среда, 23. октобар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Политички живот

Избори без избора

PDF Штампа Ел. пошта
Милош Суботић   
петак, 07. март 2014.

Предстојећи парламентарни избори расписани су са само једним циљем – да СНС добије већину гласова и могућност да спроведе тзв. реформе, боље рећи да преда државу у чврст загрљај крупног капитала и ЕУ и НАТО. Са јаком унутрашњом и спољном подршком Александар Вучић већ фигурира као апсолутни победник. Изборна трка води се за друго и треће место, односно за статус будућег коалиционог партнера, а могуће и за најдражег опозиционара, за шта такође има довољно кандидата.  

СНС и ППВ су сигурни у своју победу и подршку већине грађана, иако ни странкa ни њен лидер не нуде ништа ново, већ уместо тога отворено најављују да ће из народа исцедити суву дреновину. Предизборне анкете дају СНС-у чак и до 45% гласова, а водећа странка сада већ размишља да ће се у Скупштини Србије после преливања гласова партија које неће прећи цензус успети да се домогне и свих 130 посланика, што би јој, уз савез са неком мањинском странком, обезбедило сигурну владавину. Победа овог и оваквог СНС-а, са све Вуком Драшковићем у пакету, иде у прилог тези да су Срби мазохистички и глуп народ, што би могло да се прихвати као тачно када би наш политички систем заиста био демократски, а избори заиста одражавали вољу грађана.

Жалбе РРА без ефекта

Недавно одржани локални избори у Земуну и Вождовцу показали су велику апстиненцију бирача, што је омогућило освајање власти уз значајно мали број гласова у односу на укупно бирачко тело. Резигнација и апатија грађана један је од проблема савременог политичког система Србије, који је још од својих почетака, раних 90-их, показивао бројне деформације. Милошевићеве године остале су између осталог запамћене по бесомучној пропаганди и обоготворењу вође, да бисмо се, иронијом судбине, на српском „европском путу“ нашли у рециклираним 90-им, са ППВ-ом уместо Слобе, и тајкунским плаћеницим уместо страних, и масом медија, које нам Европу и напредњаке сервирају за доручак, ручак и вечеру.

Правила изборне кампање нису утицала на рад медија, а извештаји који говоре о заступљености политичких странка на водећим радио и ТВ каналима, показују велику несразмеру у времену које су добиле владајуће странке, посебно СНС. За праве опозиционе странке готово да није било места, због чега су ове партије и званично употиле протест Републичкој радиодифузној агенцији, због - како су у својим приговорима навели - директног кршења закона о радиодифузији и дискриминације.

Разматрајући представке Двери, СРС и Треће Србије Савет РРА је на ванредној седници потврдио неравномерну заступљеност учесника изборне кампање у програмима емитера, и у свом саопштењу „упозорио емитере да су дужни да обезбеде равномерну заступљеност свих учесника у изборном процесу у програмима у складу са законом“. И то је била сва реакција овог регулаторног тела, које очигледно и није способно, нити предвиђено да врши своју функцију.

Као маску објективности, РРА је недавно објавио и Извештај о раду емитера током предизборне кампање[1], у периоду од 29. јануара до 12. фебруара. У укупном предизборном програму највише је, наравно, била заступљена изборна листа ''Александар Вучић - будућност у коју верујемо", али према подацима из овог извештаја РРА, несразмера у промовисању једне странке и није толико велика.

Листа СНС је имала 24,67 одсто времена у предизборним програмима, изборна листа ДС 21,08 одсто, листа Бориса Тадића 17,43 одсто, Остале изборне листе имале су, појединачно, заступљеност мању од 10 одсто (ЛДП - 9,31 одсто, ДСС - 8,76 одсто)...

Према Извештају РРА, гледано појединачно по емитерима, изборна листа "А. Вучић - будућност у коју верујемо" била је највише заступљена на РТС 1, РТС 2, РТВ 1, РТВ 2, ТВ Пинк и ТВ Б92. Изборна листа "Борис Тадић" на ТВ Прва, а изборна листа "ДС" на Хепи ТВ. Изборна листа "А. Вучић - будућност у коју верујемо" била је највише заступљена и у дневним информативним емисијама (вестима и дневницима), у програмима свих телевизија (22,71 одсто) и у централним информативним емисијама, у програмима свих телевизија (22,79 одсто).

Интересантно је да је према овом извештају РРА (подсетимо у периоду од 29. Јануара до 12. фебруара) у емисијама редовног програма посвећеним изборима свих телевизија највише била заступљена изборна листа ДС (28,07 одсто), а листа СНС је тек на другом месту (23,17 одсто), док је на трећем Борис Тадић – НДС (20,17 одсто). Остале изборне листе биле су у емисијама редовног типа посвећеним изборима заступљене са по мање од 10 одсто.

Медијска доминација СНС

РРА је недавно објавила још један извештај о статистици предизборног програма, за период од 29. јануара до 20. фебруара[2], који такође исказује сличне проценте као и претходни, и такође сугерише да медијско фаворизовање једне странке није изражено у толикој мери да би могло да се постави питање о регуларности целог изборног процеса. Међутим, предмет анализе РРА су били само предизборни блокови у оквиру информативних програма, а независне анализе показују знатно другачије величине.

Према агенцији за праћење и анализу медија "Клипинг", напредњаци су више од дупло заступљенији од другопласиране изборне листе окупљене око Бориса Тадића, и заузимају готово половину времена на телевизијама. Према објашњењима, агенција "Клипинг", за разлику од РРА, не посматра извештавање медија о предизборним активностима искључиво унутар предизборних блокова, већ бележи појављивање свих представника, како владајућих, тако и опозиционих странака, у главним информативним емисијама.

У извештаје "Клипинга" увршћени су сви прилози који не спадају у протоколарне послове државних функционера и реакције на актуелне догађаје у земљи и окружењу, и зато у њиховој анализи представници владајућих политичких партија имају знатно већу минутажу од представника опозиције, будући да су у финални обрачун ушли и прилози у којима се говори о, на пример, посетама државних функционера фабрикама и компанијама које послују у Србији или најавама државних функционера о мерама владе након предстојећих избора. [3]

Тако је, према подацима ове агенције, у другој седмици предизборне кампање (9-15. фебруар)[4], у главним информативним емисијама националних ТВ станица (РТС1, ТВ Пинк, ТВ Б92, ТВ Прва, ТВ Хепи) емитовано укупно 14.688 секунди посвећених представницима странака, а од појединачних политичких опција убедљиво највише медијског простора су добили су представници коалиције око Српске напредне странке - 6115 секунди, односно 41,63% укупног времена. Иза СНС-а следе остале парламентарне странке: СПС-ПУПС-ЈС (1592 секунде), коалиција око Бориса Тадића (1384 секунде), ДСС (1308 секунди), ДС (1304 секунде) и УРС (1208 секунди).

Према агенцији "Клипинг", најуравнотеженије извештавање о активностима странака имале су ТВ Хепи и РТС1, а највећа разлика у количини медијског простора датог СНС-у и осталим партијама уочава се у извештавању ТВ Пинк и ТВ Прва, које су коалицији око напредњака посветиле и више од 50% медијског времена. У исто време, поређења ради, СРС је имао само 348, Двери 169, а Трећа Србија само 7 секунди. 

У трећој седмици предизборне кампање (16–22. фебруар)[5] у главним информативним емисијама ТВ станица било је укупно 15.327 секунди посвећених функционерима политичких партија. Представници коалиције око СНС имали су 5791 секунду, СПС-ПУПС-ЈС 2177 секунди, а следе ЛДП, ДС, УРС и ДСС. У овој седмици забележен је драстичан пад медијског простора који је добила коалиција око Бориса Тадића, као и мали раст времена издвојеног за ванпарламентарне странке СРС и Двери - 665, односно 470 секунди, а Трећа Србија 74. 

У четвртој седмици предизборне кампање (23. фебруар – 1. март)[6]  смањена је разлика између Српске напредне странке, и осталих политичких опција. СНС је добила 3879 секунди, а следи коалиција СПС-ПУПС-ЈС (1635 секунди), ДС (1228 секунди), ДСС (1073 секунде) и ЛДП (1045 секунди). Према наводима агенције "Клипинг", РТС је у овој седмици владајућим странкама посветио занемарљиво већи простор у односу на остале партије, док су ТВ Пинк, ТВ Прва и делимично ТВ Б92 у знатној мери више секунди дале Српској напредној странци.

Изнети подаци одличан су показатељ медијске униформности и грубог фаворизовања СНС, док се одређен простор даје странкама које су чиниле владајућу коалицију. У медијима се толеришу опозиционе странке које заступају наставак евроинтеграција по сваку цену, и које су сасвим спремне да сутра уђу у коалицију са СНС. Алтернатива овој погубној политици је, како се види, у предизборној кампањи готово потпуно маргинализована. Грубо кршење правила изборне кампање врши се на начин већ виђен у Србији 90-их, чиме се уједно нарушава и сам легитимитет изборног процеса, а Србија клизи у специфичан облик проевропске диктатуре.


 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер