среда, 24. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Економска политика > Колико нас стварно коштају Вучићеви пројекти - актуелна власт скоро утростручила дуг са 2150 на 5750 евра по глави становника
Економска политика

Колико нас стварно коштају Вучићеви пројекти - актуелна власт скоро утростручила дуг са 2150 на 5750 евра по глави становника

PDF Штампа Ел. пошта
Милан Ћулибрк   
субота, 06. јул 2024.

Само за камате на државни дуг порески обвезници Србије мораће ове године да обезбеде 1,56 милијарди евра, чак 670 милиона више него пре две године, јер је актуелна власт скоро утростручила дуг по становнику, са 2.150 на 5.750 евра. А најављује и нова задужења, за стадион, акваријум, делфинаријум… Као да нико никада неће морати да их враћа

Јавни дуг Србије 1. јула достигао је рекордних 4.469,4 милијарде динара или 38,2 милијарде евра, званични су, додуше прелиминарни подаци Управе за јавни дуг Министарства финансија. За само два последња месеца државни дуг увећан је за скоро две милијарде евра, јер је последњег дана априла износио 36,3 милијарде евра. Пре 12 година, када је у јулу формирана прва влада СНС-а и СПС-а премијера Ивице Дачића, држава је дуговала 15,47 милијарди евра, тако да је у међувремену дуг увећан скоро два и по пута, тачније за 146,9 процената.

Јавни дуг Србије 1. јула достигао је рекордних 4.469,4 милијарде динара или 38,2 милијарде евра

То значи да је, према званичним подацима Управе за јавни дуг и Министарства финансија, јавни дуг државе растао много брже од бруто домаћег производа, који је у последњих 12 година номинално повећан 106 одсто, са 33,7 на 69,5 милијарди евра. Спорије од обавеза државе расле су и просечне плате, које су у међувремену повећане 131 одсто, а још више за њим каскају просечне пензије, које су за 12 година номинално повећане 98,6 одсто. Другим речима, обавезе по основу нових кредита, које је држава уговорила, расту много брже од стандарда запослених и пензионера, који ће те нагомилане дугове једног дана, кад-тад, морати и да врате.

Извор: Министарство финансија и Управа за јавни дуг, Графика: радар.рс

За 12 година јавни дуг по запосленом удвостручен, са мање од 8.300 на више од 16.600 евра

Упркос свим рачуноводственим и књиговодственим марифетлуцима којима актуелна власт често прибегава у настојању да непријатну тему незадрживог раста јавног дуга некако гурне под тепих, не може се порећи чињеница да је тренутно дуг неупоредиво већи него у време, за које и председник Србије Александар Вучић, и министар финансија Синиша Мали, и доскорашња премијерка, сада председница парламента Ана Брнабић, као и већина осталих високих званичника упорно тврде да је земља била на ивици провалије, на рубу банкрота.

Фото:Председништво Србије/Димитрије Гол

Иако актуелна власт у први план истиче чињеницу да је за њеног вакта јавни дуг смањен са 53 на 47,6 одсто БДП-а и да је отворено пола милиона нових радних места, док је за време бивше без посла остало 400.000 људи, рачуница Радара показује да су у лето 2012, по основу државних дугова, обавезе сваког од око 1,8 милиона запослених биле нешто мање од 8.300 евра, а данас свако од 2,3 милиона формално запослених дугује дупло више, око 16.600 евра.

Ако се, пак, дуг државе распореди на све пунолетне грађане, онда је он у ери напредњака и социјалиста растао још брже, јер је у међувремену и број становника у Србији, према резултатима последњег пописа, смањен са скоро 7,2 на 6,64 милиона. Због тога је сваки пунолетни грађанин по основу задуживања државе 2012. дуговао нешто мање од 2.150 евра, а сада дугује скоро три пута више или око 5.750 евра.

Трошак камата ове године за 52 одсто већи него 2020.

Посебан проблем је што трошкови отплате јавног дуга, односно камата на узете кредите, последњих година расту као квасац. О томе Вучић, Мали и други званичници ћуте као заливени. С разлогом. Само у прва четири месеца ове године по том основу српски буџет олакшан је за 76,2 милијарде динара или више од 650 милиона евра. Толико је, наиме, из државне касе плаћено повериоцима и то не за отплату главнице, већ само за доспеле камате на раније позајмице државе.

