Само у 2014. и 2015. Аеродром је Ер Србији, директним отписом и "исправкама" потраживања, опростио око 4,3 милијарде динара дуга. Узимајући у обзир вредности евра у поменутим годинама, рачун показује да је држава Србија оштетила Аеродром "Никола Тесла" за скоро 36 милиона евра. Када се овом броју дода износ који је држава директно донирала Ер Србији (нешто мање од 119 милиона евра), долазимо до закључка да је само кроз ове две ставке држава Србија на Ер Србију потрошила више од 150 милиона евра.

Већ сада је све очигледније раслојавање земаља чланица ЕУ у неколико концентричних кругова, односно различитих нивоа. У неповољнијем положају налазе се бивше социјалистичке земље, а међу њима нарочито балканске и могло би се рећи православне државе.

Дакле, како свет постаје сложенији и награде за врхунске когнитивне способности се повећавају, тако сиромашни родитељи постаје све већа препрека друштвеној покретљивости. Јаз између богатих и сиромашних расте већ у васпитавању деце.

Која фирма има толико новца у делатности која је наведена као услов? Прст се упире у “МК груп” Миодрага Костића. Шта знамо о такозваном краљу шећера? То да је 2002. године купио три шећеране за 9 евра и да се те приватизације налазе на оном фамозном списку “24 спорне”.

Сада, 12 година после је сасвим јасно да неки „службеник који је прошао обуку за послове платног промета“ не може ни после 12 година да ради оно што су радили службеници СДК.

Кад смо код ГСП Београд, осврнуо бих се и на Предлог плана пословања овог јавног предузећа. У том Предлогу планирана је набавка специјализованих возила за транспорт хране у износу од 8,2 милиона динара. Да ли че то ГСП у наредној години да почне да се бави и додатном делатношћу или је у питању грешка?

Приче о отпуштањима и беди, понављају се широм Србије. Стопа незапослености у земљи је једна од највећих у Европи – 27% у фебруару (2013) , судећи по подацима Европске Уније. Покрајина Војводина као житница и домаћи терен за фирме као што су „Агрохем“ и „Фиделинка“ је један од најтеже погођених региона.

Инвестициони фондови, увек спремни на сарадњу, ипак су се снашли. Крајем 2005. Адвент је продао свој део БТЦ-а исландском фонду Новатор за 300 милиона евра, који ће га касније препродати за много више и наставити да отпушта запослене.

Истина гласи: ''Није цена нечега онолико колико то нешто вреди, него коју најнижу цену је продавац државних ресурса спреман да прихвати.''

 За разлику од многих актера на политичкој сцени, који су у односу на 2010. годину за 180 степени променили ставове о продаји Телекома, па су највећи противници сада највећи заговорници приватизације и обрнуто, ја сам и тада и сада апсолутно био против те приватизације.