Владајућем блоку у супротставила се, по готово свим параметрима, стара опозиција. У предизборном периоду, СЗП није ни покушао да, повлачећи конце из позадине, уобличи другу опозициону колону, која би могла да уђе у бирачко тијело троугла СНСД – СП – ДНС

Бојим се да нам следи велико урушавање свега и свачега и да ће под тим рушевинама остати многи од нас, али и њих, заувек. Бојим се да нико неће пристати да гладан, го и бос, као овца посматра како ничу нечије куле и градови стечени, пре свега - шапатом уплашене Србије.

Книн је данас мртав град, у којем људи раде само у државним службама. Њему са ове дистанце, цела та прича политичка сулудо изгледа и како је почело и како је завршило. “Милошевић није знао шта хоће, мало ово мало оно, док је Туђман знао шта хоће и имао јасан циљ – њему је требао рат.

У нападу на сеоску продавницу и мостић у Мурину, страдало је укупно шесторо људи, од њих - троје деце. Десетак дана касније НАТО је 'докрајчио' мост, онако како је 'докрајчио' и продавницу, тог пута без жртава

Након општих избора, 7. октобра, унутар два блока у Републици Српској доминирају различите емоције, с којима њихови кључни, али и просјечни актери дочекују финиш ове сезоне, обиљежене одмјеравањем снага на гласачким мјестима.

Српско срце управо је у Републици Српској и на Косову и Метохији, који су емотивно, духовно и политички за Србе нераздвојиви. Без ових места Срби би остали без срца тј. личили би на живе мртваце којима срце не куца. Онда би могли бити било где – и увек би били нигде.

Да би мит о геноцидном карактеру злочина почињеног у Сребреници, али и криминализација свеколиког српског учешћа у рату на простору данашње БиХ, требало да буду она, још од окончања сукоба очајнички тражена политичка арматура те несолидне и трошне државне грађевине, онај перманентно се понављајући политички наратив који ће демотивисати и декуражирати српски политички фактор у њој да је као такву и дефинитивно разгради и отпреми у ропотарницу историје, било је евидентно већ крајем минулог века

Индивидуалним акционим планом партнерства, предвиђа се потпуно усаглашавање стандарда оружја, друге војне технике и целокупне војне инфраструктуре у Србији са стандардима НАТО. У тексту документа, а ни било где, не пише, колико ће све то коштати Србију и колико ће се Србија још задужити да би све те обавезе испунила.

Иако још нису избројани сви гласови са општих избора у БиХ, резултати у Републици Српској су углавном извесни, мада не и сасвим очекивани, ако је судити по ономе што су кључни актери прижељкивали уочи избора.

Агресија на Југославију, и посебно на српски народ, није започела 1999 године и није била првенствено физичког, већ духовног карактера. 1999. тек је једна од материјализација духовне агресије која је отпочела десет година унатраг.