Svi ih jedemo često, na ovaj ili onaj način. Bilo da ih konzumiramo za doručak ili ih koristimo za pravljenje kolača, moramo uvek odabrati ona najbolja i najsvežija. Svako može napraviti razliku između prepeličjeg i nojevog jajeta, ali šta je sa kokošijim jajima? Kako napraviti razliku i odabrati?

Unosom GMO, čovek unosi izmenjene gene, izmenjen DNK lanac tog organizma. Da li čovek modifikuje sebe na taj način i na kom nivou? Kakve su šanse da se vremenom promeni DNK ljudske ćelije kontinuiranim unošenjem nečega što nije stvorila priroda, unošenjem nečega što nema evolutivnu istoriju?

Kako god, na potezu je sam predsjednik Vučić koji je obećao riješiti situaciju u idućih par dana. Kako god da je riješi, presudno mu mora biti dobrobit Aerodroma Niš, njegovih putnika i cijele niške regije. Jel to je neosporno i dobrobit Srbije u cjelini. Ako Aerodrom i ode u državne ruke, a što nije smak svijeta, može biti čak i pozitivno, predsjednik mora ostaviti garancije slobode daljeg razvoja niškog aerodroma.

Dve državne kafilerije, “Napredak” u Ćupriji i “Proteinka” u Somboru nisu se pojavile ni na jednoj od dosada sprovedenih javnih nabavki. Prva ima dnevni kapacitet od 68 tona na dan, a druga 53 tone na dan.

Zloupotreba statistike se u poslednje vreme zahuktava i ulazi u domen mentalne akrobatike – najbolji primer toga je primena različitih metodologija merenja (ne)zaposlenosti i prosečne zarade.

 Uništavanje države u Srbiji traje decenijma, ona više nije u stanju da obavlja svoje osnovne funkcije. Marijana Macukato, kao i brojni drugi zapadni ekonomisti, uverljivo dokazuju da nema privrednog rasta bez aktivne i kreativne uloge države. 

 Časopis studenata Ekonomskog fakulteta u Beogradu „Monopolist“ objavio je (septembar 2017) „Ekonomski dvougao“– paralelni interviju (dve suprotstavljene ekonomske škole mišljenja) u kome na ista pitanja odgovaraju Jovan B. Dušanić i Mihailo Gajić (direktor Libertarijanskog Kluba –Libek).

Vlada Srbije mora da objasni zašto je za vojvođanske ratare i stočare dobro da Tenis, uz dvadesetak hektara namenjenih za farme tovljenika, zakupi na 30 godina i nekoliko hiljada hektara zemlje na kojoj će uzgajati žitarice i tako istisnuti lokalne proizvođače stočne hrane.

Fabrika automobila u Kragujevcu decenijama oscilira između „poslovnih poduhvata stoleća“ i „uzročnika Doline gladi“. Ovoga leta su se zaoštrile protivrečnosti između kapitala i rada. Dežurne ptice zloslutnice u domaćim medijima počele su da najavljuju odlazak Fijata iz Kragujevca. Zlonamerni analitičari sumnjiče Fijat da želi da se povuče iz Srbije, pa ponižavajućim nadnicama praktično podstiče štrajk i prestanak proizvodnje u ovoj našoj fabrici.

 Posebno plaši ono što je Đilas nagovestio pri kraju teksta, to jest da su „ovo samo smernice“ i da je „neophodno doneti stotine mera koje bi pratile ovakav razvojni koncept“. Kome dosada nije bilo jasno kakav koncept predlaže Dragan Đilas, sada se u to može lako uveriti. U dve reči – državno administriranje.