среда, 30. новембар 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Економска политика > НИС између санкција, геополитике и зависти регионалне конкуренције
Економска политика

НИС између санкција, геополитике и зависти регионалне конкуренције

PDF Штампа Ел. пошта
Живан Лазић   
субота, 15. октобар 2022.

Циљ забране транспорта нафте руског порекла Јадранским нафтоводом је и смањивање профитабилности српске нафтне компаније у тренутку када осваја тржиште Босне и Херцеговине и других суседа.

Упорност Европске уније да Србији наметне ограничења у важној делатности какво је снабдевање горивом изненађује. У питању је утицај на свакодневан живот, на шта грађани брзо и снажно реагују. Европски челници свакако знају чему воде несташице и прескупа горива, као што знају и да не постоји баш никакав основ да се Србија кажњава.

Само један нафтовод

Но, чини се да циљ забране нафтоводу ЈАНАФ да транспортује нафту руског порекла није само у функцији америчке и евроунијске тежње да рат на истоку Европе искористе као згодан моменат да реализују план. Осим грађана Србије, који ће плаћати скупља горива, терет западне иницијативе ће највише осетити Нафтна индустрија Србије, након приватизације све успешнија и профитабилнија компанија.

Циљ забране транспорта нафте руског порекла Јадранским нафтоводом је и смањивање профитабилности српске нафтне компаније у тренутку када осваја тржиште Босне и Херцеговине и других суседа

Подсетимо, како Србија има само један правац којим прибавља нафту, путем некада Југословенског а данас Јадранског нафтовода, забрана практично значи да ће овдашњи увозник куповати нафту неруског порекла. Проблем је у цени. На тржишту руска нафта је јефтинија за готово 25 одсто. Како последњих дана на берзама цена нафте осцилира од 86 до 103 долара за барел, Русија, притиснута санкцијама, енергент продаје  за од 73 до 80 долара. Разлика је отприлике 160 долара по тони. Последњих година Србија преради 3,95 милиона тона нафте од којих је 900.000 са домаћих налазишта. Увезе се око 3,1 милијарда тона, па би пазар неруске нафте значио издвајање 600 милиона долара више. То би био додатни трошак НИС-а код ког заврши сва увезена роба ове врсте.

Профитабилнији деривати

Насупрот томе, улагањем цирка 2,1 милијарде евра новог власника, Гаспромњефта, НИС је модернизовао све сегменте активности, од истраживања до продаје, "почистио" ривале на домаћем тржишту и успешно се усмерио према околном. Већ десетак година некадашњи губиташ је пристојно профитабилна фирма, посебно му је запажен наступ у Румунији, БиХ и Бугарској, док у Мађарској истражује налазишта.

Проблем је у цени. На тржишту руска нафта је јефтинија за готово 25 одсто. Како последњих дана на берзама цена нафте осцилира од 86 до 103 долара за барел, Русија, притиснута санкцијама, енергент продаје  за од 73 до 80 долара

Можда је у Србији успех НИС-а недовољно познат, међутим суседи су итекако уочили ширење компаније у већинском руском власништву. Што је још интригрантније, компанија развој на инотржиштима не заснива на понуди горива. Напротив, успех остварује пласманом профитабилнијих деривата.

Гасом са поља код румунског градића Жомбоља се производи струја и пласира на европско тржиште. Овим послом НИС се укључио и на европску берзу електричне енергије. У Босни и Херцеговини компанија је присутна са 38 пумпи, док истраживања ради на две локације. Успех остварује пласманом финијих и много профитабилнијих деривата, нарочито у последње три-четири године, након што је модернизована Панчевачка рафинерија. Нова технологија омогућава да се финији и скупљи деривати "извуку" и из такозване "тешке", за рафинерије мање пожељне, нафте. Слично је и на 34 пумпе по западним деловима Бугарске.

И јаре и паре

Размах заснован на скупљим дериватима су приметили у Хрватској. Наиме, током заједничког југословенског периода, загребачка компанија ИНА, са славонским бушотинама и рафинеријама у Ријеци и Сиску, била је водећа југословенка нафтна фирма. Посебно је била успешнија у сектору продаје. Од некадашњег Нафтагаса, претече НИС-а, била је два до два и по пута већа и боља у сваком погледу, од рударства, преко прераде до мреже продајних пумпи и истраживањима у иностранству.

Наравно да су у Хрватској много очекивали од приватизације свог чеда и држава се укључила у проналажење партнера и форме приватизације. Изгледа да је превелик уплив државе више сметао него што је помогао. Увећани су апетити, па се пожелело да се добије доста новца за продају мањинског дела акција и да се обезбеде даља улагања и развој фирме. Испало је да не може и јаре и паре.

Када је мађарски Мол кроз две куповине акције, временски доста размакнуте, дошао до довољног власништва и управљачких права, зауставио је улагања. Фирма из Будимпеште има рентабилнија налазишта од славонских, са сисачком рафинеријом није знала шта да ради, те је недавно донета одлука да се укине. Већи шок по јавност била је спознаја да нови власник нема амбиција да развија ни ријечку рафинерију, која се у некадашњој Југославији сматрала најразвијенијом.

Пораз у "сопственом дворишту"

Годинама је трајао спор између Мола и државе Хрватске, у чијим је рукама остало 49 одсто акција. Загреб се често жалио и Будимпешти, рачунајући да ће Мађарска, ради очувања добрих односа, сугерисати МОЛ-у, иначе приватној компанији, да инвестира и у ријечког прерађивача. Било је и судских спорова окончаних међународном арбитражом. Тек пре две сезоне, 15 лета након приватизације, Мол је обећао да ће модернизовати Ријечку рафинерију. За две године урађена је тек трећина посла, а крај инвестиције вредне 520 милиона евра је планиран за јесен 2024. године.

Предност ће доћи до изражаја у Федерацији БиХ, где је ИНА деценијама била доминантни продавац, често и монополиста. Пораз на "свом" терену очито је заболео нафташе и државу Хрватску. Разумљиво је што су пожелели да поврате позиције

Све дотле ријечки прерађивач и ИНА биће инфериорни спрам модернизоване панчевачке рафинерије. Предност ће доћи до изражаја у Федерацији БиХ, где је ИНА деценијама била доминантни продавац, често и монополиста. Пораз на "свом" терену очито је заболео нафташе и државу Хрватску. Разумљиво је што су пожелели да поврате позиције. Смета, међутим, начин за који су се определили. Користећи се хаотичним ратним приликама на истоку Европе и модом увођења санкција, стали су, ако нису били баш и иницијатори, на страну оних који казнише Србију. И то без правног основа, само зато што се држава, након што се осудом руског напада на Украјину и одбијањем да призна руску анексију четири украјинска региона политички изјаснила, одлучила да неувођењем санкција према Москви сачува војну неутралност.

Шпијунска сапуница

Завист према НИС-у видљива је и у медијски жестоко рабљеној вести из Румуније како је НИС "одавао детаље истраживања у Румунији". Наводно су руководиоци НИС петрола, ћерке фирме у Темишвару, одавали деликатне податке. Наредних дана се испоставило да је реч о процени количине нафте на налазишту, а оптужени су да су резултате слали централи у Србији пре него што је Национални савет за минералне ресурсе одобрио трансфер. Саслушано је осам стручњака међу којима нема српских држављана, четворо је притворено.

Завист према НИС-у видљива је и у медијски жестоко рабљеној вести из Румуније како је НИС "одавао детаље истраживања у Румунији"

Касније се испоставило да су инспекцијске службе Румуније, чим је започет рат у Украјини, вишеструко повећале број контрола НИС петрола. Након неколико детаљних провера документација, све се завршило прекршајним кажњавањем за ситне пропусте. Тек да се у свести јавности на неки начин опаравда стална контрола ћерке фирме руско-српских нафташа.

Када очи засветле

Наравно да су се одмах огласили и српски опозициони поилитичари. Поново се спомињала наводна потреба да се НИС или подржави или препрода неком другом власнику и тако избегне замку санкција која му се непрекидно припрема од како се на истоку Старог континента запуцало.

Након десет година улагања Гаспромњефта у српску компанију и сврставања на водећу позицију међу нафташима у региону, многима очи засветле чим чују за НИС и сада би да се власнички приближе успешној фирми. Отуда стална критика и нетачно представљање приватизације нафтне компаније.

(021.рс)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер