Зато Косово не може бити ничија тема, ничији избор и ничија политика! Зато о Косову не може бити никаквог "унтрашњег дијалога"! Зато је Косово, за вјек и вјекова, највећа бол и највећа радост, сваког ко се Србином хоће звати! Косово је живо ткиво и ујединитељ целог народа српског! Косово је вечита жива рана српства, потребита и смислена, попут васколиког првобитног греха Адама и Еве

  Др Јован Душанић – Липљански, угледни економиста, научник и професор је посљедњих година са великом енергијом и љубављу посвећен јавним пословима који, бар наизглед нису директно везани за његову ужу професију. У разговору за Билтен Представништва РС у Београду, биће ријечи и о економији, али започињемо га питањима о његовој новој преокупацији

 Стога, на новој политичкој већини у Покрајини (Српска напредна странка и други) је да учини оно што претходна није – да спроведе постојећи Статут и уведе у употребу традиционалне симболе.

 „Апелујемо на наше државнике да не смеју никада дају своју сагласност на отуђење Косова и Метохије, јер оно што се силом узме, то се и врати, оно пак што се поклони некоме, то је за свагда изгубљено, а то Срби и Србија не смеју дозволити“. Ми се искрено надамо, уз молитву Господу да ће се проблем, створен најпре оружаном побуном албанских сепаратиста, а потом окупацијом Покрајине, решити искључиво мирним путем на начелима правде и права

 Адил Зулфикарпашић, рођен 1921. у Фочи, заправо је из братства Ченгића који по његовом признању воде порекло од Исфендијар-бега из Ак Којунлуа, туркменске државе са подручја данашњег Азербејџана, Ирака и источне Турске, коју су покориле Османлије. Том приликом Исфендијар-бег и његова породица пресељени су у град Чангру у Анадолији, а његов син Кара Осман-хан 1550. бива послан у Босну. Неко време су се по месту порекла звали Чангрлићима, што је касније промењено у Ченгић. Ово је посебно интересантно између осталог и зато што присталице необошњаштва радо Србима пребацују да су „турска копилад“ док су они наводно „чисте крви“

Један од манира актуелног председника Републике Србије јесте и тај да вас безобзирно напада када нисте присутни, па стога немате прилике да му одговорите.

Уобичајено је да уставотворац у „уводу у устав“ износи мотиве који су довели до његовог доношења, циљеве који се желе постићи, наводи традиционалне и историјске вредности и особености земље, а има и преамбула у којима своје место налазе „горућа“ и још увек отворена полтичка питања од највећег значаја.

Нема човека данас, био он верник или неверник, који не би желео бар за тренутак да учествује у истинској радости. Али, мира и радости ниоткуда. Свуда безизлаз, душа опатуљена у личним тежњама и жељама које происходе из самољубља и саможивости, што доводи до духовне смрти која има за последицу бесциљност и немарност за вечно спасење.

У туристичкој  брошури о Книну, која се крајем прошле године појавила на интернету, а ускоро би требала изаћи из штампе,  Срби као да нису никада постојали у том граду. Туристичка заједница града Книна напросто је „избрисала“ из сећања све што има везе са Србима, а историја је прекројена на такав начин да се учешће народа који је до 1995. био већински уопште не види

 Етнички мотивисана убиства Срба на Косову и Метохији почела су још осамдесетих година, а деведесетих су дотад, како су тврдили, насумична убиства прерасла у масакре терористичке ОВК.