И тако, у нашим медијима, ходници времена зјапе отворени. Једино што из њих не излазе Леониде или Аристотели, Обилићи или Пупини, него Јуде и Херострати, Минхаузени и Борџије, а све праћени правим хунско-вандалским башибозуком.

Ми ћемо овде наставити да слободно мислимо – „ни по бабу, ни по стричевима“. Ово је сајт за политичко мишљење, за критичку анализу овдашње и светске политике. Нисмо се бојали да критикујемо Милошевића 1995, Ђинђића 2001, „другу Србију“ 2003, а Тадића 2008. – онда кад су били најмоћнији.

Та потреба да се прљавом чину клеветничког удара на нечији углед и ауторитет, после више од годину дана, да дигнитет „теоријског разлаза“ сведочи о нечијој нечистој савести и потреби да се изврши накнадна рационализација једног очигледно срамног дела, и то према онима који су вас (обојицу!) само добром задужили.

Од ДС-а се изгледа очекује потпуна, брза и коначна елдепеизација, а симболички крај тог процеса требало би да буде уклањање и последњих симбола „старе политике о Косову“ – како је то лепо формулисао Блиц. Јеремић је ваљда један од тих симбола, па се он исмејава кад год се за то укаже прилика.