четвртак, 18. јул 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Куда иде Србија

Женидба и удадба

PDF Штампа Ел. пошта
Мирослав Оташевић   
субота, 13. јул 2019.

Баба Љубица и деда Драгутин су се упознали на сеоском прелу 1936. године, имали су једанаесто деце. Живели су на планини, у тешким условима, тешком муком избијајући кору хлеба из неплодне земље. Били су заједно док их смрт није раставила, једно другом једини партнери у животу.

Статистика у Србији:

Србија има негативан природни прираштај, годишње 38.000 више умре него што се роди.

Годишње се склопи приближно 36.000 бракова, од којих су 29.000 први закључени.

2018. године је било близу 10.000 разведених бракова (27,5% од склопљених), док их је 2016. било 9.000 (25%).

Просечна старост младожење је 34 године, просечна старост невесте је 31 година.

Близу 70% младих између 18 и 34 године живи са родитељима.

Некада су се „млађим првороткама“ називале жене које роде први пут до 24. године, затим је граница померена до 27. године.

Данас „старијим првороткама“ називају жене које роде први пут после 28. године.

Жене се у Србији у просеку најчешће први пут порађају са 29 година.

Просечно трајање студирања у Србији је приближно 8 година. Тек сваки пети студент заврши студирање у року.

Из категорије 18-35, годишње ступи у брак око 7% грађана Србије.

Брак као такав

Разлози, због чега се већина младих у Србији данас теже и касније опредељује за брак, вероватно имају своје упориште у самом социјалном и економском статусу. Брак и опредељење за формирањем секундарне породице данас представља избор квалитета живота и поређење са примарном породицом у којој се одрастало. Велико је питање шта брак заправо „нуди“ модерном младом човеку, каква је визија, а каква реланост. Чињеница је да је човек нагло ушао у модерно доба и да су могућности и прохтеви нагло порасли. Друштвене и сексуалне слободе су по свему судећи модерног човека прилично удаљиле од породичних амбиција.

Мушкарци

Када бисмо доносили закључак који аспект највише утиче на мушкарце у смислу формирања породице – економски би свакако био на првом месту. Под економским аспектом се подразумева способност (могућност) стицања материјалног или евентуално наслеђивање материјалног. Ако се којим случајем ради о бившем студенту који је студирао 8 година (српски просек), који је тражио посао 1-2 године у струци, већ говоримо о одраслом човеку (29) у биолошком зениту који осим дипломе нема шта да понуди својој изабраници (секундарној породици) у егзистенцијалном смислу. Овакав економски хендикеп се свакако одражава и на потенцијалне партнерке чији би он био избор да није тог хендикепа. У оваквим и сличним ситуацијама најбитнију улогу има материјално наслеђе које битно може да поправи и унапреди стасавање мушкарца у „главу породице“. Ако није реч о мушкарцу са високим образовањем, постоји известан ризик у вези са суђеном нижом зарадом без каријере која свакако најчешће није привлачна потенцијалној партнерки осуђеној на избор најбољег у свом окружењу.

Друштвене и сексуалне слободе су по свему судећи модерног човека прилично удаљиле од породичних амбиција

Решеност мушкарца да заснује породицу долази као последица социолошке зрелости и материјалних могућности. Ако поновимо чињеницу да 70% младих у Србији живи са родитељима (најчешће из економских разлога), лако се долази до разлога инфантилности млађих мушкараца. Ова појава свакако има одраза и на квалитет будућег брака у ком ће мушкарац тражити женску особу не мање способну и не мање толерантну од своје мајке којој се током деценија прилагодио.

Треба напоменути да данашњем спрском младожењи, који вероватно никада није обукао војничку униформу, неће бити нимало лако ако физички изглед своје будуће жене упореди са звездама сајтова за одрасле на којима у просеку проводи (према истраживању) 4 пута недељно.

Жене

Иако су младост и женска лепота просечном мушкарцу најбитнији „женски ресурс“, девојке се данас најчешће ипак опредељују за касније упливавање у брачне воде. Оправдање лежи у времену посвећеном образовању и тежњи за самосталношћу и независношћу, које има помало феминистички призвук. Не треба заборавити да феминистички покрет у западном свету финансирају велике корпорације. Политика запошљавања жена је у великој мери утицала на обарање цене рада. Концепт „независне жене“ је заправо концепт зависности од компаније који није стимулативан за формирање традиционалне породице. Са те тачке гледишта жене су прилично искоришћене на уштрб њиховог правовременог мајчинства. Међутим, поставља се питање да ли су образовање и каријера заиста прави разлози каснијег ступања у брак?

Поједини социолози сматрају да је прави разлог заправо одлагање обавеза и неспособност мењања „слатког живота“ за породични - мање сладак. Ретко који брак омогућава слободнији, квалитетнији сексуални и друштвени живот од оног девојачког. Чињеница је да брак мора понудити нешто боље: бољи економски статус, стабилнију будућност, емотивну сигурност, итд... Брачна опција (понекад последњи избор многих) мора бити боља од оних других (опција које су можда исцрпљене током година).

Комуникација

Чињеница је да живимо у времену у коме је комуникација приступачнија него икад. Опет, људи се често не разумеју, нити примећују. Особе су замењене профилима, осмеси смајлијима, разговор је замењен текстуалним порукама, погледи се не сусрећу, усмерени смо на апарате уместо на некога у нашој близини. Често долази до размимоилажења мушкараца и жена, иако имају очигледан заједнички интерес коме треба скупа да теже. Познате су ситуације да у клубовима излази по неколико самих младића или девојака, који остају сами јер нису успели да успоставе контакт. Млади су распети између нереалних жеља и реалних могућности и у свом егоцентризму не дају прилику било коме, чак ни за разговор.

Навикнути на комуникацију путем друштвених мрежа, закржљала невербална комуникација не иде у прилог њиховим потребама. Поједине ситуације више личе на игнорисање присутних особа у циљу бустовања сопственог ега, него на тежњу да се упозна нека сродна душа или партнер. Комуникација у склопу понашања данас младима представља значајну препреку.

Друштвени утицај

Наметање високих друштвених норми (изглед, економски статус) је допринело да се велики број младих често не осећа довољно самоувереним, нити довољно релаксираним приликом избора партнера. Забринавајуће је да такво стање свести у одређеном проценту случајева надвладава примарне биолошке и социолошке потребе.

У јурњави за „лајковима“ на друштвеним мрежама фаворизују се идеалистичке слике које приказују (пре)срећан љубавни, породични живот на разним меридијанима уз савршеног партнера. Бебе се приказују као статусни симболи са пажљиво одабраном гардеробом, амбијентом. Немогућност стварања таквог живота у реалности, многе може поколебати у формирања породице, створити аверзију или осећај мање вредности (што је можда и подсвесни циљ актера на оваквим сликама).

Сведоци смо времена у којима су поједини медиокритети, без упадљивих квалитета, прилично успели у животу, што даје искривљену слику у вези са близином и доступношћу успеха.

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да ће се фудбалска репрезентација Србије квалификовати на ЕУРО 2020?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер