Иран је занимљив случај како оно што је добро за Државу не мора нужно да буде добро за становништво, и обратно.

Да ли смо ми (као свет) негде озбиљно погрешили и завршили у данашњој, веома лошој ситуацији?

Кампања је кулминирала пре неколико недеља када је сам председник Трамп, каналишући своју унутрашњу Хилари Клинтон, назвао америчке Сомалијце "ђубретом" и позвао их да се ђутуре "врате у смрдљиву земљу из које су дошли"

У Њу Делхију су боравили и министар финансија Руске Федерације и гувернерка руске централне банке, што сугерише да су две владе постигле и нове споразуме у вези плаћања у својим валутама, који омогућују заобилажење финансијских санкција Запада

Суштински, Трампова администрација је још 2017. године одлучила да свргне Мадура, а две године касније Вашингтон је председника венецуеланског парламента и лидера опозиције Хуана Гваида признао као легитимног председника

Традиционалне мере безбедности уступају место храбрим новим савезима.

Пре Трампа је владала представа да је простор за деловање политике сужен под притисцима тржишта и економије и да је сваки отпор безнадежен. Сви који су пре то тврдили, да је могуће повући кочницу, одмах су се нашли код Трампа у предњим редовима. Цена тога је да је Трамп уништио систем међусобне зависности и контроле власти

Наиме, удео САД-а у светском увозу од 13% и извозу од 9% је такав да политике САД имају значајан утицај на друге земље, али недовољан да Вашингтон једнострано одређује будућност глобалне трговине.

Ове недеље на снагу су ступиле Трампове царине од 50 посто уведене против Индије као казна за увоз нафте од Русије

Стотине милијарди долара из трезора владе у Токију слиће се у Вашингтон што ће довести да огромних последица по светске међудржавне односе