недеља, 14. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Коментар дана > "Њихови" и "наши" тајкуни
Коментар дана

"Њихови" и "наши" тајкуни

PDF Штампа Ел. пошта
Милош Суботић   
среда, 16. април 2014.

Слободан Радуловић, некадашњи директор Ц маркета, недавно се нашао у притвору Београду, поводом осуде за корупцију приликом продаје овог ланца трговина. Тако је пала још једна крупна зверка, која је годинама измицала домаћем правосуђу, иако ће тешко болесни Радуловић тешко дочекати да одслужи своју казну. 

Вероватно се зато размишља да му се да статус заштићеног сведока, под претпоставком да је за правду боље да се умирући човек искористи за комплетирање случаја против Мирослава Мишковића, а чак можда и против Војислава Коштунице, пошто је спорна трансакција обављена за време његовог мандата као председника Владе.

У Србији, у којој су зацарили криминалци и лопови свих врста, хапшење било кога од некадашњих моћника је свакако добра вест. Свако ко је допринео уништавању Србије треба да одговара, и сваки судски процес је корак ближе сређивању стања у држави и допринос борби против криминала. Ипак, ни ово хапшење не може да нас увери да се правда у Србији и даље не дели селективно, а да страдају углавном они који из неког разлога нису нашли заједнички језик са новим режимом.

Најбољи пример за то је Мирослав Мишковић, јер док се око њега плете мрежа, други добијају прилику да се извуку, попут  Војина Лазаревића, једног од највећих трговаца струјом и власника Руднап групе, против кога је  у јуну 2013. године поднета кривична пријава, због сумњи за злоупотребе у енергетском сектору.[1]

Пријава је тада поднета и против Вука Хамовића и двојице директора из ЕПС-а. Министарка енергетике Србије Зорана Михајловић је тада саопштила да су њихови послови са ЕПС-ом ишли на штету државе, док  је тај случај годинама стајао у фиоци, због заштите тадашњег политичког врха. Наиме, кривична пријава против четири висока функционера ЕПС-а због штетних уговора с компанијама Хамовића и Лазаревића била је поднета и у јулу 2007, у којој је било наведено да је држава у тим сумљивим пословима оштећена за чак 978 милиона динара, али од тога затим није било ништа.

Војин Лазаревић и Вук Хамовић

Струјним криминалом се још 2004. бавио и Анкетни одбор Скупштине Србије, на чијем је челу био Александар Вучић, који је тврдио да је тада држава оштећена за 150 милиона евра. Вук Хамовић је тада Вучића назвао циркузантом и заједно са Лазаревићем против њега поднео кривичну пријаву, али Анкетни одбор није усвојио заједнички извештај, због, како је навео Вучић, контроле "енергетске мафије" над добрим делом српских политичара.

Мирослав Мишковић

Јаке везе првенствено Лазаревића са политичарима одавно нису тајна, а он се раније помињао у случају никад разрешене афере интервентног увоза 80.000 тона сиријске нафте лошег квалитета, коју је НИС по барелу плаћао око три долара више од цене на светском тржишту, када је држава оштећена за више од 2,5 милиона евра. Савет за борбу против корупције је указивао и на њихову важну улогу у афери око Националне штедионице, а када је прошле године поново поднета пријава, министарка Михајловић је истакла да је срамота шта је урађено у енергетском сектору захваљујући политичким спрегама два бизнисмена и стопирању истрага по налозима из врха претходних власти.

Министарка је тада рекла да је "струјна пљачка" једна од највећих у модерној српској историји, па када су оптужбе толико тешке и озбиљне, а моћ и министарке и Александра Вучића у међувремену јако порасла, било је очекивано и да ће у борби против корупције и послови "енергетске мафије" коначно бити расветљени, или макар оптужбе бити разјашњене. Но уместо тога, недавној  је објављено компанији Ал Дахра из Уједињених Арапских Емирата преузима 51 одсто власништва у Лазаревићевом предузећу "Руднап аграр".

Шта се у међувремену десило – мало ко зна. Вести у медијима су биле прилично штуре, а нама остаје само да нагађамо -  да ли је Лазаревић, иначе тренутно у великим дуговима, као и већина српских тајкуна, продао део своје компаније само да би вратио део дугова? Или је овим послом платио своју слободу, и шта се дешава са кривичном пријавом о којој сада нико ништа не говори?

Откуда да се сад појави баш Ал-Дахра? Да ли је трансакција обављена да би се задовољили Арапи из УАЕ, којима је по свему судећи пропао раније најављивани велики посао, па су као алтернативно решење добили половину једног од најсавременијих пољопривредних газдинстава у Европи?  

Питања се ређају, одговора нема. Да ли је то борба против криминала која нам је обећана, или смо сведоци борбе кланова за нову расподелу плена? Знамо ко може да нам да одговоре. Али не знамо зашто ти који знају, сада ћуте као заливени.


 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер