Проблем, међутим лежи у чињеници да опис послова којим се СИЕПА бави представља делатности из класичног описа послова било које владе у свету, министарстава привреде, економије, туризма и сличних те привредних комора и туристичких организација за које држава већ одваја велика средства.

Данас је тржишна капитализација НИС-а на Београдској берзи, односно њена вредност, 146,5 милијарди динара, дакле нешто више од 1,3 милијарде евра, а када се разматра продаја НИС-а треба узети у обзир и геополитичку реалност Србије, и чињеницу да је она сада у рангу економске колоније ЕУ.

Као у свим државама новим чланицама ЕУ из источне Европе ,дошло је и до масовног исељавања становништва. Млади и образовани дословно беже у западни део ЕУ где раде најтеже послове. Истовремено пада и наталитет у овој држави .Све се то одражава на број становника.

Остаје зато неразјашњено да ли влада заправо жели да спасе "Симпо" и југ Србије, или се само припрема за долазак неког страног инвеститора, кога ће привући понудом типа дугови наши – фабрика твоја, као што је то већ урађено са ЈАТ-ом.

Шеику је тако дата могућност да се директно погађа за сваку куповину, а ако се она заврши као у случају хотела на Копаонику, тешко да ће Србија нешто овајдити од толиког његовог богатства.

Алберт Ајнштајн је рекао да је лудило када стално понављаш исту ствар а очекујеш другачији резултат. Што се тиче српске економије, било са страним или са домаћим експертима, понављати безидејно увек исте грешке и упорно игнорисати упозорења, засигурно ће неке међу нама довести до лудила.

Да ли су због неповољног развоја валутног односа између швајцарског франка и евра настрадали грађани Србије који су кредите узели у динарима? Звучи нелогично, али је захваљујући међународним шпекулантима и сапетој Народној банци Србије, тачно.

Смањењем конкуренције се такође широм отварају врата још вишим ценама робе у трговинама  широм Србије, а држава је немоћна да било шта уради како би спречила овакву концентрацију трговачке моћи, због закона о монополима, који као да је прављен да би у Србији омогућио доминацију неколико компанија, односно боље рећи једне.

Већина грађана очекује од нове власти да промени све што је стара власт погрешила, у свим доменима, па и када се ради о агенцификацији, али да би то било урађено на методолошки поткованим решењима, не могу се преко ноћи или за месец дана доносити брза решења.

У исто време, уместо да је дошло до динамизирања после 80-их година ХХ века, како су обећавали теоретичари неолиберализма, у пракси се десило потпуно супротно. Годишња стопа раста светске привреде у 70-им годинама износила је 2,4%, у 80-им 1,4%, у 90-им 1,1%, а у првој деценији овог века наступила је глобална економска криза.