"?

Ненад Пиваш   
понедељак, 22. август 2022.

Свим овим они Србима и Србији шаљу јасан сигнал. Поручују нам да су они групација са којом Срби не могу постићи никакав компромис и споразум. Поручују да они raison d'être Црне Горе виде искључиво у томе да иста буде антисрпска творевина и ништа друго

 
Истина и помирење на ex-YU просторима

Мит о споразуму из Карађорђева – није било договора Милошевића и Туђмана о подели Босне и Херцеговине

Ненад Пиваш   
четвртак, 31. март 2022.

Историја распада Југославије нам показује да је било и превише муслиманско-хрватске сарадње, укључујући ту и ратну, за један период који је наводно красила „српско-хрватске завера против добрих Бошњана“. Крајње је време да се мит о споразуму из Карађорђева пошаље на сметлиште историје, заједно са другим теоријама завере

 
Куда иде Србија

Борба на живот и смрт – годину дана од појаве коронавируса у Србији – и откуд ја у свему томе?!

Миланко Шеклер   
петак, 05. март 2021.

Апелујем да се под хитно престане са свакодневним „рутинским, безосећајним, нељудским“ саопштавањем броја умрлих на дневном нивоу у Србији! То су људи, то су жртве, а не бројке. Дајте да им вратимо људска лица!

 
Свет након 11. септембра

Питање од 65 милиона долара

Тимоти Гартон Еш   
четвртак, 16. децембар 2004.

Шта бисте више волели да имате у суседству, демократију или диктатуру? Демократију, зар не? Уколико се заиста ради о изворној либерал-демократији, онда је она боља и за људе који живе у њој и за суседе.

 
Црква и политика

Ми смо деца Светога Саве и Светога кнеза Лазара. Нећемо да нам било ко каже шта треба да будемо. За нас православне хришћане неприхватљива је ЛГБТ идеологија и противимо се такозваном „Европрајду“

Патријарх Порфирије   
недеља, 11. септембар 2022.

Други су дошли у нашу кућу и нама пропагирају своје идеје. Поткрадају их нам, намећу их, и они хоће да нам кажу шта треба да будемо и какви треба да будемо. Ми смо они који су изложени насиљу. Силују нам памет, и силују нам душу

 
Србија и Црна Гора

Тарифа за част или кад се од професора српског тражи полагање „црногорског језика“ као услов за стицање ЦГ држављанства

Марија Јелић   
уторак, 18. октобар 2022.

Бивша министарка у Влади Црне Горе Весна Братић је на свом фејсбук налогу подијелила текст професорке српског језика и јужнословенских књижевности Марије Јелић.

 
Косово и Метохија

Док председник Вучић у Њујорку прича о „деескалацији“, приштинске власти у Ибарском Колашину граде четири нове касарне - а „Српска листа“ ћути

„Отаџбина“   
субота, 24. септембар 2022.

За десет година своје владавине председник Србије Александар Вучић никада није проговорио о обавези из Кумановског споразума да се на простор КиМ врати до хиљаду српских војника и полицајаца. Да је то тражио нити би се формирала војска Косова нити би се градиле касарне у Ибарском Колашину

 
Србија међу уставима

Зашто треба изаћи на референдум и заокружити НЕ?

Данијел Игрец   
субота, 15. јануар 2022.

Ако у недељу гласате за промену Устава, гласали сте за правосуђе у рукама страног фактора, невладиних организација и Брисела

 
Србија и НАТО

Супротстављање НАТО пакту као морални задатак српског народа

Никола Танасић   
недеља, 24. март 2019.

Истинско сећање на подвиг је само и искључиво наставак подвига, наставак борбе за Косово, испуњење Косовског завета, борба непрестана против тирјанства и закона топуза. Само тако, и никако другачије, нећемо посрамити оне који су своје животе дали за нас, за Србију, за Српство. За то да буде оно што бити не може. 

 
Косово и Метохија

„Други споразум о нормализацији односа“ - Потпис 2023, „узајамно признање“ за 10 година

Коссев   
уторак, 20. септембар 2022.

После оног из 2013. године, други споразум о нормализацији односа мора бити потписан 2023. године, којим Србија фактички прихвата реалност Косова као независне државе, али га формално не признаје. У каснијој фази, хипотетички након 10 година, када је ЕУ спремна да се прошири и укључи Западни Балкан, долази до споразума о узајамном признавању, као предуслов за чланство обе земље у ЕУ.

Ово је план представљен у новом оквиру за споразум Косова и Србије, који је сачињен након ангажовања саветника председника Емануела Макрона и канцелара Олафа Шолца, до којег је дошао „Албаниан Пост“.

Споразумом, од следеће године (ако предлог буде прихваћен) Косово ће признати пет земаља Европске уније које га још увек нису признале, док ће Србија имати користи од огромне финансијске помоћи, економске помоћи и биће призната као сила региона.

Нови оквир” који има „Албаниан Пост“ је нови предлог који је произашао директно из укључивања Макрона и Шолца у процес дијалога, јер, како се каже у документу, „Косово и Србија сами никада неће моћи да реше проблем”.

Документ од четири странице, који објашњава логику новог оквира, садржи десетогодишњу визију решавања проблема и пружа „макроперспективу“.

Документ се састоји од увода, а затим је подељен на три сегмента заједно са три поднаслова који садрже 13 тачака.

Сви сегменти објашњавају такозвани „нови оквир“, који је представљен Аљбину Куртију и Александру Вучићу. О овом оквиру је јавно говорио само председник Србије Вучић након посете два саветника Београду.

Предлог на крају такође предвиђа како даље ако Косово и Србија не прихвате овај предлог.

Визија дијалога, марко-перспектива

Овај део у три тачке показује шта се очекује у наредних 10 година ако се споразум прихвати. Тренутна дешавања се виде као наставак ангажовања ЕУ у дијалогу започетом пре деценију.

2013. – први споразум за нормализацију односа. 2023. – други споразум за нормализацију односа (стварно прихватање независности Косова наспрам формалног акта признања), а трећи споразум за нормализацију односа (формално узајамно признање), непосредно пре него што шест држава Западног Балкана приступи ЕУ“, пише у документима у које је имао увид „Албаниан Пост“.

У првој тачки се истиче да „до средине 2023. године мора бити постигнута суштинска нормализација односа“.

Косово и Србија су две одвојене правне и политичке реалности које као такве морају препознати све стране у процесу дијалога

Затим треба наставити са другом тачком.

„Косово и Србија су две одвојене правне и политичке реалности које као такве морају препознати све стране у процесу дијалога. ‘Све стране’ су Приштина (Косово), Београд (Србија) и Брисел (ЕУ, што значи све државе ЕУ, укључујући оне које га нису признале)“.

А друга тачка појашњава позицију Србије.

„Србија неће бити спремна за улазак у ЕУ без потпуне нормализације политичких, правних и дипломатских односа са Косовом. Међутим, с обзиром на то да је приступање Србије ЕУ још далеко, у овој фази од Србије се неће тражити да правно призна Косово“.

Према изворима АП-а, овакав став је резултат чињенице да ЕУ тренутно није спремна ни да разматра убрзано чланство Србије, а самим тим и осталих земаља Западног Балкана.

Стога се у четвртој тачки прецизира да „Србија за сада, уместо признања, мора да прихвати реалност Косова као посебну политичку и правну реалност”.

Ову тачку, на конференцији у Београду, јавно је изнео и председник Вучић када је изјавио: „они инсистирају да тамо (тј. на Косову) постоји реалност коју као такву морамо да прихватимо“.

Пре него што се пређе на објашњење „практичних појмова“, даје се примедба.

Суштина је исправна употреба семантике: прихватање независности Косова насупрот признавању независности Косова

У документу се појашњава да је „суштина овде исправна употреба семантике: прихватање независности Косова насупрот признавању независности Косова“.

Такође је објашњено шта значи прихватање независности, подељено у три тачке.

Фактички гледано, Косово и Србија треба да у потпуности нормализују односе, омогућавајући билатерално кретање људи и робе“, каже се у првој тачки.

„Ова нормализација треба да се одрази и на регион. Другим речима, повезаност, социо-економски развој, добросуседство и дигитални подаци, Заједничко регионално тржиште које промовише Савет за регионалну сарадњу, засновано на четири слободе ЕУ и које води регион ка јединственом заједничком тржишту ЕУ“, каже друга тачка.

Према изворима „Албаниан Пост“, Немачка и Француска инсистирају на томе. Ове две моћне државе, стубови ЕУ, усагласиле су политику према Западном Балкану. Француска снажно стоји са Немачком у њеном циљу ревитализације и пуног успеха Берлинског процеса, док Немачка снажно стоји са Француском у њеној визији за опрезну политику ширења према Западном Балкану.

Француска и Немачка јасно су ставиле до знања Косову и Србији да до 2022 желе што више практичних споразума, између две стране који омогућавају успешну ревитализацију Берлинског процеса.

Трећа тачка каже да ће „прихватајући Косово као посебну политичко-правну реалност, Србија заузети пасиван став и више се неће противити чланству Косова у међународним организацијама”. Према изворима ‘Албаниан Пост’, активно непротивљење чланству Косова у међународним организацијама је специфичан и веома снажан захтев Србији.

Након објашњења ових тачака, документ појашњава позицију ЕУ у целини и држава појединачно у односу на статус Косова.

„Након другог споразума о нормализацији односа, пет непризнајућих земаља у ЕУ придружиће се осталим 22 земље ЕУ и признати Косово. Ово јединство омогућава Бриселу да третира чланство шест држава Западног Балкана као један блок“, наводи се у документу до којег је дошао Албаниан Пост.

Предвиђено је и чланство Косова у међународним организацијама, а овај пут пролази кроз четири етапе, али је унапред утврђено да „пасивна позиција Србије не решава дефинитивно проблем”.

„Чланство Косова у Уједињеним нацијама зависи од вета Русије у Савету безбедности. Међутим, све док ЕУ и САД не реше своја питања са Русијом, после другог споразума о нормализацији односа, чланство Косова у међународним организацијама пролазиће кроз ове фазе”.

Према предлогу, прва фаза је „Косово постаје чланица Савета Европе“, друга фаза – „Чланство у ИНТЕРПОЛ-у и УНЕСКО-у”, „трећа фаза, почетак преговора за приступање НАТО-у, апликација за чланство у ЕУ“ и „четврта фаза: Чланство у УН“.

На самом крају је објашњено шта обе земље добијају ако потпишу споразум и какве би биле последице ако се договор не постигне.

Што се тиче Косова, оно „добија признање пет држава ЕУ, откључавајући перспективу за чланство у НАТО и ЕУ“, док „Србија добија огромну финансијску помоћ и економску помоћ и биће препозната као сила која економски и политички води регион“.

Пошто Косово тренутно нема визну либерализацију и практично је изоловано, последице непотписивања имају више везе са владом него са самом државом. У документу се истиче потпуна изолација Куртијеве владе, као облик притиска који би утицао на дуговечност владе.

Са друге стране, ако то Београд не прихвати, следи „економска и финансијска изолација“, а истиче се и да ће „пет држава које не признају, на крају напустити Србију и придружити се осталим државама које су признале Косово. Без обзира на резултат, ЕУ ће говорити једним гласом”.

Србија је стављена у позицију да постаје јасно да ће у случају супротстављања изгубити и преко потребну економску и политичку помоћ ЕУ и подршку пет држава које нису дале признање

После дешавања у Украјини, питање јединства ЕУ, у вези са Косовом и Србијом, постало је Ахилова пета за саму ЕУ, због чега су Француска и Немачка посвећене практичној, политичкој и правној демонстрацији европског јединства.

Дакле, Србија је стављена у позицију да постаје јасно да ће у случају супротстављања изгубити и преко потребну економску и политичку помоћ ЕУ и подршку пет држава које нису дале признање.

Документ је, како је објашњено на почетку, макро перспектива, сачињен као нацрт објашњења кључне динамике, и не бави се конкретним елементима нити договорима један по један који су до сада постигнути у Бриселу – један од најпроблематичнији, Заједница општина са српском већином.

Оно што је до сада виђено, ЕУ и друге западне дипломате желе да се спроведу сви потписани споразуми, укључујући и Заједницу, чему се косовска влада противи.

Извори „Албаниан поста“, који имају директна сазнања о актуелном процесу, потврђују да је, без спремности Србије да формално призна независност Косова, веома тешко постићи договор о Заједници, који би обезбедио већи степен аутономије за косовске Србе. Другим речима, прилично лако се разговори о Асоцијацији могу преместити у трећу фазу дијалога, када европска перспектива Србије и Косова постане опипљива.

Извор: „Албаниан Пост“ (Текст је изворно преведен са албанског)

(Коссев)

 
Црква и политика

Радна верзија Темељног уговора између Владе Црне Горе и СПЦ

Документи   
уторак, 28. јун 2022.

Држава јемчи Цркви неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву, у складу са правним поретком Државе

 
Србија међу уставима

Зашто на референдуму у Србији заокружити "не"?

Горан Марковић   
среда, 12. јануар 2022.

Стиче се утисак и да јавност не зна скоро ништа о садржини, циљевима и могућим посљедицама предложених амандмана, па ће знатан дио грађана, а можда и њихова огромна већина, гласати у зависности од тога да ли су за или против власти, а не да ли су за или против приједлога амандмана. 

 
Србија и НАТО

(Не)скривена окупација - Српски војници опет са САД и НАТО

Владимир Кршљанин   
субота, 27. август 2016.

 

О овоме не можете прочитати ни реч ни на сајтовима Министарства одбране и Војске Србије, ни у српским новинама. Али 100 српских војника ће од данас до 15. септембра учествовати на 7. војним маневрима из серије „Заједничка решеност“

 
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

ЦИК крши Изборни закон БиХ

Милан Благојевић   
уторак, 11. октобар 2022.

Но, ако и тамо буду склони овој неморалној работи, јасно је, барем мени, да иза овакве наредбе ЦИК-а не стоји владавина права него најмрачније снаге (што унутрашње, што оне извана) које би да наш народ преведу жедног преко воде и да прекроје демократску изборну вољу

 
Косово и Метохија

Предлог резолуције о Косову и Метохији

Народна странка   
среда, 07. септембар 2022.

Обавезује се Влада Републике Србије да без одлагања и у пуном капацитету настави међународну дипломатску кампању за повлачење признања тзв. „Косова“, те да успостави систем економских и трговинских повластица за државе које нису признале независност тзв. „Косова“ или које су повукле такво признање

 
<< Прва < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа > Последња >>

Страна 1 од 123

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер