Prosto je neverovatno i više nego indikativno kako „službeni“ tabloidi, inače ekstremno senzacionalistički i „lešinarski“ nastrojeni, ovu temu drže nisko, ne zasipaju javnost informacijama iz istrage, ne nude milionske nagrade za pomoć u pronalaženju počinilaca. 

  U svakom slučaju, ostaje utisak da je Srbija i njena politička i intelektualna elita nedovoljno ozbiljno ušla u čitavu priču sa crnogorskim referendumom i da nije dovoljno shvaćen istorijski, nacionalni i geopolitički značaj čitavog događaja, odnosno procesa koji je tim referendumom doveden do svog epiloga.

Nisam slučajno  napisao da „ovo zlo nije došlo na izborima“ i da neće na taj način ni otići. Ali, kao što se i ovaj put pokazalo, izbori jesu način da se režim bar delimično delegitimiše i demaskira. Što se upravo i dogodilo

Briselski sporazum je bio rodno mesto i tajna opstanka vlade Vučića i Dačića (a vrlo verovatno i uzrok njenog formiranja). Zbog tog potpisa je zvanični Beograd dobijao pozitivne izveštaje u Briselu i Vašingtonu, zbog toga je dobijen datum za početak pregovora sa EU i zbog toga je vlasti gledano kroz prste za neke „sitnice“ u medijskoj i pravosudnoj sferi.

 Rusima koji se malo bolje razumeju u srpske političke prilike, a da pri tom nisu u njih preduboko interesno i poslovno involvirani, Vučić i SNS neodoljivo liče na Đukanovića i DPS. Zato je, verujem, uprkos svoj diplomatskoj, medijskoj i lobističkoj šminci, sve prisutnija povećana podozrivost zvanične Moskve prema srpskoj vlasti i Vučiću lično.