Евидентно је да косовско-метохијско питање у институционалном смислу већ годинама, на жалост, није постављено на свесрпској већ на политичкој и партијској и то је један од највећих проблема у болном и катастрофалном процесу транзиције Косова и Метохије као срца Србије у ”Косово као Гордијев чвор” или у ”Косово као канцер Србије”.

Предлог за националне пензије за математичке таленте, иако несумњиво изнет са добрим намерама, у себи носи клицу једног идејног система који је потпуно поражен управо зато што је неодржив

У агресији доминантно Вашингтона, мимо одобрења Савјета безбједности УН-а и мимо међународног права, прије осамнаест година, бомбардована је и наша земља, када је убијено и троје дјеце, за што никада нико није одговарао, нити, се чак, званично извинио.

О овоме не можете прочитати ни реч ни на сајтовима Министарства одбране и Војске Србије, ни у српским новинама. Али 100 српских војника ће од данас до 15. септембра учествовати на 7. војним маневрима из серије „Заједничка решеност“

Вучићева власт се у протеклих шест година пред нашим очима преобразила из марионетског режима у колонијалну управу, а сада из колонијалне управе прераста у својеврсну окупациону структуру

  Др Јован Душанић – Липљански, угледни економиста, научник и професор је посљедњих година са великом енергијом и љубављу посвећен јавним пословима који, бар наизглед нису директно везани за његову ужу професију. У разговору за Билтен Представништва РС у Београду, биће ријечи и о економији, али започињемо га питањима о његовој новој преокупацији

Уобичајено је да уставотворац у „уводу у устав“ износи мотиве који су довели до његовог доношења, циљеве који се желе постићи, наводи традиционалне и историјске вредности и особености земље, а има и преамбула у којима своје место налазе „горућа“ и још увек отворена полтичка питања од највећег значаја.

Ако је услов за напредак Србије одрицање од Косова и Метохије, као што свакодневно слушамо, одмах одустанимо од тог пројекта и таквог  напретка јер ничим се не да надоместити губљење суштине.

 Видовдан би требало да буде централни национални празник по коме су Срби поштовани и препознатљиви у целом свету. Као што су били у најсјајнијим периодима своје историје

 Адил Зулфикарпашић, рођен 1921. у Фочи, заправо је из братства Ченгића који по његовом признању воде порекло од Исфендијар-бега из Ак Којунлуа, туркменске државе са подручја данашњег Азербејџана, Ирака и источне Турске, коју су покориле Османлије. Том приликом Исфендијар-бег и његова породица пресељени су у град Чангру у Анадолији, а његов син Кара Осман-хан 1550. бива послан у Босну. Неко време су се по месту порекла звали Чангрлићима, што је касније промењено у Ченгић. Ово је посебно интересантно између осталог и зато што присталице необошњаштва радо Србима пребацују да су „турска копилад“ док су они наводно „чисте крви“