Nakon svih mogućih problema koje Srbija već sada ima i previše, što na međunarodnom, što na unutrašnjem planu, sa pravom se postavlja pitanje da li su poslednji protesti poljoprivrednika isključivo odraz socijalnih i ekonomskih nedaća, ili se tu može naći prostor i za neka druga tumačenja.

Osnovni ekonomski problem srpskog društva leži u katastrofalnom stanju srpske privrede koja je potpuno razorena pljačkaškom privatizacijom i uništavanjem domaćih preduzeća i domaćih finansijskih institucija.

Rusija je osim realnih terorističkih akata morala da se suočava i sa talasom pretnji koje su predstavljale lažne dojave o bombama, tako da uvek postoji mogućnost da uslede i pravi napadi. 

U dva globalna konflikta u 20. veku bili smo saveznici. Nikada nećemo zaboraviti da je Rusija u Prvi svetski rat ušla zbog agresije Austro-Ugarske na Srbiju.. Naredne jeseni, naša iznurena vojska bila je primorana na povlačenje ka Jonskom moru preko Albanije.

Jasno je da se ne može očekivati ništa dobro od vlade koja je svojevremeno proglašavala svetsku ekonomsku krizu za razvojnu šansu Srbije, a sada istu koristi kao izgovor za sve svoje promašaje. Kao i sve dosadašnje, ona prodaje bajku o raju na zamlji, kada Srbija bude primljena u EU članstvo.

Dakle, manje emocija kada je reč o Evropi, a više konstruktivnog pristupa, naravno uz puno poštovanje svih naših državnih i političkih obaveza, uključujući, naravno, i one ustavne.

Kome carstvu se dobar deo srpskog etnokolektiva privoleo u novonastalim vojno-političkim okolnostima nakon pada Berlinskog zida, pokazao je i dokazao 2008. kada je čitavih 40% etno-Srba iz ostataka Srbije glasalo za briselsko „zlatno tele“.

Očigledno je da je radikalna promena političkog sistema urgentna, ali se ona odlaže već gotovo deset godina, jer bi njeno sprovođenje dovelo do razbijanja partijskih monopola, uspostavljene vladavine partitokratije i formiranih ekonomsko-političkih centara moći.

Sasvim je logično da građani koji su iskusili oba ekonomska sistema tvrde da im je bilo bolje u socijalističkom. Njima je zaista bilo bolje u tom sistemu, jer je njegov smisao bio ekonomska i socijalna sigurnost najšireg sloja građana, i tako je i bilo.

Hoće li ostati teško biti Srbin i u 21. veku? Hoće, isto koliko i u prethodnim vekovima! Ali, koliko je teško, još više je veličanstveno i praktično, jer je u Srpstvu sadržana sva naša istorijska veličina i način opstanka. Uzvišena lepota naše istorije, već i konkretna praktična dimenzija organizacije društvenog života.