Što se Vučića tiče, pažljivo posmatranje ne samo njegovih često konfuznih i namerno protivrečnih formulacija, nego još više njegovih gestova, mimike i reakcija na izlaganja pojedinih poslanika (a, pre svega, moje malenkosti) ipak ne ostavlja prostora za sumnju da se definitivno sprema na potpisivanje „pravno-obavezujućeg sporazuma“ 

U svakom slučaju, Srbe i Ruse vežu brojne i višeslojne niti, koje su izdržale mnoga iskušenja, pa će – nadajmo se – verovatno izdržati i preživeti čak i ovu napadnu, kontraproduktivnu i prečesto karikaturalnu ljubavnu ofanzivu Vučićevih botova i tabloida. 

Zašto bi Putin trebalo da se skriva i sklanja od Tačija, ako već srpski predsednik sa svojim kosovskim „kolegom“ intenzivno viđa i dogovara po Briselu, Parizu i Vašingtonu?

Dakle, dok se albanski prvaci međusobno takmiče u PODIZANjU lestvice svojih zahteva, srpska vlast (čitaj, Vučić), dobar deo opozicije i većina medija rade upravo suprotno – neprestano spuštaju ulog, smanjuju aspiracije i pogoršavaju ionako ne naročito povoljnu pregovaračku poziciju Srbije

Konačno – i najvažnije – nije li, možda, čitava drama sa „razgraničenjem“, „podelom“ itd. bio samo igrokaz za domaću javnost i SNS glasače, ne bi li lakše progutali ono što je od početka jedino i bilo u igri: potpisivanje traženog i po svemu sudeći olako obećanog „pravno obavezujućeg sporazuma“ sa Kosovom, u zamenu za konačno formiranje „zajednice/asocijacije srpskih opština“ u skladu sa ustavom i zakonima Kosova i planom Martija Ahtisarija?