субота, 06. јун 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Економска политика > Да ли ће приватизација унапредити Телеком Србија?
Економска политика

Да ли ће приватизација унапредити Телеком Србија?

PDF Штампа Ел. пошта
Милош Обрадовић   
петак, 14. август 2015.

(Балкан магазин)

Рок за подношење необавезујућих понуда за Телеком Србија је истекао, а у јавности све су чешћа нагађања ко је све заинтересован за куповину Телекома и колико су спремни да плате.

Са истеком рока за исказивање заинтересованости за националног телекомуникационог оператера почиње и анализа приспелих необавезујућих понуда, да се види које су понуде квалификоване, поручио је министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић. Према његовим речима, радна група владе ће комисији коју чине министри, након 17. августа предложити квалификоване понуде које ће, ако се прихвате, омогућити улазак тих понуђача у Телеком како би се скенирало пословање те компаније. 

Након тога, како је објаснио Љајић, потенцијални купци који и даље буду заинтересовани за преузимање Телекома достављају конкретне понуде. 

“Уколико понуда буде задовољавајућа, улазимо у процес приватизације Телекома, а уколико их не буде било, поступак ће бити обустављен, односно биће прекинута приватизација”, рекао је Љајић, мада се до сада није могло чути шта је то “задовољавајућа понуда”, осим да ће то “сигурно” бити више него што је понуђено 2011. године, када је Телеком Аустрија за 51 одсто компаније понудио 1,1 милијарду евра.

Сумњив аргумент за продају

Ипак, Љајић је већ раније изјавио да “би било добро да се Телеком прода да би могао да издржи конкуренцију, да би се даље развијао и био регионални лидер са додатним улагањем у развој”. Ово је иначе један од главних аргумената за продају Телекома још владе Мирка Цветковића, а наставља да се појављује у јавности и данас мада у поређењу са другим регионалним телекомуникационим компанијама у региону, приватизованим и државним, Телеком Србија стоји значајно боље или бар подједнако добро.

У поређењу са Хрватским телекомом, кога је купио Дојче телеком, Мађарским телекомом, који је такође у власништву немачког гиганта, и Телекомом Словеније, који је и даље у државном власништву након неуспешне продаје, наша компанија по својој зарађивачкој способности, способности за инвестирање, задужености и, што је најважније, способности да власницима доноси профит - нимало не заостаје, а у већини показатеља је и значајно бољи тако да се поставља питање да ли би компанија уопште напредовала након приватизације.

Бројност и цена запослених

Једини показатељ који је неповољнији за Телеком Србија групу у односу на конкуренцију је број запослених. Укупно запослених у свим Телекомовим компанијама на крају 2014. године било је 13.044, а само у матичном предузећу Телеком Србија 9.015, што је знатно више од 5.340 запослених у Хрватском телекому или 4.431 у словеначком, па чак и него у мађарском телекому - 10.883 (у који број улазе и црногорски и македонски телекоми).

Треба рећи да је у првој половини 2015. године смањен број запослених за 500 људи који су отишли из компаније са отпремнинама.

Оно што је такође важно јесте да трошкови за запослене у Телекому Србија нису толико већи од трошкова у словеначкој или хрватској компанији што указује на значајно мање плате. Ових нешто више од 13.000 запослених Телеком Србија је коштако 170,7 милиона евра у 2014. години. Више од два и по пута мање запослених у ХТ је коштало прошле године 147,2 милиона евра, а три пута мање запослених у словеначком телекому је коштало 139 милиона евра. Занимљиво је да је телеком Мађарске за запослене у прошлој години платио 300,3 милиона евра - за 2.000 људи мање - што је 76 одсто више него тај трошак Телекома Србија.

Број запослених (и трошак за њихов рад) важно је упоредити са бројем корисника услуга. У 2014. години Телеком Србија је имао чак 5,9 милиона мобилних корисника (60 одсто од тога припејд, а 40 одсто или 2,4 милиона постпејд корисника). У исто време ХТ је имао 2,25 милиона мобилних корисника, словеначки Телеком 2,3 милиона, а мађарски 4,96 милиона мобилних корисника. Према броју корисника на једног запосленог, однос изгледа овако: 421 – Хрватски телеком, 454 – Телеком Србија, 459 – Телеком Мађарске и 519 – Телеком Словенија, из чега се може закључити да према обиму посла (броју корисника услуга) српски телеком нема значајне вишкове запослених па би њихово смањење, извесно, смањило квалитет услуга…

Оно што плаши запослене у Телекому Србија, због чега су синдикати одлучно против продаје, јесте искуство из Хрватске, где је након приватизације из компаније отишло 10.000 људи. Синдикати у Хрватској упозоравају да се, заједно са запосленима, из ове компаније исељавају и послови које је некада обављао ХТ.

И са теретом неких ранијих одлука, попут прилично високе цене за куповину Телекома Српске или откупом 20 одсто сопствених акција од грчког ОТЕ за 360 милиона евра, Телеком Србија бележи сасвим добре резултате и, што је најважније, они се побољшавају из године у годину - за разлику од упоредних компанија у окружењу.

Једино Телеком Србија повећава добит

Хрватски телеком је остварио приход од 905 милиона евра у 2014. години, Телеком Словенија 756,5 милиона евра, а Телеком Мађарске 1,98 милијарди евра. а Телеком Србија једну милијарду евра. У овој групи највећу нето добит направио је Хрватски телеком 149 милиона евра, док је Телеком Србија имао 147 милиона евра добити. Мађарски телеком је са два пута већим приходима имао за трећину мању добит - 101 милион евра, док је Телеком Словеније имао јако лошу годину са профитом од свега 1,6 милиона евра.

У овој групи предузећа једино је Телеком Србија остварио раст добити у односу на претходну годину. Такође, и у делу који се односи на структуру прихода се ствари побољшавају за Телеком Србије јер је у прошлој години пословни приход повећан за 2,9 милијарди динара, углавном због раста од 1,8 милијарди динара у постпејд делу мобилне телефоније – што обезбеђује стабилнији приходе оператора - док се приход од припејда смањио за 1,1 милијарду динара.

Један од најкоришћенијих показатеља способности предузећа да зарађује новац из пословања је зарада пре плаћања камата, пореза, депрецијације и амортизације, тзв. ЕБИТДА. Овај показатељ је неизбежан у анализама процене вредности предузећа и поређењу са вредношћу других компанија у истом сектору па ће тако бити и са Телекомом Србија. Наша компанија је у 2014. години остварила ЕБИТДА од 384,75 милиона евра, што је за 20 милиона евра више него ХТ и 215 милиона евра више него Телеком Словеније.

Мађарски телеком је остварио ЕБИТДА од 574,3 милиона евра, али ако се овај резултат стави у однос са приходима компаније профитабилност мађарске компаније у власништву Дојче телекома је много слабија. Наиме маржа ЕБИТДА Телекома Србија је 38 одсто, а Телекома Мађарске 29 одсто. Маржа ЕБИТДА Хрватског Телекома је нанивоу Телекома Србија, док је најслабија компанија у овој групи словеначки оператер са 22,5 одсто.

Други показатељ профитабилности, зарада пре пореза и камата (ЕБИТ), тзв. оперативни профит такође иде у корист српског и хрватског телекома. ЕБИТ Телекома Србија је у 2014. години износио 174,5 милиона евра, а стопа ЕБИТ је била 17,2 одсто. ЕБИТ  хрватског телекома је износила 159,7 милиона евра, а стопа 17,7 одсто. С друге стране, оперативни профит Телекома Мађарске је износио 165 милиона евра, односно 8,3 одсто нето прихода што је двоструко мање него у случају прве две компаније. ЕБИТ Телекома Словенија је занемарљив са 11,4 милиона евра и стопом од свега 1,5 одсто.

Занимљиво је да је међу компанијама које су предале необавезујућу понуду за Телеком Србија и словеначка компанија мада би, судећи према величини компаније и пословним резултатима, било примеренија обрнута ситуација у којој је Телеком Србија заинтересован за Телеком Словенија.

Када се ради о показатељима задужености најбоље стоји ХТ са укупним обавезама од 339,4 милиона евра од чега кредити износе 54,7 милиона евра. Нето дуг, када се од дугова одузме готовина на рачуну, износи  53,3 милиона евра.

Телеком Србија је имао укупне обавезе на крају 2014. године 891 милион евра, од чега су кредити износили 500 милиона евра. У односу на 2013, нето дуг Телекома Србија је значајно смањен, делом враћањем дела дугорочних кредита, а делом повећањем готовине, па је на крају 2013. године износио 322 милиона евра.

Иако Телеком Словенија има мање укупне обавезе од српског телекома на крају 2014. године (650 милиона евра) и кредите 369 милиона евра, нето дуг ове компаније био је већи и износио је 344 милиона евра. Апсолутни шампион у овој категорији био је мађарски телеком са обавезама 2,1 милијарде евра од чега кредитима 1,1 милијарду евра. Нето дуг ове компаније је износио 1,4 милијарду евра.

Да би се могли упоредити износи дуговања између компанија, нето дуг и укупне обавезе се стављају у однос са ЕБИТДА-ом што показује колико година је потребно да се врати дуг. Однос нето дуга и ЕБИТДА Телекома Србија у 2014. години износио је 0,84. Дакле, мање од једне године је потребно да ова компанија врати своје дугове. Код ХТ је то свега 0,15. Код словеначке компаније је потребно две године да се врате дугови, а код мађарске компаније 2,4.

Нови власник – отпушта ради зараде

Такође, једна од најчешћих фраза које употребљавају заговорници продаје Телекома Србија је да ова компаније неће моћи да финансира инвестиције и тако прати конкуренцију. У том смислу занимљиво је да је група Телеком Србија инвестирала у 2014. години 161 милион евра што је 20 милиона више него хрватски телеком. (У последњих десет година, према истраживању Александре Смиљанић, професора на Електротехничком факултету у београду и некадашње министарке телекомуникација, српски телеком је три до пет пута инвестирао више од хрватског). Словеначки телеком је инвестирао у 2014. години 176,5 милиона евра, а мађарски телеком предњачи са 584 милиона евра за капиталне издатке.

На крају, оно што сваког власника компаније највише занима је колики принос на власнички капитал даје компанија. Принос на капитал (РОЕ) Телекома Србија је убедљиво највећи у овој групи телекома са 13,34 одсто у 2014. години. Следи га ХТ са 10,4 одсто, затим Телеком Мађарске са 6,72 одсто и Телеком Словеније који је у потрази за купцем са свега 0,2 одсто.

Из свега овог тешко је видети на који начин би нови власник могао унапредити финансијске резултате пословања Телекома Србија - осим отпуштањем запослених. Треба напоменути и да је од свих ових земаља стандард, односно куповна моћ у Србији најнижа, па би са евентуалним привредним растом на нашем тржишту постојао и највећи простор за повећање издатака за комуникације што би значило и повећање вредности телекомуникационих компанија.

На крају, поставља се и питање зашто се - ако је проблем менаџмент и политички утицај на компанију - не постави професионални менаџмент, а задржи власништво државе над вредном и важном компанијом?

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће овог лета Вучић и Тачи потписати неки споразум о КиМ у присуству Доналда Трампа?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер