понедељак, 25. септембар 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Економска политика > Хоће ли Тенисове свиње појести српске фармере или - зашто правила којих се немачки месар држи у Европи не важе и у Србији?
Економска политика

Хоће ли Тенисове свиње појести српске фармере или - зашто правила којих се немачки месар држи у Европи не важе и у Србији?

PDF Штампа Ел. пошта
Ивана Павловић   
петак, 08. септембар 2017.

Влада Србије мора да објасни зашто је за војвођанске ратаре и сточаре добро да Тенис, уз двадесетак хектара намењених за фарме товљеника, закупи на 30 година и неколико хиљада хектара земље на којој ће узгајати житарице и тако истиснути локалне произвођаче сточне хране. И друго, зашто се немачком " краљу свиња" у Србији дозвољава оно што му није допуштено у државама на чије пословне праксе се председник Вучић често позива – да увеже у један ланац све фазе производње од това свиња, преко клања и прераде меса до производње хране - уместо да откупљује свиње од мањих газдинстава.

Позната немачка индустрија меса Тенис намерава да у Војводини до 2019. направи три фарме са по 2.500 крмача и производњом од по 70.000 товљеника годишње, а изградња првих модерних објеката требало би да почне на територији општина Зрењанин и Кикинда.

По једна фарма планирана је и за атар Сечња, Пландишта и Вршца с тим да је изградња прве три фарме сигурна, док ће се поводом изградње преостале две инвеститор снажније обавезати тек 2019. године. У трећој фази (2022-2027) планирано је још пет фарми, али и о њима ће се разговарати током трајања пројекта, наводи се у Инвестиционом плану за изградњу фарме у Банатској Тополи (општина Кикинда) у који је Истиномер имао детаљан увид.

У изградњу сваке фарме биће уложено 20 милиона евра. Фарма у Кикинди ће се простирати на неколико хектара, док на остатку ораница  (око 2.500 хектара по фарми) Тенис планира да засади пшеницу, јечам, кукуруз и соју од којих ће правити сточну храну, чиме ће да заокружи производни процес. Један део земљишта намењен је за избацивање стајског ђубришта. На кикиндској, и свим будућим фармама радиће по 50 људи. У “зависности од могућности сарадње са осталим произвођачима товљеника и кланицама”, планирана је и инвестиција у нову или куповина постојеће кланице у моменту када за то буде постојала економска оправданост.

Судећи према овом документу, војвођански паори имају пуно разлога да стрепе. Не само да се закидају за обраду земље и могућност да они Тенису продају храну, већ им се, макар у овом документу, не гарантује кооперантски однос са немачким гигантом, како то Тенис иначе ради са  18.000 регионалних фарми у Немачкој и Данској.

Наиме, у Инвестиционом плану за фарму свиња у Банатској Тополи, ова компанија наводи да јој је приоритет у Србији вертикална интеграција производње, а да се остали учесници на тржишту могу укључити у ланац ако “изразе спремност за сарадњу и коперацију”. Уз то, Тенис намерава да месо пласира на инострано тржиште, као и домаће. То значи да се озбиљно отвара питање конкуренције јер  вертикално интегрисана компанија подразумева да компанија има увезан процес прераде меса, производње, продаје, производње сточне хране и логистике чиме  апсолутно контролише трошкове производње. Према домаћим прописима о заштити конкуренције, степен вертикалне интегрисаности је један од индикатора на основу којег се мери тржишна снага односно могућа злоупотреба доминантног положаја.

У Србији би компанија добила и право на узгајање свиња што јој нигде у развијеном свету није омогућено. Дакле, логично је питање зашто у Немачкој на чије праксе се председник Вучић стално позива или Данској која се узима за школски пример успешног и модерног свињогојства, Тенису не дозвољава да отвори фарме већ да окупљује од других мањих произвођача, а у Србији се то подстиче. Примера ради, Тенис је прошле године у Данској купио другог највећег произвођача меса, компанију Тицан која извози свињетину у чак 50 земаља, а која - гле чуда - нема своје фарме већ ланац од 400 коопераната којима се помаже да испуне високе здравствене, санитарне као и стандарде добробити животиња.

Истиномер овде мора да нагласи, истине ради, да у инвестиционом плану за фарму у Кикинди стоји да Тенис у сарадњи са две фирме у Русији гаји свиње и намерава да повећа производњу, али нема никаквих информација о власништву над фармама.  На наше упите о искуству са фармама свиња, ова немачка компанија није одговорила.

Да подсетимо, породична фирма Тенис долази у Србију на таласу оспораваног закона о пољопривредном земљишту из 2015. који је у опозицији добио етикету “Тенисов закон” јер је омогућио инвеститорима закуп до 30 одсто државног пољопривредног земљишта у локалној самоуправи на дуг период.  Након потписивања меморандума о разумевању са тадашњим министром привреде Жељком Сертићем и најаве власника Клеменса Тениса о отварању чак 20 фарми уочи српских ванредних парламентарних избора 2016. године, о улагању немачког произвођача меса се до скора мало тога знало. Истичемо да меморандум није објављен, нити је ресорно министарство привреде одговорило на захтев Истиномера да нам се документ достави.

Начелно, не мислим да су улагања Тениса лоша. Инвестиције могу да помогну локалним узгајивачима да производе и за страно тржиште, не само за домаће. Инвестиција ће гарантовати висок квалитет производа јер компанија контролише читав ланац понуде што је неопходно за излазак на међународно тржиште свињетине”, оцењује професор Wиндхорст.

Министар пољопривреде је  тек 24. јула 2017. обавестио јавност да ће од 1. новембра Тенис почети изградњу фарме и кланице, најпре у атарима Зрењанина и Кикинде. Локална самоуправа Зрењанина је одобрила закуп 2.420 хектара а неколико дана након тога су Тенисову намеру да закупи 2.544 хектара државног земљишта подржали одборници кикиндске општине. Против су били ЛСВ, ДС и СДС који чине опозицију у кикиндском парламенту наглашавајући да нису против доласка инвеститора већ уступања државног пољопривредног земљишта на 30 година.

Одборник ЛСВ у кикиндској скупштини Саша Хоманов каже за Истиномер да су мали узгајивачи огорчени јер ће након што Тенис заузме кикиндске хектаре бити неконкурентни, а њима и њиховим наследницима ће у наредних 30 година бити онемогућено да закупе  кикиндске њиве.

Није проблем што дају неколико хектара за изградњу фарме, знао би наш паор да произведе храну за те свиње. Нас боли одузимање 2.500 хектара земљишта. Да не спомињемо реституцију која је у току и за годину две када се врати земља, у Кикинди једва да ће остати хектар земље за закуп”, каже Хоманов.

Он истиче и да су Кикинђани забринути због потенцијалне еколошке бомбе јер никада на територији општине није било тако велика фарма на једном месту.

Аутор анализе о свињогојству у Немачкој за сајт ПигПрогресс и професор  на малом немачком универзитету Вехта у Немачкој Ханс-Wилхелм Wиндхорст каже за Истиномер да Тенис има велико искуство у организацији вертикалне производње. Иако би у Србији Тенис градио фарме, професор Wиндхорст не одбацује могућност да би то могло бити добро за Србију.

Оно мало домаћих пољопривредних стручњака који јавно подржавају долазак Тениса на линији су става немачког стручњака у смислу да је инвестиција добра, али само ако Тенис направи кооперантски однос са домаћим сточарима.

Док Тенис не буде потписао уговор са Владом Србије о улагањима у Војводини, и уговор не буде обелодањен, заправо се неће знати шта дефинитивно могу да очекују српски свињари. Немачки "краљ свиња" заправо још није ни потписао уговор о закупу земљишта, тако да технички није још сигурно да ће инвестиције и бити. Тенисов посао у Србији прате још неке недоумице у смислу уласка на тржиште у тренутку кад пред његовим планом да у Србији гаји 700.000 свиња стоји прилично велика препрека. Наиме, Србија нема статус земље слободне од свињске куге што значи да је забрањен не само извоз свежег меса на тржиште ЕУ, већ и транспорт преко чланица ЕУ у неку другу земљу. Дакле, где ће Тенис са произведеним месом, осим ако претпоставимо да би наредних година могла да падне забране извоза што је и време кад ће његове фарме бити у пуном капацитету. А дотад ће обрађивати на хиљаде хектара војвођанских ораница.

"Ако све ово буде ишло ка некој вериткалној интеграцији која ће касније бити пропраћена хоризонталном интеграцијом односно уговорима са малим газдинствима која ће производити И снабдевати за интегратора, који ће све те товљенике моћи да извезе, онда је ово одличан посао за нас", оценио је за РТВ професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Иван Радовић.

Власти су најавиле да би ове године требало да се престане са вакцинацијом против куге, што би био један од услова за укидање забране извоза свежег меса. Познаваоци ипак указују да то није довољно јер је осим престанка вакцинације, услов знатно унапређивање санитарних услова у свињцима домаћих узгајивача. Занимљиво је да осим куге, у свом бизнис плану Тенис наводи да га брину и временске неприлике, промена цена, али и опасност од корупције (?!) и дуготрајни процеси за добијање дозвола.

Са друге стране, оцењује се да у односу на недостатке и ризике, има много више “предности и прилика које су од значаја за Србију” попут отварања радних места и развоја пољопривреде у модерну и конкурентну грану.

(Истиномер)

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли подржавате избор Ане Брнабић за премијера Србије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер