Ovde bi se moglo dodati i naše skorašnje iskustvo sa objavom navodnih rezultata potpuno izmišljenog NSPM istraživanja, koje je evidentno plasirano sa ciljem da se preventivno dezavuišu naši pravi rezultati. 

 Vučić svako malo „zanavlja“ mandat i veštački „orošava“ svoj legitimitet. A komentatori poput Vuletića mu u tome svojski pripomažu (i najblaže što se za takav stav može reći jeste da je „provladin“, što nije nikakva psovka već samo realna deskripcija). Uzgred, kada bi Vučiću i SNS-u zaista bilo stalo do provere demokratskog legitimiteteta onda bi valjda raspisali izbore i na nivou Beograda

Naravno, nema tog „porodičnog blaga“ niti te „zlatne koke“ koju loše upravljanje ne bi moglo očerupati i upropastiti. Ali to nije argument da se svi preostali državni resursi rasprodaju, već razlog više da se, za promenu, njima pokuša domaćinski upravljati.

 Đukanović je šampion političke dugovečnosti i idol svima koji imaju sličnu autoritarnu ambiciju i politički stil. A Vučić ima i sličnu ambiciju, sličan stil i slično okruženje. I verovatno zbog tog okruženja i zajedničkih veza srpski premijer (kao, uostalom, ni predsednik) povodom događaja u Podgorici nije rekao bukvalno ni jednu jedinu reč.

U suštini, aktuelna SNS vlast, na čelu sa Vučićem, neodoljivo podseća na mađioničara (mada ni asocijacija sa uličnim šibicarima ne bi bila potpuno neumesna) koji neprestano ponavlja „gledajte u deficit“ (koji se smanjuje), „gledajte u deficit“, „ne dam Kosovo“, „ne dam Gazivode“ , dok pogled posmatrača odvlači sa onoga što u međuvremenu zapravo radi.