И шта после свега треба да мисле обични грађани, или, на пример,ти безбројни „страни инвеститори“ који, наводно, хрле да улажу у Србију –  земљу у којој свако мало неко припрема државни удар и/или атентат на премијера? Или, пак, у којој премијер лично (или неко у његово име) режира „атентате“ ради преузимања институција и постизања неких политичких циљева.

Је ли “луд“, или није? Немам појма. А и не занима ме. Ово није психијатријски гласник, већ политички портал и политичка анализа. А политика му је свакако штетна и опасна, и начин владавине деструктиван, дугорочно неодржив и ауторитативан, са тенденцијом погоршања – и у том смислу, несумњиво „лудачки“.  

Ако неко, слева или здесна, тако безочно притиска мандатара, његова је обавеза да те притиске обелодани и подели са српском јавношћу. А ако то неће или не жели, онда нека се тој јавности и не жали

Просто је невероватно и више него индикативно како „службени“ таблоиди, иначе екстремно сензационалистички и „лешинарски“ настројени, ову тему држе ниско, не засипају јавност информацијама из истраге, не нуде милионске награде за помоћ у проналажењу починилаца. 

  У сваком случају, остаје утисак да је Србија и њена политичка и интелектуална елита недовољно озбиљно ушла у читаву причу са црногорским референдумом и да није довољно схваћен историјски, национални и геополитички значај читавог догађаја, односно процеса који је тим референдумом доведен до свог епилога.