Prvi poraz već se desio i poraženi je izbačen iz trke, a to je Tačijeva vlada, koja je pokazala slabost i impotentnost da integriše ostatak srpske zajednice severno od Ibra, iako je u predizbornoj kampanji obećavala povratak prognanih.

Povratnici u Osojanu bukvalno su mesecima  živeli u kavezu. Dobijanje dozvole za njihov obilazak bilo je pravo umeće, a toliko godina posle oni kažu da se i dalje osećaju kao ekperiment. Njihov povratak, nažalost, nije doneo bolji i mirniji život Srbima u Metohiji.

Valjda smo dovoljno iskusan narod da možemo sagledati da tamo gde nema institucija države Srbije, nema više ni srpskog naroda. Ko može da živi u zabludi da će Srbi tražiti  pomoć od šiptarskih lekara, ili da će dozvoliti deci da uče o junaštvu Adema Jašarija.

Sigurno da pada u oči izuzetno angažovanje Nemačke u poslednjim događajima na Kosovu. Te komandant KFORa – Nemac, te dodatni kontingent nemačkih vojnika, te portparol KFOR-a sa problematičnim izjavama – Nemac, te sprečavanje održavanja sednice SB UN.

S obzirom na geografske karakteristike, Kosovska Mitrovica je još od najranije prošlosti smatrana kosovskom kapijom na Ibru i Sitnici. Prirodnom kapijom koja je bila svojevrsni zaštitni bedem od neprijateqskih upada ka severnim srpskim posedima u Raškoj.

Na centralnom delu Kosova polja je monumentalni Spomenik kosovskim junacima. Nešto severnije, ali u neposrednoj blizini, Muratovo i Gazimestan turbe, a neposredno uz reku Sitnicu nalazi se veliko rudarsko naselje Obilić.

Đinđić se u pogledu podele uglavnom oslanjao na predloge Dobrice Ćosića, koji tvrdi da se Đinđić sa njim, oko toga, u potpunosti slagao. Đinđić ga je obaveštavao i o pismima koja je poslao međunarodnim zvaničnicima apelujući da se pristupi pravičnom rešavanju pitanja Kosova.

I laicima je sada jasno u kakvim uslovima se pristupilo pregovorima. Izdiktirano je šta ne sme biti predmet razgovora, dakle sve ono što bi moglo na bilo koji način da zadire u nezavisnost, suverenitet i teritorijalnu celovitost tzv. države Kosova.

 Kosovo je naš Veli Fordž i Jorktaun, naš Alamo i Getisburg, naš Perl Harbur i Ivo DŽima - sve u jednom. O njemu noću sanjamo, i za njega se molimo u crkvi. Ono je zenica našeg oka, i naš Jerusalim.