петак, 20. септембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Економска политика > Не дамо Телеком или како појести "златну коку" за ужину
Економска политика

Не дамо Телеком или како појести "златну коку" за ужину

PDF Штампа Ел. пошта
Јасмина Вујић   
понедељак, 26. октобар 2015.

Не дам(о) Телеком - како појести Златну коку за ужину

Шта би рекли Пупин и Тесла на тврдње да Срби не могу да савладају нове телекомуникационе технологије, да не умеју да ефикасно управљају Телекомом, и да треба да дигну руке од улагања и образовања нових генерација у једној од најпрофитабилнијих привредних грана данашњице!

За нашу „златну коку” Телеком која носи златна јаја (велики профит), и Сертић и Вујовић и Вучић упорно понављају да нема перспективу, да не може да се „носи” са страним телекомуникационим компанијама, да ће вредност само да му пада... Невероватно!

Изгледа да се ова гарнитура на власти упорно труди да Телекому обори цену и да га базично поклони некој страној компанији, јер се на то обавезала ММФ–у!

„Безалтернативни” пут који су изабрале владе од 2001. године води директно у суноврат!

Налазимо са на крају сулуде распродаје свега што је нешто вредело у овој земљи, те је на ред стигао и Телеком, најпрофитабилније српско предузеће и једино које повезује српске земље.

„Безалтернативни” пут који су изабрале владе од 2001. године води директно у суноврат!

Често се наводи да је Ајнштајн једном рекао да је дефиниција лудости понављати једно те исто бесконачан број пута и очекивати другачији резултат. Свима који имају бар мало знања и могућности да логички размишљају одавно је постало јасно чему води насилна глобализација, такозвани неолиберализам, или како неки то дефинишу, економски империјализам. Нисмо ми први на којима је прављен овај експеримент „на живо”, и јако је тешко наћи „пацијенте” који су преживели овај експеримент и успели да се извуку из дужничког ропства.

Процедура је устаљена, и понавља се скоро без икаквих измена:

Прво иде економска и политичка дестабилизација;

Онда се убацују разне „невладине организације”, углавном финансиране од страних влада и њихових посредника;

Потом се доводе корумпиране и послушне владе, чији је задатак да дестабилизацију претворе у деструкцију и то не само привреде, већ и свих традиционалних вредности једне нације, укључујући и урушавање породице заговарањем „промене свести”.

То се одвија и кроз преузимање и цензуру медија, онемогућавајући тиме да се чује другачије и независно мишљење, кроз растурање стубова друштва и кључних институција (као што су војска и Црква, на пример), до уништавање образовања и науке, и урушавања националног поноса и националног идентитета.

Као резултат овог експеримента „на живо” царује корупција, неморал, велики брат и мали мозак.

Још давне 2008. у интервјуу за „Геополитику“ нагласила сам да нам разум налаже да се бранимо.

За нашу „златну коку” Телеком која носи златна јаја (велики профит), и Сертић и Вујовић и Вучић упорно понављају да нема перспективу, да не може да се „носи” са страним телекомуникационим компанијама, да ће вредност само да му пада... Невероватно!

Изгледа да се ова гарнитура на власти упорно труди да Телекому обори цену и да га базично поклони некој страној компанији, јер се на то обавезала ММФ–у!

Мада у неком идеалном свету слободно тржиште може да има одређене предности, стратешка инфраструктурна предузећа као што су Телеком, ЕПС, Железница, Водовод и друга треба да остану државна, нарочито када је у питању мала држава као што је наша.

Реструктуисање да – продаја, не!

Потенцијалном продајом Телекома по веома ниској цени (око које се стално спекулише јер је цео процес нетранспарентан) директно је угрожена имовина, добробит, безбедност и сигурност грађана, безбедно функционисање виталних државних институција, попут војске, полиције, хитне помоћи и ватрогасаца, домаћи развој и иновације, а угрожени су и подизвођачи и добављачи који раде са Телекомом, те се продаји мора стати на пут.

Као што је наведено у детаљној стручној анализи Академије инжењерских наука Србије, која је достављена Влади Србије и релевантним министарствима још у фебруару ове године, продаја Телекома је економски и социјално неоправдана, штетна за научно–технолошки развој Србије, и носи велике безбедносне ризике.

Телеком не сме да се прода пре свега због његовог стратешког значаја јер ће продаја довести до огромног одливања прихода и добити из Србије, отпуштања и даљег смањења броја радних места, плата и пензија, и повећања спољнотрговинског и буџетског дефицита.

Телекомуникациона инфраструктура, која је грађена више од 120 година, и која укључује телефонске централе, оптичку транспортну мрежу, приступну мрежу за фиксну телефонију и брзи интернет, мобилну мрежу за телефонију и мобилни интернет, не сме да се преда странцима.

Ту инфраструктуру од Телекома изнајмљују сви други оператери, као што су Теленор, ВИП, СББ, Орион, и то скоро бесплатно, на шта је Телеком приморан кроз разне законске одлуке.

Отпуштања не би задесила само Телекомове инжењере и техничаре (минимум 50%-65% запослених ће бити отпуштено), већ највише домаће произвођаче, подизвођаче и добављаче, тако да би и до 100 хиљада грађана било директно погођено овом неразумном одлуком, а и сви остали чије услуге и производе запослени у ИКТ индустрији користе и плаћају.

Не постоји ни један економски разлог да се прода компанија која је у 2013. години остварила 15,3 милијарде динара профита, инвестирала у развој 14 милијарди, отплатила кредит од 200 милиона евра и 5,5 милијарди динара уплатила у буџет Србије.

Као што је у свом излагању на седници АИНС–а изнео др Предраг Петровић, научни саветник (Ирител), Телеком је регионални лидер – састоји се од матичног предузећа „Телеком Србија а.д.” и 6 зависних привредних друштава: 65 одсто „Телекома Републике Српске“, 83 одсто мобилног оператера „Мтел“ у Црној Гори, 100 процената „ФиберНет” д.о.о. у Подгорици, 100 одсто „TELUS“ а.д. у Београду, 100 одсто „TS:NET B.V.“ у Амстердаму, и 51 проценат „HD–WIN” д.о.о.

Крајем 2014. године Телеком је купио 55,78 одсто акција Дунав банке за 9,5 милиона евра да би кренуо у врло профитабилно мобилно плаћање и банкарство.

Треба такође навести да је Телеком 2006. купио 65 одсто акција Телекома Републике Српске за 646 милиона евра, а крајем 2011. откупио и 20 одсто акција од грчког ОТЕ за 380 милиона евра.

Ако упоредимо само ову милијарду евра уложених у раст Телеком групе са 1,2 милијарде евра за колико Влада хоће да прода 58,1 одсто Телекома (а шушка се да ће ту да се дода и оних 20 процената откупљених од ОТЕ–а, тако да се приближавамо на 80 одсто), види се сва нелогичност овог сулудог плана за продају.

Због ових инвестиција Телеком 2014. године је на Дунавском бизнис форуму и проглашен за највећег регионалног инвеститора.

Приход Телекома представља 15 одсто буџета државе.

Почетком године је формиран и Иницијативни одбор „Телеком је наш”, који се посветио борби против продаје Телекома и који координира низом акција широм земље.

Имајући у виду да стручњаци и 64 одсто грађана Србије који се противе продаји Телекома немају приступ медијима са националном фреквенцијом и цензурисаним новинама, одржан је низ трибина у свим већим градовима – од Ниша, Краљева, Чачка, Књажевца, Пожаревца, до Обреновца, Шапца и Зрењанина. Чланови овог Одбора су се појављивали небројано пута на локалним медијима.

Иницијативни одбор се састоји од стручњака у телекомуникационим и електротехничким наукама (проф. др Александра Смиљанић, редовни професор Електротехничког факултета у Београду и бивша министарка за телекомуникације; др Предраг Петровић, научни саветник из Иритела; проф. др Јасмина Вујић са Калифорнијског универзитета у Берклију), економисте проф. др Јована Б. Душанића, професора Универзитета у Београду, правника Бранка Павловића, аналитичара и новинара Славољуба Качаревића (Балкан Магазин) и Ђорђа Вукадиновића (НСПМ), као и Братислава Лазића из Самосталног синдиката Телекома.

Професор Душанић је недавно изјавио да се Влада са најновијим аранжманом са ММФ обавезала да иде на продају „Телекома", мада је држава и даље највећи акционар и има стратешку контролу доминантних телекомуникационих компанија у многим европским земљама: Немачкој, Француској, Норвешкој, Шведској, Финској, Швајцарској... али и у Русији, Јапану, Кини.

Уосталом, Теленор, који је норвешка државна компанија, купио је наш „Мобтел“.

Душанић је истакао да искуства других привреда у транзицији, које су продале националне телекомуникационе компаније, показују да су нови власници као прве мере предузели смањење броја запослених, повећање цена телекомуникационих услуга и смањење улагања. То показују примери и наших суседа, Хрватске, Македоније, Црне Горе и Мађарске, који су продали телекомуникације „Дојче телекому“ - истиче Душанић.

Проф. др Александра Смиљанић наглашава да ће држава изгубити сваки утицај на политику цена у области телекомуникација ако се Телеком прода.

Док је Телеком у поседу државе она може да одреди цене услуга тако да буду приступачне грађанима. Телеком је имао изузетно ниске цене фиксне телефоније које су имплицирале и ниске цене мобилне телефоније.

Пре неколико година РАТЕЛ (Републичка агенција за телекомуникације) је наложио повећање телефонске претплате четири пута у року од годину дана. Подизање претплате четири пута било је везано за приватизацију Телекома, од које се није одустало.

Сличан сценарио се десио у Хрватској где је претплата повећана неколико пута непосредно пре но што је „Дојче Телеком“ купио „Телеком Хрватске“.

Синдикати Телекома су такође преко лета кренули у сакупљање потписа на петицији против продаје предузећа, а придружили су им се и активисти Патриотског блока, који су изашли на улице да прикупљају потписе.

До сада је прикупљено близу 70 хиљада потписа. Циљ је да се скупи 100 хиљада потписа да би се приморала Влада да сазове референдум по овом питању.

Са тим циљем је Иницијативни одбор направио сајт „Одбрана Телекома” на коме могу да се прочитају све анализе, вести и акције против продаје ове компаније.

Ту се налази и Петиција и позивају се сви грађани Србије да је потпишу: хттпс://www.одбранателекома.нет/странице/индеx.пхп.

Продаја Телекома је несхватљив потез и погубан за све становнике Србије.

Овим потезом губи се важна полуга власти којом може да се подстакне привреда и створе нова радна места, полуга којом може да се утиче на цене телекомуникационих услуга тако да буду прихватљиве за наше грађанство и полуга која доноси профит који би се могао искористити за побољшање квалитета живота у Србији.

Шта би рекли Пупин и Тесла на тврдње да Срби не могу да савладају нове телекомуникационе технологије, да не умеју да ефикасно управљају Телекомом, и да треба да дигну руке од улагања и образовања нових генерација у једној од најпрофитабилнијих привредних грана данашњице?!

Петиција против продаје „Телеком Србија”- Прикупљено 70.000 потписа

Ову петицију су покренули већински синдикати Телекома Србије и већ је сакупљено 70 хиљада потписа.

Против смо продаје Телекома због тога што, ако се Телеком прода:

- инвестиције за развој ће бити значајно мање, а квалитет услуга ће бити исти или гори;

- у рурална подручја страни купац неће инвестирати;

- телефонска претплата и цена минута биће неколико пута скупља (сетите се Теленора);

- биће вишеструко мања социјална давања, давања за пензије, културу, спорт, уметност;

- дивиденде држави, грађанима и запосленима, знатно мање или их неће бити;

- приход и добит Телекома већим делом ће излазити из Србије;

- предузећа која живе од Телекома (извођачи, произвођачи опреме, дистрибутери, ИТ сектор, кооперанти) имаће вишак запослених који ће изгубити посао;

- купац смањује трошкове и повећава добит отпуштањем запослених (Хрватска, Словачка, Македонија, Црна Гора ...);

- по отплати кредита за куповину Телекома Републике Српске и откупа удела ОТЕ-а, добит Телекома биће преко 300.000.000 евра годишње;

- продајом Телекома држава остаје без два од три најјача предузећа која су национални ресурси у области енергетике и телекомуникација;

- новац од Телекома отићи ће у финансирање буџетског дефицита (у јавну потрошњу, изборне кампање…)

Против смо продаје Телекома:

- Не постоји ниједан економски разлог за продају Телекома.

- Нема ниједног аргумента за продају, а видимо да више ни цена није битна.

- Аргумент министра привреде господина Сертића и Владе Републике Србије да се не зна како ће Телеком радити за 4-5 година, такође не стоји, већ сада је јасно да ће Телеком, у складу са усвојеним Стратешким планом, имати све већи раст прихода и оперативне добити и да ће све више инвестирати у развој телекомуникација, што смо радили и до сада највише у региону.

- Ми инвестирамо више од окружења и више од свих конкурената у Србији, тако да је једини аргумент за продају: „ми из неког разлога морамо да продамо Телеком“.

- Знамо да постоји споразум са ММФ-ом да продамо Телеком, макар будзашто.

Шта остаје када распродамо све што је вредно у Србији (Телеком, Комерцијалну банку, Аеродром, Ђердап, комуналне службе, шуме, воду, плодно земљиште)?

Елита против

До сада против продаје Телекома Србија изјаснили:

1. Академија инжењерских наука Србије (АИНС).

2. Друштво за електронику, телекомуникације, рачунарство, аутоматику и нуклеарну технику (ЕТРАН).

3. Преко 200 врхунских стручњака из Србије и 11 земаља у свом Отвореном писму.

Писмо су за само 10 дана у јуну потписали 129 доктора наука, укључујући 24 академика и 60 професора универзитета, 23 магистра и мастера, 57 инжењера, економиста, правника, адвоката, новинара.

4. Репрезентативни синдикати и удружења на нивоу Телеком групе: Синдикат Телекома „Србија“, Јединствени синдикат Телекома Србије, Синдикат радника телекомуникација Републике Српске, Јединствени Синдикат Телус, Синдикална организација М:ТЕЛ Црна Гора и Удружење монтера за телекомуникациону мрежу Србије; као и Самостални синдикат Телекома Србије.

5. Иницијативна одбор ”ТЕЛЕКОМ ЈЕ НАШ”.

6. Савет за борбу против корупције.

7. Патриотски блок (Двери, ДСС и истакнути патриотски интелектуалци).

8. Чак 64 одсто грађана Србије према анкети коју је спровео НСПМ и Ђорђе Вукадиновић.

9. Оригинална верзија Александра Вучића и Томислава Николића из 2011.

Није ни по закону

Продаја Телекома није ни законски валидна:

По Закону о приватизацији (Члан 5):

Предмет приватизације не могу бити природна богатства, добра у општој употреби, добра од општег интереса, као и културна добра у јавној својини уписана у регистар културних добара, који се води у складу са законом који уређује културна добра.

У Уставу (Члан 85) се наглашава да странци могу стећи право концесије, али да не могу стећи својину над добрима од општег интереса.

Странци могу стећи право концесије на природним богатствима и добрима од општег интереса, као и друга права одређена законом.

А према Закону о јавној својини (Члан 11):

Мрежа, у смислу овог закона, јесте непокретна ствар са припацима, односно збир

ствари, намењених протоку материје или енергије ради њихове дистрибуције корисницима или одвођења од корисника, а чији је појам ближе утврђен посебним законом.

Мреже представљају добро од општег интереса.

Мрежа којом се обавља привредна делатност пружања услуга од стране правних лица

основаних од носилаца јавне својине је у јавној својини.

Изузетно од става 3. овог члана, посебним законом може бити утврђено да мреже из тог

става могу бити и у својини правног лица које је основала Република Србија за пружање услуга или његовог зависног друштва.

Аутор је прва жена декан катедре за нуклеарни инжењеринг Универзитета Беркли у Калифорнији

(Јасмина Вујић - Сведок)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер