уторак, 21. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Коментар дана > Повратак виза као Дамоклов мач над главом "европске Србије"
Коментар дана

Повратак виза као Дамоклов мач над главом "европске Србије"

PDF Штампа Ел. пошта
Милош Суботић   
петак, 10. јануар 2014.

После дужих најава, на снагу је ступио механизам ЕУ, који омогућава привремено увођење виза земљама из којих долази велики број лажних азиланата, међу којима је и Србија. У тренутку када званични Београд чини све не би ли започео преговоре о чланству у ЕУ, могућност поновног увођења виза звучи као ноћна мора, због чега се наше власти својски труде да умање бол од још једног европског шамара оценама да Србија “засад” није у опасности од укидања „белог шенгена“.

Евентуално увођење виза би, нажалост, многе грађане Србије погодило више него предаја Косова, те се стога може очекивати да ће Влада Србије свакако учинити све што је у њеној моћи да избегне тежак ударац свом с муком стеченом проевропском кредибилитету, и да увери Немачку, у коју одлази највећи број лажних азиланата из Србије, да је потребно сарађивати и пронаћи “заједничко решење”, ма шта то захтевало.

Поводом одлуке ЕУ, министар без портфеља задужен за европске интеграције Бранко Ружић и шеф владине Комисије за праћење безвизног режима Ненад Бановић су покушали да умире забринуту српску јавност да “нема разлога за панику”, али да је власт у паници потврђује низ мера које су већ предузете ради смањења броја лажних азиланата. Пооштрене су контроле на граничним прелазима, а изричито се тражи да буду испуњени услови за излазак из земље, што значи да сваки држављанин мора да осим важећег пасоша, има и здравствено осигурање, средства за издржавање, позивно писмо или ваучер туристичке агенције и повратну карту уколико иде аутобусом или авионом.

Граница, дакле, не може више да се прелази без одговарајуће папирологије, за коју је потребно време и новац, а тражење од путника да испуне одређене услове за излазак из земље није у складу са повељом о људским правима која предвиђа да свако може да се слободно креће. Прече је ипак спречити навалу азиланата, а познато је иначе да захтеве за азил подносе углавном грађани ромске националности, а да има и Албанаца са Косова који успевају да добију српске пасоше.

У послу са лажним азилантима има и пуно криминалних интереса, а главни фактор који људе мотивише за одлазак су високе накнаде које добијају за време трајања процедуре одобравања азилантског статуса. У Немачкој, земљи која прима далеко највише азиланата, процедура решавања по захтеву за азил може трајати и до шест месеци, при чему све то време подносилац захтева има решено питање смештаја и хране и уз то месечно добија између 700 и 800 евра.

Злоупотребе азилантског статуса навеле су ЕУ да усвоји механизам који омогућава крајње поједностављену процедуру за суспензију безвизног режима, али иако се оцењује да то пракси неће моћи да се изведе тако лако, реална опасност постоји. Питање укидања виза је првенствено политичка одлука, али иако она подразумева и поновно активирање администрације и већ затворених конзулата, уз нове трошкове, процењује се да се притиснуте растом антидосељеничког расположења неке чланице ЕУ неће устручавати да то у крајњој линији ипак и ураде.

Србија је и овом одлуком оштећена, јер подаци показују да око 98-99% тражилаца не добија азил, што показује да нема политичког прогона, нити оправданог страха од прогона, који би довео до позитивне одлуке. Због тога у Београду сматрају да би до смањења броја тражилаца азила довело проглашавање Србије за земљу сигурног порекла. Неке од европских земаља које су то учиниле, попут Швајцарске, која је рок одлучивања о азилу скратила на само 48 сати, или Белгије, Луксембурга, Шведске - забележиле су драстичан пад прилива азиланата.

Из Немачке међутим, где одлази највише лажних азиланата из Србије, још нема најава да ће бити учињен такав уступак, а иако је Јелко Кацин најавио да ће предложити амандман којим би Европски парламент од земаља ЕУ тражио да Србију прогласе сигурном земљом, то није никаква гаранција да ће се то и десити. Стога је све очигледније да је и питање азила постало само још један вид притиска на Србију, и још једно средство казне за евентуалну непослушност српских вазала, који су се изгледа узалудно надали да се условљавања и уцене завршавају на питању Косова. Не треба ипак сумљати да ће наши властодршци учинити све да се визе не врате, а да ће борба за “бели шенген” бити жестока и одлучна – јер Србија се и продаје због слободног пута у Европу.   

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер