Naravno, srpske vlasti mogu da ne učine ništa, i puste „slobodnom tržištu“ da (ponovo) ubije još jednu granu srpske ekonomije, ili mogu da pokleknu, pa da se i oni pridruže sankcijama protiv Rusije, i tako ukinu svaku mogućnost da Srbija profitira.

Ovi „strateški partneri“ ponašaju se u „Ini“ kao cimeri koji jedan drugog više ne podnose, pa nastoje na maksimalno upropaste zajednički stan u nadi da će onaj drugi da popusti i na kraju ode.

Za percepciju i merenje budućeg uspeha ključno je krenuti od što niže baze, a šok terapija je uvek najbolji način da se to postigne. Što je ekonomski pad tokom reformi dublji, što je gubitak BDP veći, to će kasnije stope rasta izgledati impresivnije u sameravanju sa tako niskom bazom.

Vrši se glorifikacija stranih investicija i ubeđuju nas da sve mora da se čini i na sve da se pristaje kako bi svake godine privukli po nekoliko milijardi evra stranog kapitala. U suprotnom, nema nam opstanka. Tako se širi i defetizam u sopstvenom narodu, jer smo tobože nesposobni da se sami staramo o sebi.

Neadekvatni zakonski okviri, slabe institucije i ‚‚gledanje kroz prste“ povlašćenim kršiocima zakonskih odredbi, doveli su do krajnje distorzije tržišta. Veliki igrači su dobili ono što im je liberalna dogma obećala - punu slobodu delovanja u odnosu na ostale učesnike u tržišnoj utakmici.

Državi nije delovalo uverljivo propadanje hipotekarnih kredita, urušavanja finansijskih proizvoda i zatvaranja banaka koje su bankrotirale pošto im je Goldman Saks prodao toksične proizvode?! Uostalom, pokazalo se da je tužiocima i sudijama teško da gone finansijere. Predmeti su nepristupačni, državni činovnici mnogo manje plaćeni od advokata.

Značaj tajkuna nam se prikazuje sto puta većim nego što on zapravo jeste. A značaj stranaca u privatizaciji se potpuno zanemaruje, iako je on 14 puta veći od značaja tajkuna.

Problem, međutim leži u činjenici da opis poslova kojim se SIEPA bavi predstavlja delatnosti iz klasičnog opisa poslova bilo koje vlade u svetu, ministarstava privrede, ekonomije, turizma i sličnih te privrednih komora i turističkih organizacija za koje država već odvaja velika sredstva.

Danas je tržišna kapitalizacija NIS-a na Beogradskoj berzi, odnosno njena vrednost, 146,5 milijardi dinara, dakle nešto više od 1,3 milijarde evra, a kada se razmatra prodaja NIS-a treba uzeti u obzir i geopolitičku realnost Srbije, i činjenicu da je ona sada u rangu ekonomske kolonije EU.

Kao u svim državama novim članicama EU iz istočne Evrope ,došlo je i do masovnog iseljavanja stanovništva. Mladi i obrazovani doslovno beže u zapadni deo EU gde rade najteže poslove. Istovremeno pada i natalitet u ovoj državi .Sve se to odražava na broj stanovnika.