Активности које Шмит проводи у БиХ вишеструко су контрадикторне, те као такве не могу бити посматране ван контекста који има историјски континуитет, поред осталог и у директном смислу у вези са нацистичким војним јединицама чије традиције Кристијан Шмит слави, а које су запамћене по геноциду и злочинима против човечности над српским народом

Стога би излажење у сусрет овој пресуди Европског суда за људска права значило демонтажу Републике Српске и унитаризацију БиХ. На то Република Српска не смије никако пристати, јер би тиме она не само нестала, већ бисмо сви ми дозволили да се тиме поништи суштински дио Дејтонског мировног споразума као правно ваљаног међународног уговора

И зато, да завршим ријечима већ изреченим у овом тексту, сви ми свједочимо колико је уставно утемељена и легитимна борба Републике Српске, на коју је она принуђена, за увођење реда у рад Уставног суда БиХ и колико је та борба уистину нужна одбрана за владавину права, а против неуставне судократије и двоструке игре Уставног суда БиХ.

Ако бих оно што слиједи морао изрећи у само двије реченице, онда би то биле реченице које су и својеврсне хипотезе овог текста.

Уставни суд открива грубу неистину којом је БиХ, као држава чланица УН, од стране Уставног суда 2000. године упоређена са окупираним територијама, како би Уставни суд те 2000. године покушао да оправда да високи представник наводно може да намеће своју вољу као закон у БиХ

Друга важна ствар је да чињенице на које је претходно указано необориво говоре о томе да сваки од ентитета у БиХ има своју територију, а то у коначном значи да шуме, ријеке, земљиште (шумско, пољопривредно, грађевинско) не могу бити предмет уређивања законима на нивоу БиХ, већ искључиво законима које доносе ентитети, свако у границама своје територије

Наиме, нигдје у рјешењу Суда БиХ тај суд није изнио свој став о томе је ли тај листић важећи или неважећи, иако је предметном жалбом основано указивано на очигледну неваљаност листића, тј. да је исти неважећи. Дакле, о томе Суд БиХ није рекао ништа у свом рјешењу, ни једну једину ријеч из које бисмо могли закључити шта је став Суда о томе.

Сасвим је јасно да Дејтонски споразум не само што није превазиђен, већ никада не може бити превазиђен. Напротив, само такав споразум омогућује постојање БиХ у којој ниједан народ и ентитет неће бити изнад других

Но, ако и тамо буду склони овој неморалној работи, јасно је, барем мени, да иза овакве наредбе ЦИК-а не стоји владавина права него најмрачније снаге (што унутрашње, што оне извана) које би да наш народ преведу жедног преко воде и да прекроје демократску изборну вољу

Ова обмана, којој су прибјегли тзв. савјет за примјену мира у БиХ и високи представник, а сада ево и њемачки Бундестаг, подсјећа ме на обману којој је својевремено прибјегао Адолф Хитлер да би противправно себи прибавио сву власт