Na centralnom delu Kosova polja je monumentalni Spomenik kosovskim junacima. Nešto severnije, ali u neposrednoj blizini, Muratovo i Gazimestan turbe, a neposredno uz reku Sitnicu nalazi se veliko rudarsko naselje Obilić.

Đinđić se u pogledu podele uglavnom oslanjao na predloge Dobrice Ćosića, koji tvrdi da se Đinđić sa njim, oko toga, u potpunosti slagao. Đinđić ga je obaveštavao i o pismima koja je poslao međunarodnim zvaničnicima apelujući da se pristupi pravičnom rešavanju pitanja Kosova.

I laicima je sada jasno u kakvim uslovima se pristupilo pregovorima. Izdiktirano je šta ne sme biti predmet razgovora, dakle sve ono što bi moglo na bilo koji način da zadire u nezavisnost, suverenitet i teritorijalnu celovitost tzv. države Kosova.

 Kosovo je naš Veli Fordž i Jorktaun, naš Alamo i Getisburg, naš Perl Harbur i Ivo DŽima - sve u jednom. O njemu noću sanjamo, i za njega se molimo u crkvi. Ono je zenica našeg oka, i naš Jerusalim.

Naturalizovani Goranci vredan su, miroljubiv i dobroćudan narod. Uvek su nastojali da imaju dobre odnose sa susdima drugih vera i nacija. Na dobre komšijske odnose i saradnju upućivali su ih teški uslovi života u ovom kraju, a takođe i zajednički interesi.

Bez politizacije slučaja "Žute kuće", on će se svesti na običan kriminalni čin, kakvih verovatno ima još u svetu, a on to nije. On je krajnje politički slučaj, sa jasnim političkim ciljem, sa akterima iz političkog establišmenta i deo je političke turbulencije devedesetih.

MSP navodi da je rezolucija 1244 i dalje na snazi, ali da su navedena lica delala mimo pravnog režima ustanovljenog tom rezolucijom. MSP navodi da se ne bavi pitanjem da li Kosovo ispunjava uslove za postojanje kao država, niti da li su priznanja legalna i da li prozvode pravno dejstvo.

Na Kosovu ne postoji javnost. Srbija se, iz svojih razloga, nije potrudila da na Kosovu ima svoje novine, novinare, televiziju koja se zaista bavi celim Kosovom a ne samo severom. Posledica toga je nepostojanje javne misli.

Nakon usvajanja Rezolucije 1244 SB UN, nijedna vlada Srbije nije ponudila plan „suštinske autonomije“. Umesto toga, lansirane su parole poput „najveća moguća autonomija“, „autonomija kakvu svet ne poznaje“.

Vlastima u Beogradu je posle ovakve rezolucije, koju je londonski Gardijan nazvao primerom „konstruktivne dvosmislenosti“, i nepovoljne odluke MSP ostavljeno koliko-toliko manevarskog prostora pošto je odlučeno da dijaloga ipak bude.