уторак, 28. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Обећања, лажи и преваре - СНС и економско убијање Србије
Политички живот

Обећања, лажи и преваре - СНС и економско убијање Србије

PDF Штампа Ел. пошта
Милош Суботић   
недеља, 06. јул 2014.

Недавно нам је помпезно представљена макета Београда на води, пројекта који је већ више година један од главних пропагандних адута СНС. Визија Београда будућности, приказана у обновљеној палати Београдске задруге, ипак и поред широке промоције делује за сада много више као Потемкиново село, него као лако остварива замисао. Услови под којима ће се овај пројекат одвијати заслужују посебан осврт, а да ли ће на запуштеној савској обали нићи нови град, уверићемо се тек за десетак година, како су обећали представници арапске компаније. Дотле треба нешто радити, живети и јести, али шансе за то су, како сви осећамо последњих месеци, све теже и неизвесније, а од силних обећања напредњака пре и после избора за сада смо мало тога видели, тачније готово ништа.

Обећања, лажи и преваре

Досадашњи модел развоја заснован на погубној концепцији пљачкашке распродаје, позајмица и потрошње довео је до економско-финансијског суноврата и социјалног слома друштва. Eкономска ситуација у земљи је трагична, а привреда Србије се не може другачије описати него као тешки болесник, у технолошком и сваком другом заостатку. Привреду Србије одликују пад индустријске производње и грађевинске активности, велика незапосленост, задуженост и неликвидност, висок проценат проблематичних кредита, раст буџетског дефицита, јавног дуга и задужености, а нема показатеља да ће се ови негативни трендови зауставити. Према подацима Народне банке, јавни дуг земље износи 20,5 милијарди евра, 365,8 милиона евра више него у децембру прошле године. Његово учешће у процењеном БДП-у је повећано на 65,1 одсто, а Србија је још пре три године прешла границу дозвољене задужености од 45 одсто БДП-а. Дуг и даље расте, а стручњаци процењују да ће овогодишњи фискални дефицит достићи око две милијарде евра, највећи од завршетка хиперинфлације.

Иако је према подацима НБС раст БДП-а прошле године био 2,5 посто, према подацима из марта ове године, индустријска производња у Србији је у фебруару била мања за 11,2 одсто у односу на просек 2013. године. Куповна моћ грађана Србиjе константно опада без било каквих назнака да ће се стање ускоро поправити, а према званичним подацима из маја незапослено је око 20,8 посто, односно 792.888 грађана. Најављене „суштинске реформе“ у јавном сектору довешће до још већег раста незапослености, а застрашујући податак је да је стопа незапослености код младих између 15 и 24 године чак 51,8 одсто. Србија такође има највећи проценат сиве економије у Европи, који се процењује на око 30 одсто БДП-а, а из земље се кроз нелегалне финансијске токове годишње изнесе у просеку готово пет милијарди долара, што је половина српског буџета. Велики проблем су и губици јавног сектора, који износе око 51 милијарду динара.

Стање у перспективи јесте готово неодрживо, док у протекле две године прошла и ова влада непрестано најављују оштре и „болне“ мере за сређивање овако очајне ситуације. Али, напредњаци су се, као и њихови коалициони партнери, без обзира на оправдане тешкоће, углавном показали као прилично неспособни, без знања и воље да заиста мењају чврсто успостављени партијско-буразерско-лоповски-систем. Мора се због истине и објективности најпре рећи да је СНС када је први пут дошао на власт затекао хаос, разрађен систем легалне пљачке и тешку ситуацију коју је оставила претходна власт предвођена демократама. Али, њихов највећи успех до сада је пропаганда, која осиромашеним грађанима непрестано пружа нове и нове шаргарепе, пре него што уопште могу иједну да ухвате.

Више не можемо ни да се сетимо шта су све обећавали. У предизборној кампањи 2012. на пример Јоргованка Табаковић, која се сада оглашава само када премијеру треба да упути неку похвалу, навела је да СНС „гарантује буџет примерен снази привреде и грађана, бољу наплату пореских прихода, уштеде у јавним набавкама и увођење сиве економије у регуларне токове“. Она је тада најавила да ће проблем незапослености решити радом на два инфраструктурна пројекта повезивања речних, друмских и железничких саобраћајница, енергетике, пољопривреде и екологије. Тада председнички кандидат Томислав Николић обећао је да ће привремено запослити 800 отпуштених судија и тужилаца којима ће дати два месеца да преиспитају спорне приватизације, а тадашњи кандидат за градоначелника Александар Вучић је обећао да ће пројекат „Београд на води“ донети стотине милиона евра зараде и запослити више од 200.000 људи.

Обећавани су нам и канал Дунав-Морава-Вардар-Егејско море, улагања из УАЕ, попут четири милијарде евра инвестиција у фабрику чипова, 400 милиона евра у Центар за истраживање и развој информационих технологија, куповина осам комбината од стране фирме “Ал Дахра”. За сада грађани су од Арапа добили само задужење за наводњавање и продају хотела на Копаонику за 600 евра по квадрату, а од обећаних милијарди евра у 2013. години у Србију је стигло само 640 милиона, што је иначе и деценијски минимум директних страних инвестиција.

Обећано је и укидање РТС претплате која се и даље наплаћује, појефтињење струје од 20%, док је она поскупела за неких 11%, смањење незапослености од 9%, испитивање спорних приватизација, смањење броја министарстава, агенција, завода, бироа и савета, смањивање јавних расхода због новог Закона о јавним набавкама и уштеда од 600 милиона евра. Обећање лудом радовање, рекли бисмо, а и поред много неиспуњених обећања, па и отворених лажи, СНС екипа наставља по старом, дрско и безобразно и безобзирно рачунајући на кратко памћење и очај сиромашних, које многе и даље тера да се надају каквим мрвицама. Грађани сада већ могу сасвим добро да увиде кога нам је наша несрећа довела на власт, а влада Александра Вучића је већ спремила „болне“ мере, које ће нас све, осим мале привилеговане елите, лупити и по џепу и по глави.

Капитал и родољупци

Већ две године уназад најављује се сузбијање сиве економије и реформа привреде, смањење буџетског дефицита, тзв. реструктурирање јавног сектора (и умањење плата у истом), тзв. реформа пензионог система, односно повећање старосне границе за пензионере и смањење пензија (иако је и сам Вучић више пута слагао да „пензије нико не сме да дира“). Недавно је премијер изјавио да је поносан на много тога што смо успели да направимо, али да садашња и прошла влада нису успеле да направе такав пословни амбијент „који би у још већој мери привукао и стране инвеститоре, и омогућио домаћим привредницима да више улажу, запошљавају, направе већи профит и зараде“.

Јоргованка Табаковић је описујући задатке владе навела да је пред Владом „нимало лак задатак да спроведе оштру и брзу фискалну консолидацију и реформише јавни сектор, а истовремено да, са оскудним средствима, пружи подстицај економској активности и обезбеди раст запослености. Александар Вучић недавно је објавио и пакет од пет мера које ће по њему, поспешити развој привреде, у које спадају борба против сиве економије, подстицај кредитних активности у 2014. години и најјачи инвестициони пакет за подстицај инвеститора, и домаћих и страних, значајне пореске олакшице и подстицање масовне градње и изградње јефтиних станова.

Ове реченице можда још неком и лепо звуче и пружају наду, али већ се показало како то у пракси изгледа, и да се многе мере опет своде на цеђење суве дреновине порезима од грађана, занатлија и малих предузећа и укидање већине права запослених. По ко зна који пут држава завлачи руку у џеп сопствених грађана, којима су као шаргарепа обећани јефтини станови, за које се и не зна да ли ће моћи бити изграђени по обећаним условима. Дотле је од 1. априла порез на некретнине повећан између 20 и чак 80 одсто. Пре неки дан је повећана цена обавезног ауто-осигурања од 45 одсто, као и цена телефонских услуга Телекома. Недавно су повећани и порези занатлијама паушалцима, и то од 40 до 150 одсто, и питање је колико ће такво оптерећење многе од њих натерати да затворе своје фирме и радње и наставе да раде „на црно“, док министар Крстић истовремено најављује оштру пореску дисциплину, уз постојећих 600 још 400 порезника и велике казне за неплатише.

Влада настоји да усвоји и нови Закон о раду, без обзира на бројне критике, који додатно одузима највећи део деценијама стечених права запослених и доноси им несигурност и неизвесност, уз безрезервну подршку послодавцима, који су богатство стекли често кроз пљачкашку приватизацију и шверц. У најави је и сет осталих „реформских“ закона, о приватизацији, стечају и планирању и изградњи, најављених као „кључ за наговештене реформе, привлачење инвестиција и побољшање привредног амбијента“.

Најављује се да ће се ускоро кренути у приватизацију државних предузећа, пре свега Телекома Србије, али и Дунав осигурања, Аеродрома Никола Тесла, РТБ Бор и чак можда и Електропривреде Србије. Приватизацију чека и око 150 непродатих компанија, али предлог новог Закона о приватизацији већ доживљава озбиљне критике, јер је поред осталих одредби уве­де­на не­по­сред­на по­год­ба као ме­тод про­да­је, без јав­ног тен­де­ра, док предлагачи тврде да ће то важити са­мо у из­у­зет­ним слу­ча­је­вима уз одо­бре­ње вла­де и ка­да је то у оп­штем ин­те­ре­су. Такође, у Са­ве­ту за бо­р­бу про­тив ко­руп­ци­је оцењено је да и нови Нацрт за­ко­на о при­ва­ти­за­ци­ји „оста­вља про­стор за ко­руп­тив­не рад­ње и пра­ње нов­ца“, јер пред­лог не­ма од­ред­бе ко­ји­ма би се омо­гу­ћи­ла кон­тро­ла пра­ња нов­ца, и да по­но­во оста­је „не­по­кри­ве­на” кон­тро­ла из­вр­ше­ња уго­во­ра на­кон при­ва­ти­за­ци­је.

СНС без обзира на пропаганду очигледно није у стању да понуди никакав алтернативни модел развоја, већ се само упорно придржава досадашњег концепта и система коме је циљ да се задовоље интереси страних и домаћих власника капитала и заштити њихова приватна својина. Све остало је зарад тог циља гурнуто у блато, а економска политика се своди на узимање од грађана колико се може, и наставак задуживања и распродаје, уз давање субвенција изабранима по Динкићевом рецепту. Ако се доследно спроведе све што се најављује, СНС ће по свему судећи, пошто другачије и не би могао ни да дође ни остане на власти, до краја лишити државу власништва над ресурсима којима располаже и закопати нас у дужничку зависност, а грађанима ће остати само да буду беспоговорни послушници моћних и богатих или да гладују. Упркос прогаганди која не престаје, сада је већ потпуно јасно да је СНС странка чија је главна улога завршетак процеса претварања Србије у колонију и извор јефтине и обесправљене радне снаге.

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер