На централном делу Косова поља је монументални Споменик косовским јунацима. Нешто северније, али у непосредној близини, Муратово и Газиместан турбе, а непосредно уз реку Ситницу налази се велико рударско насеље Обилић.

Ђинђић се у погледу поделе углавном ослањао на предлоге Добрице Ћосића, који тврди да се Ђинђић са њим, око тога, у потпуности слагао. Ђинђић га је обавештавао и о писмима која је послао међународним званичницима апелујући да се приступи правичном решавању питања Косова.

И лаицима је сада јасно у каквим условима се приступило преговорима. Издиктирано је шта не сме бити предмет разговора, дакле све оно што би могло на било који начин да задире у независност, суверенитет и територијалну целовитост тзв. државе Косова.

 Косово је наш Вели Форџ и Јорктаун, наш Аламо и Гетисбург, наш Перл Харбур и Иво Џима - све у једном. О њему ноћу сањамо, и за њега се молимо у цркви. Оно је зеница нашег ока, и наш Јерусалим.

Натурализовани Горанци вредан су, мирољубив и доброћудан народ. Увек су настојали да имају добре односе са сусдима других вера и нација. На добре комшијске односе и сарадњу упућивали су их тешки услови живота у овом крају, а такође и заједнички интереси.

Без политизације случаја "Жуте куће", он ће се свести на обичан криминални чин, каквих вероватно има још у свету, а он то није. Он је крајње политички случај, са јасним политичким циљем, са актерима из политичког естаблишмента и део је политичке турбуленције деведесетих.

МСП наводи да је резолуција 1244 и даље на снази, али да су наведена лица делала мимо правног режима установљеног том резолуцијом. МСП наводи да се не бави питањем да ли Косово испуњава услове за постојање као држава, нити да ли су признања легална и да ли прозводе правно дејство.

На Косову не постоји јавност. Србија се, из својих разлога, није потрудила да на Косову има своје новине, новинаре, телевизију која се заиста бави целим Косовом а не само севером. Последица тога је непостојање јавне мисли.

Након усвајања Резолуције 1244 СБ УН, ниједна влада Србије није понудила план „суштинске аутономије“. Уместо тога, лансиране су пароле попут „највећа могућа аутономија“, „аутономија какву свет не познаје“.

Властима у Београду је после овакве резолуције, коју је лондонски Гардијан назвао примером „конструктивне двосмислености“, и неповољне одлуке МСП остављено колико-толико маневарског простора пошто је одлучено да дијалога ипак буде.