Kada pročitate ovaj tekst, molim vas da ga pošaljite ili preporučite za čitanje svakom vašem prijatelju koji uzgaja domaće svinje ili je lovac

 Vidovdan bi trebalo da bude centralni nacionalni praznik po kome su Srbi poštovani i prepoznatljivi u celom svetu. Kao što su bili u najsjajnijim periodima svoje istorije 

Jer biti Srbin, na kraju, nije stvar folklora, nije stvar rasističke arogancije, nije stvar krvi niti tla, a pogotovo nije stvar slučajnosti, jer prilika da se prestane biti Srbinom ima na svakom koraku. Biti Srbin je - stvar opredeljenja

Jugomazohizam će postepeno nestajati kako vreme bude odmicalo, a sećanje na Jugoslaviju, državu koje (na sreću) nema, bude sve više bledelo. Za generacije koje dolaze Jugoslavija će biti isključivo istorijska kategorija. Hrvatska i Federacija BiH za njih će biti strane zemlje kao i sve druge

Za nedovoljno razvijene zemlje najvažnije je da ukolone spoljašnja ograničenja svom razvoju, tj. da se osobode kolonijalne zavisnosti. Jačanje levice i drugih antiimperijalstičkih snaga u najmoćnijim državama otvorilo bi perspektive ekonomske i političke emancipacije malih zavisnih naroda i država

A da, možda, upravo STRAH nije uzrok sveopšte paralize, ne samo građanstva, nego i političkih stranaka (opozicije) koje bi trebalo da budu "avangarda" tog građanstva, a koje, u stvarnosti, ne umeju ili, iz nekih (egoističnih? pragmatičnih? kolaboracionističkih?) razloga, NEĆE DA INICIRAJU neku pokazno-taktičku vežbu GRAĐANSKE NEPOSLUŠNOSTI, čak ni ovim povodom

Rusija na Balkanu na planu javne diplomatije hoda kao mesečar, kao u snu, bez nekog jasnog poimanja kuda idemo, i šta radimo. Ali nam uprkos tome ponekad polazi za rukom da uradimo nešto što je zaista dobro, smisleno, i korisno

 Program koji vlada Srbijom danas u suštinije savremeni titoizam, a  titoizam je u osnovi habzburška dresura Srba u režimu Benjamina Kalaja u Bosni i Hercegovini. Srž Kalajeve politika zasnivala se na ideji da Srbe u Bosni podeli prema verskom principu i time agresivno blokira težnju naroda istog jezika i porekla sa dve obale Drine da se prirodno ujedini kao i drugi narodi Evrope

Čitaocima se ovde predlaže deset nekonkluzivnih i u velikoj meri fragmentarnih teza o Jugoslaviji i njenom mestu, manje u srpskoj istoriji, a više u srpskom identitetu i nacionalnoj svesti.

Ima neke gorke ironije u tome što se Aleksandar Vučić sastaje sa Hašimom Tačijem u Parizu baš 11. novembra, na stogodišnjicu od kraja Prvoj svetskog rata, da se dogovaraju o „razgraničenju”. Sto godina nakon osnivanja zajedničke države Južnih Slovena, prevladalo je uverenje da zajednički život naroda na ovim prostorima nije moguć.