U životu pisca ovih redova bilo je sedam ili osam predsednika, tuce „demokratskih izbora“ dvadesetak vlada – i samo tri patrijarha

Svetinje je odbranio. Greške ispravio. Zlo pobedio. Slobodu dočekao – i ne samo dočekao, nego joj i najdirektnije doprineo. Odlazi omiljen od mnogobrojnih poštovalaca i poštovan od onih kojima iz različitih razloga nije bio omiljen

A kada se sve to sastavi i stekne (i ukoliko se, naravno, ikada stekne), onda će odluka o jednoj ili više kolona biti ono što i treba da bude – samo stvar taktike i procene u konkretnim okolnostima. I obrnuto, ukoliko se gore navedeni uslovi i pretpostavke ne steknu, nikakvo bajanje, slaganje i preslaganje kolona neće biti od pomoći 

Nad čitavim izbornim ciklusom nadvio se taman oblak nelegitimnosti i on će ostati da lebdi tokom trajanja ovog skupštinskog saziva sve i kada bi u njemu sedelo 250 Pašića ili Slobodana Jovanovića – a ne ovo što je neki dan preko crvenog tepiha ušetalo u Dom Narodne skupštine

I možda se, samo naizgled paradoksalno, upravo u tom „preubijanju“ – ne samo opozicije, nego i čitavog političkog života u Srbiji – krije i određena šansa, odnosno mogućnost da se ovaj galopirajući put u autoritarnu propast zaustavi i preokrene