среда, 22. новембар 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коментар дана

Влада за плакање

PDF Штампа Ел. пошта
Милош Суботић   
недеља, 27. април 2014.

Месец и по дана после избора, нова влада је најзад састављена, а нови министри преко медија представљени народу. Председник Србије Томислав Николић рекао је недавно да нови кабинет мора да буде "најозбиљнији у новијој историји Србије", али остаје нам само да се најозбиљније забринемо за будућност земље коју ће поред Александра Вучића водити његови доказано најбољи полтрони и службеници ММФ-а и Светске банке  на привременом раду у Србији.

Вучић је себе још за време мандата претходне владе настојао да представи као јаког лидера, коме су на првом месту интереси Србије, али је његова снага реално далеко мања а положај заправо слаб и несигуран. Пошто је у претходном мандату задовољио највећи део политичких интереса Запада, саставом новог кабинета је морао да задовољи пре свега економске интересе међународних финансијских институција, који су преко Крстића и Душана Вујовића, добили ресоре привреде и финансија, уз додатак Кори Удовички као министра државне управе.

Вучић, који ће, да би сачувао подршку Запада  морати да испуни све њихове диктате (тј „болне реформе“) за своје послушнике је резервисао министарства силе и правде, претпостављамо да би чврсто држао њихове полуге у својим рукама у случају проблема и великих социјалних немира. Али, док смо већ и навикли на Николу Селаковића, за чијег је мандата правосуђе пало на још ниже гране, изненађење, и готово апсурд представља именовање Братислава Гашића за министра одбране, а нарочито Небојше Стефановића за министра полиције (да ли је то неко могао и да помисли). Ту је придодат и „социјалиста“ Александар Вулин, чије ће задатак вероватно бити да, на начин како је то показао на Косову, анестезира десетине (можда и стотине) хиљада грађана којима следи отказ, а остале убеди у потребу одрицања и оно мало права које им је остало.

Јасно је речено већ да ће ова влада настојати да спроведе тзв. реформе, чији задатак треба да буде способност државе за отплату нагомиланих кредита међународним институцијама и задовољавање потреба домаћег и страног крупног капитала за јефтином и обесправљеном радном снагом. Остаје само да се види да ли ће грађани Србије мирно пристати да буду претворени у кметове, а колика је СНС постао опасност за Србију, указује то што је (по логици мањег зла) останак СПС-а у влади добра вест, иако је ова партија одавно заслужила да нестане са политичке сцене а већина њених лидера и функционера да се нађе у затвору. Притисак Москве ипак је био исувише јак и ефикасан, тако да је Вучић морао да жртвује  Зорану Михајловић, која је склоњена да смета у Министарство саобраћаја и инфраструктуре. Њен ресор ће преузети Александар Антић из СПС, што би требало да значи да су енергетски интереси Русије у Србији ипак заштићени, што повећава вероватноћу да Јужни ток неће бити даље саботиран.

Нова влада ће поред старих фикуса, попут Расима Љајића и Велимира Илића, имати поново и Вању Удовичића, који ни једним својим гестом није показао да може да се избори са тешким криминалом који одавно влада у спорту, посебно фудбалу. Нови су Јадранка Јоксимовић, задужена за евроинтеграције, Срђан Вребић министар просвете и науке и Златибор Лончар, као министар здравља. Изненадно именовање Јоксимовић такође је изазвало забуну, а о Вребићу зна само толико да је запослен у Републичком заводу за вредновање квалитета образовања. За Лончаром се, иако има потребну стручност и искуство, вуче тешка оптужба да је радио  као сарадник вођа „земунаца“ Душана Спасојевића и Милорада Улемека Легије, са  надимком “Доктор смрт”.

У некој нормалној земљи, овакве оптужбе би биле довољне да таква особа никада не буде ни кандидована, али пошто живимо у Србији, изгледа да више ничему не треба да се чудимо. Не треба више и да нас чуди што ни у новој влади, која се представља као експертска, неки од министара образовању ни по радном искуству немају ама баш никакве везе са врло одговорним ресорима којима треба да руководе.

Министар војни Братислав Гашић је на пример, дипломирани економиста (мада, неки тврде да је заправо керамичар) и власник приватног преузећа које обухвата ТВ Плус и Сантос кафа и чајеви, a права је мистерија као ће се на месту првог човека полиције снаћи млађани Стефановић, иначе такође дипломирани економиста на Мегатренду, који је радно искуство, осим у политици, стекао на позицији директора маркетинга у предузећу “Интерспид” и заменика финансијског директора у предузећу “Јабука”. 

Свега има у новој Влади, само изгледа нема никог да заступа интерес већине грађана Србије. Вучић нам већ на почетку обећава реформе, зној и сузе, али, како је почело, не смем ни да помислим како ће се све завршити. Дај Боже да нисам у праву.

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да ће заједно са београдским бити расписани и ванредни парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер