Sve u svemu, da zaključimo: Oprez, sumnja i budnost su uvek dobrodošli. Ali proglašavati ovu višestruko kvislinšku i autokolonijalnu vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem i Anom Brnabić za branitelja bilo kakvih nacionalnih, patriotskih, porodičnih i državotvornih vrednosti činjenički je pogrešno i logički apsurdn

Naime, doslovno ništa u vezi sa Vučićem i njegovim dolaskom na vlast nije bilo normalno i „regularno“, pa takvi svakako nisu bili ni izbori koje je Srbija pod njim imala i koje je on organizovao

Realne šanse za istinsko „nacionalno okupljanje“ i „treći blok“ koji je pouzdano mogao računati na 15-20 odsto glasova serijski su prokockane u periodu od aprila do decembra protekle godine, i sada će priče o njegovom tobožnjem pravljenju, bojim se, služiti kao samo još jedna prorežimska manipulacija

Opozicija ima loptu na penalu, i dilemu da li da šutira u pravcu vanrednih izbora ili vanredne građanske neposlušnosti. Ali uopšte nije nemoguće da će, iz ovih ili onih razloga, na kraju pogoditi korner zastavicu ili loptu šutnuti preko prečke

Iz vizure pisca ovih redova – a rekao bih i iz perspektive budućnosti Crne Gore i srpsko-crnogorskih odnosa – najvažnije je da Đukanović sa svojim nacionalno konfliktnim i kriminalno-korupcionim bagažom bude konačno poslat u istoriju