понедељак, 07. октобар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Економска политика > Шта је ЕУ донелa Летонији
Економска политика

Шта је ЕУ донелa Летонији

PDF Штампа Ел. пошта
Дејан Мировић   
недеља, 13. октобар 2013.

Летонија (или Латвија, тачније Latvijas Republika) је као независна држава призната од стране Европске комисије 1991. Године 1992. Летонија је укључена у PHARE фонд и потписала је први трговински споразум са ЕЗ.[1] Године 1995. све политичке странке у парламенту су гласале за придруживање ЕЗ и сходно томе 12. јуна је потписан Споразум о придруживању са Бриселом. Године 1996. слично као и у Србији после потписивања ССП, влада је одговорила на неколико стотина типских питања ЕУ, а затим је донела национални план за интеграцију земље у ЕУ. Године 1997. Летонија отвара још једну амбасаду у Бриселу (која независно делује од постојеће у Белгији). У наредним годинама се одвијају преговори о поглављима и коначно, првог маја 2004. године, ова балтичка држава постаје чланица ЕУ. У западним медијима постаје позната и под називом Балтички тигар.

Дакле, Летонија је много испред Србије у такозваним европским интеграцијама. Шта су те интеграције донеле Летонији у економском и социјалном смислу и какве се поуке могу извести из искуства некадашњег такозваног Балтичког тигра или регионалног лидера?

У периоду након уласка у ЕУ, 2004. па до краја 2012 , спољни дуг ове државе је порастао за скоро невероватних 32 милијарде долара .Или, сваке године након уласка у ЕУ, Летонија се задуживала за скоро 8 милијарди долара годишње! О каквом се колосалном спољном дугу ради најбоље говори податак да се целокупна популација Летоније може упоредити са Београдом (2,1 милион становника). Следећа табела показује раст дуга након уласка у ЕУ

Спољни дуг Летоније након уласка у ЕУ[2]

Посебно је забрињавајуће што спољни дуг Летоније расте иако за отплату камате и главнице ова држава одваја сваке године огромна средства. Следећа табела показује темпо отплате спољног дуга Летоније.

Обавезе у вези са отплатом спољног дуга Летоније у периоду 2012 -2014. [3]

Док је дуг растао, банкарски систем Летоније је прелазио до 2007. године (као и у Србији) у руке странаца из ЕУ. На пример, само у рукама шведских банака је било око 53% свих кредита у Летонији. (Године 2009. Latvijas Krajbanka је прогласила банкрот.)

Поред раста спољнoг дуга, након уласка у ЕУ је расла и незапосленост у овој балтичкој земљи. Тачније, у периоду 2004-2012, порасла је стопа незапослености у Литванији са 8% на 14% .

Стопа незапослености у Летонији након уласка у ЕУ. [4]

У каквом се контрадикторном положају нашла некада најразвијенија република СССР (испред које су по економској моћи били само центри као Москва и Љењинград) показују следећи подаци [5] Летонски економиста Ајнар Комаровскис тврди да и поред дугогодишњег чланства у ЕУ, Летонија и даље зависи од Русије. По њему, Летонија у потпуности зависи од транзита руске нафте, угља и пољопривредних производа. Ако би се десило да Русија прекине тај транзит кроз Летонију, у земљи би дошло до ''глади'', уверен је Комаровскис. (Зато је потпуни апсурд што власт те земље спроводи русофобску политику, сматра литвански економиста). [6]

Његов колега Ејнарс Граудинш сматра да се на примеру Летоније јасно види како је лако купити читаву државу и да је остало још само неколико лука и фабрика које нису продате. Тим поводом, председник Савеза новинара Летоније Јурис Пајдерс сматра да је власт после распродаје државне имовине током преговора са ЕУ ступила у ту организацију под геслом задужимо се и пустимо да нам Брисел све проблеме реши. [7]

У Летонији опада и БДП по глави становника. Некада је БДП по становнику био на 49 месту у свету (на почетку деведесетих) и био је већи од истог економског показатеља у Ирској. Међутим 2011. године срозао се на 79. место у свету као да Летонија уопште није у Европи. (Само у 2009. години БДП је опао за 17,8 % што је био најгори показатељ у свету.)

Као у свим државама новим чланицама ЕУ из источне Европе, дошло је и до масовног исељавања становништва. Млади и образовани дословно беже у западни део ЕУ где раде најтеже послове. Истовремено пада и наталитет у овој држави. Све се то одражава на број становника. Следећа табела то показује.

Пад становништва Летоније у периоду 1997-2013.[8]

Дакле, у периоду након отпочињања преговора са ЕУ, Летонија је изгубила преко 10 % своје популације, без обзира што се у државу вратило уз помоћ САД око 30.000 људи, углавном русофобичних колабрациониста и потомака нациста, који су добили непокретности и бројне привилегије[9] У том контексту, познати амерички економиста Рубини је на свом блогу 2010. изнео тврдњу да је власт 5-10 пута умањила у званичним статистичким извештајима обим исељавања из Летоније. Такође, и руски експерти сматрају да је реалан број становника Летоније 2012. године износио између 1,8 до 1,9 милиона људи.

Сматра се да је у 2012. години око 300.000 Летонаца радило у западној Европи. На пример, велики број исељеника из Летоније је радио у Великој Британије на најтежим и најмање плаћеним пословима (слично као и њихове источноевропске колеге које су им иначе, жестока конкуренција).У Лондону Летонци раде као конобари, кувари, ђубретари или као радници на грађевини. У провинцији углавном раде на пољопривредним добрима као надничари или као радници у фабрикама.[10] Радни дан углавном почиње у 5, а завршава се у 18 сати.

У периоду уочи (и након) ступања у ЕУ, уништен је и велики део индустрије. Некада моћна индустрија, која је правила и делове за космички брод ''Буран'' се постепено угасила. Екомиста Граудинш наводи да је уништена фабрика за производњу космичке електронике ''Алфа', као и електронски гигант ЕВФ који је извозио производе у 42 државе и који је некада запошљавао око 20 хиљада радника. Летонски бизнисмен Јурис Савицкис наводи да је ЕУ тражила од Летоније да угаси своју индустрију зато што је наводно неконкурентна, и Летонија је то урадила (ради такозваних виших европских вредности). Исто је тражено (и урађено) и у вези са пољопривредом и риболовом. Како резултат, уништене су делатности које су могле акумулирају новац: ''Сада ми ништа не умемо нити можемо'', а кредити који се добијају од повериоца из ЕУ и ММФ не смеју се употребљавати за покретање производње и самостално зарађивање истиче овај летонски бизнисмен.

Када се претходно има у виду, нису изненађујући резултати истраживања које је урадила компанија SKDS и “Populares Latvija” под називом ''Спољнополитички митови у Летонији: ЕУ и Русија. [11] Према овом истраживању урађеном 2012. године, око 42% испитаних грађана у Летонији сматра да ова држава није уопште способна да буде самостална. Око 54% сматра да је Летонији било добро у СССР, а 64% да је Летонији неопходна ради спасавања економије већа сарадња са Русијом и државама ЗНД.

Песимистички нису настројени само грађани, економски експерти и бизнисмени у Летонији. Високи државни фукционер Ингуна Судраба је економску ситуацију у Летонији упоредила са тешком наркоманском кризом: ''Ја ту ситуацију могу упоредити са наркоманским стањем, када се већ не може самостално, без туђе помоћи, изаћи са муком из јаме, тог дна у коме се налазимо. Надамо се само такозваним инјекцијама.У суштини, то је само даљи пут земље у економску пропаст''. [12]
У том реалном контексту (а не виртуално пропагандом) треба посматрати оцртану фразу о ''великој подршци Летоније европском путу Србије'' коју су наизменично и нападно изговарали српски премијер и летонски министар иностраних послова после сусрета у Риги 2011. године. Стварност се ипак разликује од ових лепих ЕУ жеља и самозаваравања.


[6] Вот закроют нам завтра импорт, и все - в стране голод. Единственное, что еще поддерживает в Латвии жизнь, - это транзит из России в Европу нефтепродуктов, зерна, удобрений, угля. Стоит только России отказаться от наших услуг, и все - нет Латвии. Казалось бы, договорись со своим кормильцем - Россией и будешь жить богато. Но нет, политика республики остается откровенно русофобской. У Латвии нет своего разума, нет головы, это просто туловище, которое управляется извне американцами.

[7]Председатель Союза журналистов Латвии Юрис Пайдерс. - "Невидимая рука" рынка сама, мол, наведет порядок. А если так, то надо все приватизировать. Латвия стала экспериментальной площадкой. Пока "приватизировали" и воровали, жили очень богато. Потом кончилось, что воровать. И тогда решили вступить в ЕС. У нашей власти, как в "Операции "Ы" и других приключениях Шурика", был только один вариант: "Все уже разворовано, нас спасет только кража. Вступаем в Евросоюз, делаем долгов, и пусть они расхлебывают". Вот такой у них был бизнес-план.

[11] 42,6% жителей считают, что Латвия как независимое национальное государство существовать неспособна. Также более половины, или 54,4% латвийцев полагают, что Латвии было хорошо в составе СССР. В то же время 46,8%, позитивно оценивают распад Советского Союза. 64,6% думают, что спасение экономики Латвии — в более тесном сотрудничестве с Россией и странами СНГ. Это результаты социологического исследования 2012 года, проведенного компанией SKDS “Внешнеполитические мифы в Латвии: ЕС и Россия”. http://voprosik.net/krizis-liberalizma-v-latvii/
Нам Европа говорила закрыть свою промышленность, поскольку она неконкурентоспособна, — мы ее закрывали. Нам Европа советовала по той же причине развалить сельское и рыболовецкое хозяйство — мы разваливали. В итоге мы сами уничтожили те структуры экономики, которые аккумулировали деньги. Сейчас мы ничего не умеем и ничего не можем. Сегодня нам международные кредиторы дали взаймы. Но запретили использовать деньги на софинансирование структурных фондов, поддержку бизнеса, развитие производства. То есть нам опять не разрешают самостоятельно зарабатывать”, — цитирует бизнесмена Нам Европа говорила закрыть свою промышленность, поскольку она неконкурентоспособна, — мы ее закрывали. Нам Европа советовала по той же причине развалить сельское и рыболовецкое хозяйство — мы разваливали. В итоге мы сами уничтожили те структуры экономики, которые аккумулировали деньги. Сейчас мы ничего не умеем и ничего не можем. Сегодня нам международные кредиторы дали взаймы. Но запретили использовать деньги на софинансирование структурных фондов, поддержку бизнеса, развитие производства. То есть нам опять не разрешают самостоятельно зарабатывать”, — цитирует бизнесмена Юриса Савицкиса “Телеграф”.lv.
 Больше информации на

http://voprosik.net/krizis-liberalizma-v-latvii/ © ВОПРОСИК

 “Телеграф”.lv.

[12] "Я эту ситуацию могу сравнить с такой стадией наркомании, когда уже нет сил самостоятельно, без посторонней помощи, выбраться из той ямы, того дна, где находимся. Надеемся только на так называемые инъекции. По сути, это дальнейший путь страны в экономическую пропасть", -

РИА Новости

http://ria.ru/politics/20100608/244090378.html#ixzz2hAFPU3tZ

 

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер