Ni sam Staljin nije bio svestan da u stvari Tito hoće da iskoristi Nemce radi ostvarivanja svojih političkih ciljeva mimo zvanične politike Moskve. Koreni razlaza na relaciji Tito–Staljin ne vode od početka Tršćanske krize.

Kada je Vudrou Vilson postao američki predsednik (1913-1921), prvi zahtev šefa konzervativaca Teodora Ruzvelta bio je da pošalje pomorsku pešadiju u susedni Meksiko i tamo uvede demokratiju. Vilson je odgovorio da se ona ne uspostavlja vojnom okupacijom.

Srpske integracije su put do Srpske Unije, a Srpska Unija je naš politički i državotvorni ideal, pre svih drugih ponuđenih integracija. Uskoro može biti kasno da se postavi ovaj nacionalni politički cilj, jer će ga svi susedni narodi već imati i istaći, a nove geopolitičke karte na Balkanu biće podeljene.

Čitav dvadeseti vijek, kada je i došlo do otjelotvorenja jugoslovenske integralističke ideje, možemo uopšteno rekapitulirati kroz dva suprotna procesa koja su se smjenjivala: konstrukcije i dekonstrukcije, gradnje i razgradnje.

Početak oružanih sukoba je doneo nove indicije o tome da ne idemo u dobrom pravcu. Za debakl sa zaposedanjem granica u Sloveniji od strane JNA Milošević i Srbi iz saveznih organa okrivili su Ante Markovića.

Nipošto nije slučajno što se u srpskom političkom životu izbrisala jasna granica između vlasti i opozicije. U Srbiji danas veći problem od loše vlasti jeste isto tako slaba opozicija. Stranačko delovanje donosi dobit usred propadanja države.

Ako Evropa hoće da se na dugi rok obezbedi mir i stabilnost na prostorima bivše Jugoslavije i Balkana kao takvog, onda bi bilo preko potrebno da omogući Srbiji relativno brzi ulazak u EU

Jedno od pitanja koje zaokuplja pažnju svakoga ko je bar malo zainteresovan za sudbinu naroda čiji je pripadnik i sudbinu države čiji je podanik tiče se odnosa koji bi Srbi i Srbija trebalo da zauzmu prema EU danas.

Istorijska ironija je u tome da posle nekoliko decenija kolektivnog kažnjavanja svih Srba, uskraćivanja statusa ravnopravnih Evropljana većini stanovnika zapadnog Balkana, članstvo u tom privilegovanom klubu neće u XXI veku imati takav značaj kao u drugoj polovini XX veka.

Evropska unija kao opredeljenje, stoga, ne sme biti još jedna šansa za put u samonegaciju, već šansa za afirmaciju sopstvene kulture i nacionalnog identiteta. Možda ćemo tada izraz Srbin koristiti često i sa ponosom, a ne sa osećanjem krivice i poniženosti.