Niko mene ne može toliko malo da plati koliko ja mogu mal da radim. Ovakve naopake misli su najizrazitiji produkt filozofije prohujalog vremena. Onaj koji „malo plaća“ stvorio je „idealan“ društveni sistem u kojem je sebi dao centralno mesto.

Srpski narod mora sprovesti svoju demografsku obnovu, koja je jedino moguća jačanjem porodice i porodičnih vrednosti. Hrišćanska demokratija, kao novi srpski konzervativizam treba u tome da vidi svoj prioritet.

Osnova jednog naroda, njegova suština, jeste njegova istorija i kultura. Povratak sopstvenim tradicijama, veri, istoriji, jeziku, pismu od izuzetnog je značaja za oporavak srpskog nacionalnog bića. Forsiranje pozitivnih kulturnih sadržaja doprineće moralnom ozdravljenju posrnule nacije.

EU niti je socijalistička Jugoslavija, niti funkcioniše po principu izdržavanja „podobne klijentele“, niti narodi u okruženju žele obnavljanje jugonostalgije u evropsko-zapadnobalkanskoj varijanti, niti ikome, sem kao „korisni izvršioci naloga“, ovakve evroutopističke kvazielite – dugoročno trebaju.

EU sada ima jasniju ekonomsku i realpolitičku alternativu na spoljnopolitičkom planu. To je Rusija na prvom mestu. Rusija koja postaje ozbiljan garant bezbednosti i regionalnog mira na ovom prostoru. I jedini garant očuvanja Kosova i Metohije u Srbiji na svetskoj spoljnopolitičkoj vetrometini.

Građaninu je jasno da će, s obzirom na to da je Srbija država srpskog naroda i svih građana Srbije, njegovo dete, diplomiralo sa najvišim ocenama, možda doći u situaciju da ne dobije posao zbog nekog od moguće poluobrazovanih „ostalih građana ne-Srba“.

Ko kaže da je „naš“ obrazovni sistem neefikasan kad i dalje većina smatra, činjenicama uprkos, da su Srbi „etnička“ nacija. Poslednja, jer su čak i savremeni Nemci napustili taj koncept. Vreme je da svoj nacionalni identitet upodobimo sopstvenoj (pre)bogatoj tradiciji.

„Srpski revizionisti“ žele da se građanski rat opiše onako kako je izgledao, a ne kako to čini ideološki i politički ostrašćena komunistička manjina, koja je pobedila i istrebila svoje neistomišljenike i protivnike. 

Nezavisno od svega, neće biti dobro ako šestooktobraši, na kraju, napišu i istoriju Devedesetih i Petog oktobra. Još gore će biti dogodi li se ovo što je portparol NATO DŽejmi Šej izgovorio marta 1999. godine: «Srbe treba spokojno bombardovati jer će sve brzo zaboraviti».

Indikator sadašnjeg (jadnog) stanja srpske nacije su odgovori na dva „jeretička“ pitanja – da li su (i) homoseksualci Srbi i da li su (i) Romi Srbi? „Verovali ili ne“ potvrdni odgovori bi bili po „evropskom standardu“ suprotno stalnom ispiranju mozga od strane evrounijatskog pokreta.