Fabrika automobila u Kragujevcu decenijama oscilira između „poslovnih poduhvata stoleća“ i „uzročnika Doline gladi“. Ovoga leta su se zaoštrile protivrečnosti između kapitala i rada. Dežurne ptice zloslutnice u domaćim medijima počele su da najavljuju odlazak Fijata iz Kragujevca. Zlonamerni analitičari sumnjiče Fijat da želi da se povuče iz Srbije, pa ponižavajućim nadnicama praktično podstiče štrajk i prestanak proizvodnje u ovoj našoj fabrici.

 Posebno plaši ono što je Đilas nagovestio pri kraju teksta, to jest da su „ovo samo smernice“ i da je „neophodno doneti stotine mera koje bi pratile ovakav razvojni koncept“. Kome dosada nije bilo jasno kakav koncept predlaže Dragan Đilas, sada se u to može lako uveriti. U dve reči – državno administriranje. 

 Strane direktne investicije ne mogu i ne smeju biti osnova razvoja naše ekonomije. Savet stranih investitora ne može i ne sme biti organ koji zahteva izmene zakonskih propisa i donošenje ekonomskih mera.

 Da rezimiram, razloge krize u ''Agrokoru'' možemo tražiti u agresivnom rastu kompanije kroz optisivanje dugova i u rastu koji je zasnovan na zaduživanju kako bi se stvorio privid dobrih finansijskih izveštaja zbog poverenja investitora i kreditora.

Tradicionalno značenje reči “tržište” doslovno predstavlja mesto gde se trguje i gde se ponuda sreće sa tražnjom. U osnovi, ništa spektakularno. No, da bismo razumeli savremeno značenje termina, trebalo bi imati u vidu kontekst, odnosno, neoliberalno shvatanje tržišta, koje uporedo sa propadanjem srpske ekonomije “sticalo” status jedine i neupitne ekonomske dogme

Onog trenutka kada bi građani zapada saznali i kada bi ta informacija bila svima dostupna, da farmaceutska industrija hoće 2.000 milijardi ( to je dvostruko više od bruto društvenog proizvoda Španije) neto profita od jednog leka i da njihove države to štite i podržavaju, ta društva bi se raspala. 

Samo u 2014. i 2015. Aerodrom je Er Srbiji, direktnim otpisom i "ispravkama" potraživanja, oprostio oko 4,3 milijarde dinara duga. Uzimajući u obzir vrednosti evra u pomenutim godinama, račun pokazuje da je država Srbija oštetila Aerodrom "Nikola Tesla" za skoro 36 miliona evra. Kada se ovom broju doda iznos koji je država direktno donirala Er Srbiji (nešto manje od 119 miliona evra), dolazimo do zaključka da je samo kroz ove dve stavke država Srbija na Er Srbiju potrošila više od 150 miliona evra.

Već sada je sve očiglednije raslojavanje zemalja članica EU u nekoliko koncentričnih krugova, odnosno različitih nivoa. U nepovoljnijem položaju nalaze se bivše socijalističke zemlje, a među njima naročito balkanske i moglo bi se reći pravoslavne države.

Dakle, kako svet postaje složeniji i nagrade za vrhunske kognitivne sposobnosti se povećavaju, tako siromašni roditelji postaje sve veća prepreka društvenoj pokretljivosti. Jaz između bogatih i siromašnih raste već u vaspitavanju dece.

Koja firma ima toliko novca u delatnosti koja je navedena kao uslov? Prst se upire u “MK grup” Miodraga Kostića. Šta znamo o takozvanom kralju šećera? To da je 2002. godine kupio tri šećerane za 9 evra i da se te privatizacije nalaze na onom famoznom spisku “24 sporne”.