Извор: Извештаји о извршењу буџета Министарства финансија до 2023. и планирана сума за 2024. Графика: радар.рс

Поређења ради, у прва четири месеца прошле године трошак за камате био је много нижи, око 515 милиона евра, претпрошле 480 милиона, а пре три године мањи од 428 милиона евра. За само три године, дакле, трошак за камате на јавни дуг повећан је за више од 220 милиона евра или 52 одсто. И то није ништа у поређењу са проценом да ће на крају ове године укупан трошак за камате достићи рекордних 1,56 милијарди евра и биће за чак 74 одсто већи него пре само две године, када је та ставка у буџету била око 890 милиона евра (105,4 милијарде динара).

Отварање деонице пута Рума-Шабац Фото: Председништво Србије/Димитрије Гол

То је логична последица раста каматних стопа на светском и домаћем финансијском тржишту, али и нивоа јавног дуга, који је за само три и по године, од краја 2020. до 1. јула ове године повећан чак 11,5 милијарди, са 26,7 на 38,2 милијарде евра. Да би се лакше схватиле размере тог убрзаног задуживања ваља подсетити да је пуних пет година, од 2004. до 2009. и светске финансијске кризе, укупан јавни дуг Србије био мањи од 10 милијарди евра.

Да би обезбедила маневарски простор за нова задуживања, Влада планира да до 2029, док не прође Експо, одложи примену фискалних правила, која би је натерала да већ следеће године смањи минус у државној каси на највише милијарду евра

Да би обезбедила маневарски простор за нова задуживања, Влада планира да до 2029, док не прође Експо, одложи примену фискалних правила, која би је натерала да већ следеће године смањи минус у државној каси на највише милијарду евра.

Бивша власт је низом погрешних одлука дозволила да дуг за релативно кратко време, од краја 2008. до средине 2012. порасте са 8,8 на 15,5 милијарди евра. Вероватно би га повећала и више да није изгубила изборе у мају 2012, а том поразу је добрим делом и сама кумовала, лошом економском политиком у јеку светске финансијске кризе.

Фото:Председништво Србије/Димитрије Гол

Но, тамо где је стала бивша, наставила је актуелна власт, која је од тада дуг повећала за чак 22,7 милијарди евра. С обзиром да је, почев од 2013. до априла ове године, нешто мање од тога, око 17,5 милијарди евра (2.055,6 милијарди динара) усмерила из буџета у капиталне инвестиције – аутопутеве, пруге и друге инфраструктурне пројекте – могло би се закључити да је лавовски део од скоро 80 одсто тих јавних инвестиција „балкански тигар“ финансирао новим задужењима.

Истине ради, то је много боље од онога што је од 2008. до 2012. радила влада Мирка Цветковића, која је јавни дуг повећала за скоро седам милијарди, а у капиталне инвестиције из буџета усмерила мање од милијарду и по евра. Многи, а међу њима и представници актуелне власти, као да су у међувремену заборавили да су у тој Цветковићевој влади министри били и Ивица Дачић, Млађан Динкић, Јован Кркобабић, Расим Љајић, Милутин Мркоњић, Верица Калановић и Жарко Обрадовић, касније министри и коалициони партнери СНС-а и СПС-а у првој, Дачићевој влади, формираној у лето 2012.

Србију ових дана запљускује нови талас задуживања

Председнику Вучићу и министру Малом у тврдњама да ће у оквиру пројекта „Скок у будућност – Србија 2027“ и припрема за специјализовану изложбу Експо 2027 бити уложено 18 милијарди евра, од скора су се придружили и премијер Милош Вучевић и министар унутрашње и спољне трговине Томислав Момировић. Ако и убудуће, као до сада, четири петине инфраструктурних пројеката буде финансирала новим задуживањем, власт би јавни дуг за три и по године могла да погура на 52 милијарде евра и да на плећа сваког пунолетног грађанина натовари обавезу од 7.890 евра, а сваком запосленом од чак 23.600 евра.

Власт би јавни дуг за три и по године могла да погура на 52 милијарде евра и да на плећа сваког пунолетног грађанина натовари обавезу од 7.890 евра, а сваком запосленом од чак 23.600 евра

Да је такав сценарио могућ указују и последњи расположиви подаци, који недвосмислено указују да се поједини трошкови значајно убрзавају. У прва четири месеца из буџета Србије за финансирање Експа исплаћене су 2,4 милијарде динара, од чега 1,8 милијарди само у априлу, сазнаје Радар. Слично је и са националним стадионом, за који је до почетка маја исплаћена 1,1 милијарда динара, од чега милијарда само у априлу. За брзу пругу од Новог Сада до мађарске границе издвојено је 18,9 милијарди, а само у априлу 14 милијарди динара или скоро 120 милиона евра… Све је то, међутим, ситница у односу на мај, јер извори Радара откривају да је тог месеца држава само за Експо из буџета исплатила чак 22,9 милијарди динара или скоро 196 милиона евра.

Фото: Амир Хамзагић/Нова.рс

Ових дана следи и нови талас задуживања, јер је крајем јуна Влада доставила Скупштини Србије неколико закона којим се потврђују раније закључени уговори о кредитима. Након што их посланици владајуће већине изгласају, јавни дуг порашће за око 640 милиона евра или скоро један проценат БДП-а.

Само за финансирање наставка радова на ауто-путу од Руме, преко Шапца до Лознице, држава ће се код две домаће банке задужити за нових 228 милиона евра. И не би то било толико чудно да држава, како сазнаје Радар, управо за радове на тој деоници од 2020. до краја маја ове године из буџета већ није платила више од пола милијарде евра или 60,1 милијарду динара. У сваком случају, са Уникредит банком договорен је кредит од 11,7 милијарди динара, уз камату од 8,45 одсто (шестомесечни Белибор увећан за 2,9 одсто), а код Интезе је држава позајмила 15 милијарди динара, уз камату од 8,35 одсто (тромесечни Белибор плус 2,9 одсто), с тим што последња рата за плаћање доспева тек крајем јуна 2034.

Држава гарантује и за нови кредит ЕПС-а од 100 милиона евра

За још 100 милиона евра или 12 милијарди динара Србија ће се задужити икод ОТП банке за финансирање обилазнице око Крагујевца и на ову позајмицу из буџета ће се наредних десет година плаћати камата по стопи од 8,5 одсто (тромесечни белбор плус 3,05 одсто).

На рок од чак 15 година држава ће 183,9 милиона евра позајмити од овдашње „ћерке“ Банк оф Чајна Србија, као овлашћеног главног аранжера луксембуршког огранка Банк оф Чајна лимитед, Луксембург бренч, са којим је првобитно зајам и уговорен. На тај кредит држава ће деценију и по, уз почек од пет и по година, плаћати камату од 5,4 одсто (шестомесечни еурибор плус 1,75 одсто), с тим то ће на старту кинеској банци платити и провизију од 1,8 милиона евра (један одсто од вредности позајмице), а на неискоришћени део кредита ће плаћати накнаду од 0,45 одсто годишње.

Уз то, држава је преузела гаранцију да ће уместо ЕПС-а, ако та компанија то не буде у стању, наредних пет година враћати позајмицу од 100 милиона евра италијанској банци Каса Депосити е Престити С.п.А, по варијабилној каматној стопи од 4,7 одсто (шестомесечни еурибор увећан за један процентни поен), с тим што банка за коришћење овог кредита наплаћује и провизију од милион евра или један одсто од вредности позајмице, а обрачунава и провизију од 0,5 одсто за неискоришћени део зајма. Сличне одредбе постоје и у свим осталим уговорима, као и казнени пенали за евентуалну превремену отплату, тако да је на крају укупни трошак кредита увек већи од нивоа уговорене каматне стопе.

Фото: Председништво/Димитрије Гол

Додатних 20 милиона евра Србија ће позајмити од немачког КфW-а, за другу фазу пројекта „Развој тржишта биомасе у Србији“. Ово је уједно и једина нова позајмица са фиксном, а не променљивом каматном стопом, уз једну малу „ситницу“, јер се у уговору не наводи колика ће она бити. У споразуму дословно пише да ће „зајмопримац (држава Србија) платити камату на сваки исплаћени износ зајма по стопи коју одреди КфW у року од два банкарска дана пре исплате одговарајућег износа зајма“. Истине ради, пише и да ће је КфW утврђивати на основу података које објављују агенције Ројтерс и Блумберг, а ако, случајно, тих дана не буду објављени актуелни подаци КфW ће одредити камату „на основу својих ефективних трошкова финансирања на тржишту капитала у еврима за рокове који одговарају одговарајућим периодима фиксне камате, што је ближе могуће“.

Можда ће овакви прилично флексибилни делови уговора бити мало разумљивији ако се има у виду да прва рата овог кредита доспева тек 30. децембра 2028, а последња крајем 2038. Самим тим, то више неће ни бити брига актуелне, већ неке друге власти.

Купцима српских обвезница на сваких милион евра гарантована зарада од 550.000 евра

Било би занимљиво видети шта би већина грађана одговорила када би им нека овдашња банка понудила кеш кредит од 1.300 евра на осам година, с тим да на крају отплате банци врате укупно 2.000 евра. Да ли бисте, дакле, данас узели 1.300 евра, а да до 2032. банци само за камате платите 700 евра? Свако ко би без размишљања прихватио ту понуду, испуњава први услов да постане министар у Влади Србије, јер управо је она прихватила сличну понуду. Само што се не ради о 1.300, већ о милион пута већој суми. Толико је, наиме, држава позајмила само за прву фазу пројекта Експо 2027, емитујући обвезнице вредне 1,3 милијарде евра, уз годишњу камату од седам одсто.

Није недавна велика јагма за српским обвезницама знак поверења инвеститора у српску државу, као што тврде министар Мали и гувернерка Табаковић, већ рачуница купаца да ће на сваки уложени милион евра зарадити 550.000 евра

А иницијална вест, коју је после те емисије, пласирала власт деловала је сасвим другачије. У јавности је створен утисак да је држава постигла велики успех. Посебно су министар Мали и гувернерка НБС Јоргованка Табаковић у први план истицали да је тражња за српским обвезницама била четири и по пута већа од понуде. То је, наводно, бар су тако они тврдили, знак поверења у српску државу. Истина је, међутим, да је јагму за српским дужничким хартијама пре изазвала рачуница да се на сваки уложени милион евра на њима може зарадити 550.000 евра.

Фото: Бета/Милан Обрадовић

Тако високог приноса тешко да има још негде на финансијском тржишту. Отуда разумљива и толика глад за српским дужничким папирима. Посебно што је курс евра већ деценију стабилан и ако тако остане и убудуће, сваки инвеститор који је у српске обвезнице уложио 100 милиона до краја њихове отплате инкасираће 155 милиона. И то је много већи разлог толике јагма од њиховог поверења у здравље српских јавних финансија.

Сваки инвеститор који је у српске обвезнице уложио 100 милиона до краја њихове отплате инкасираће 155 милиона

Посебно је битан и тренутак у коме се Србија задужила за финансирање Експа. Урадила је то након што су америчке Федералне резерве и Европска централна банка, први пут после више година, смањиле своје основне каматне стопе. За очекивати је да ће то погурати наниже и цену новца на финансијским тржиштима, па је логично што су инвеститори пожурили да Србији вишак слободног новца позајме пре него што камате склизну наниже.

Због раста дуга Влада Србије одлаже примену фискалних правила до 2029.

С друге стране, за власт у Србији је очито било важније да нађу недостајући новац од његове цене. На то је посредно, у ауторском тексту за Радар, недавно указао и главни економиста Фискалног савета Данко Брчеревић. „Држава је за финансирање првог дела пројекта Експо 2027 већ издала осмогодишње обвезнице од скоро 1,3 милијарде евра по каматној стопи од седам одсто, што значи да ће само камате коштати пореске обвезнике око 700 милиона евра. То је огроман трошак, а притом није ни коначан, јер ће за завршетак овог пројекта захтевати и ново задуживање, што подразумева и додатне трошкове камата“, упозорио је Брчеревић.

Извор: Министарство финансија, податак за 2024. је до краја априла, Графика: радар.рс

Очито то упозорење није имао ко да чује, па је власт најавила нове пројекте, а они подразумевају и ново задуживање. А да би обезбедила маневарски простор за то, Влада Србије ужурбано спрема нову фискалну стратегију, којом ће примену фискалних правила одложити до 2029, сазнаје Радар. Да није решила да их одложи, важећа правила натерала би Владу да већ у 2025. смањи минус у државној каси на највише милијарду евра. По важећим фискалним правилима, која је иначе предложила сама Влада, када је јавни дуг између 45 и 55 одсто БДП-а дефицит буџета не сме да буде већи од 1,5 одсто, а чим дуг пређе границу од 60 одсто БДП-а расходи државе не би смели да буду ни за динар већи од прихода буџета.

Свесна да би ускоро могла доћи у ситуацију да крши правила која је сама наметнула, Влада је нашла „соломонско решење“, којим ће њихову примену одложити за четири године, са 2025. на 2029. Док не прође Експо 2027. Ако тада већ не буде прекасно, јер и само одлагање фискалних правила наговештава додатно убрзано задуживање. А што дуг буде већи, биће гласније и поруке актуелних функционера да је Србија 2012. била на ивици банкрота. Само да до 2029. не направи још један, одлучујући корак. Право у амбис.

 

(Радар)

 

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер