Помињање Црне Горе у овом контексту уопште није случајно ни безразложно. Јесте да су разлике бројне и да углавном – сем величине и бројности – све иду у прилог црногорске државности. Али принцип би, плашим се, могао бити исти.

Пошто не постоји такво овлашћење за високог представника, онда ни судије у БиХ немају право да оно што високи представник назове својим законом примјењују приликом судијског одлучивања нити да на основу тог неправа суде и пресуђују овдашњим људима

Васкрсење Господа Исуса Христа, браћо и сестре и драга децо духовна, највећи је догађај у историји видљивог и невидљивог света. Зато је он непоновљиви догађај. Васкрс је ново стварање, а за човека ново рађање

Власт је већ  започела  кампању! Из комерцијалних разлога, подиже се свест о рађању!  Могуће да ће дати и коју цркавицу  у те сврхе?!  Ако ништа, мецене са Запада одрешиће кесу.  Будући нараштаји већ су безецовани! Нема сумње, влада је препознала „извозну шансу“. 

Бриселским споразумом фактички је прећутно призната независност јужне српске покрајине. Једино што остаје јесте да Приштина затражи чланство у НАТО пакту.

То је злоупотреба судијске функције и истинска уставносудска отимачина, на штету уставности и владавине права. Тиме се и на овај начин систематски уништава Република Српска кроз неуставно одузимање њених уставних надлежности

Ако бисмо за некога могли рећи да се Богу наслужио и роду одужио, онда си то Ти, владико херцеговачки; онда си то Ти, старче завјетниче косовско-метохијски; онда си то Ти, Атанасије Српски!

Прича о минираном Жрнову и прича о изгубљеном српском језику је, дакако, једна иста прича. Наравно да критички аргументи против краља Александра и Вука Караџића постоје, и наравно да их не треба игнорисати. Али фиксација на „просуто млеко“, опсесивно враћање на тренутак у историји када су наши преци начинили избор који ми сматрамо за погрешан, али који никаквим мисаоним и идеолошким напором не можемо изменити, представља један од најразорнијих елемената патологије српског друштва данашњице. 

У овом безнађу, беспомоћности нашег народа ових дана на вештачки наметнутим НАТО царинским прелазима на Југу, знајмо, поновна градња чврстих институција, сигурно ће значити видни преокрет и толико година очекивану српску Мовиду, српски препород.

И зато, Мустафа, вријеме те истине није прошло, нити ће икада проћи. На њу ће се морати ослањати сваки озбиљан научни радник који буде писао о томе. Ту истину нико и ништа не може спријечити да избије на видјело, а камоли неистине којима се без имало скрупула служи Мустафа Церић