Нови Статут је у правном и политичком смислу другачији него предходни, оспорени текст. Највише одјека у јавности су изазвале старе одредбе политичке природе.

  Ових дана покушава се актуелизовати питање грба Републике Српске, с чим у вези академик Рајко Кузмановић с правом указује на то да треба водити рачуна о томе да ли су политички и општи друштвени услови погодни за такву иницијативу. А нису, и то треба рећи без имало увијања, као и објаснити због чега је тако

Србија не смије трговати остацима своје суверености ради безбједности наших грађана у Покрајини. Тај аргумент је, како смо показали, не само неодржив него и, вјерујемо, намјерно лажан – ако говоримо о српским чиновницима који га јавно, пропагандистички бјесомучно износе

У туристичкој  брошури о Книну, која се крајем прошле године појавила на интернету, а ускоро би требала изаћи из штампе,  Срби као да нису никада постојали у том граду. Туристичка заједница града Книна напросто је „избрисала“ из сећања све што има везе са Србима, а историја је прекројена на такав начин да се учешће народа који је до 1995. био већински уопште не види

Аутономна покрајина је, према теорији Уставног права, категорија која припада политичко-територијалној аутономији и то је асиметрично територијално решење у једној држави.

 Споразум о принципима за формирање власти на нивоу БиХ који су 5. августа потписали председници водећих странака у БиХ, Милорад Додик (СНСД), Бакир Изетбеговић (СДА) и Драган Човић(ХДЗ БиХ), одмах је изазвао - поред оштрих реакција опозиционих странака у Републици Српској(РС) и Федерацији БиХ(ФБиХ) - прве неспоразуме

 Председник Вучић и министар Дачић су шампиони овог „бинарног“ (зли језици би рекли „биполарног“) приступа питању Космета, које веома подсећа на политичку технику „двомисли“ из романа „1984.“ Џорџа Орвела. Председник је тако истовремено изјављивао да „Србија нема више ни метра на Косову“, као и да ће „бранити косовске Србе од сваког покушаја насилног прогона“

Ако хоћете да утврдите у којој мери се неки бивши комуниста и партизан конвертовао у Србина -говорио је професор Ломпар на једном од предавања- поставите га пред искушење изношења става о судбини Драже Михаиловића.

Оваквог решења нема чак ни у историји комунистичког Уставног права Југославије. Чак ни Корхецовим статутом није у овој мери покушано начелно супротстављање недељивости републике. Не постоји никакав „европски принцип“, нити „европска вредност“ која упућује на ово.

Зато ће захтев за увођење "супстутуцијске клаузуле" бити нови-стари камен спотицања на путу БиХ ка ЕУ, који бриселски предлагачи додатно цементирају својим најновијим инсистирањем. Отуда се тај бриселски захтев може сматрати лицемерним кад год неко из ЕУ поручи како тобоже жели да БиХ што пре приступи ЕУ.