Имају ли присталице придруживања стратегију извлачења? Чари припадности НАТО-у гарниране  су помодарским аргументима и слабо обавештеним секторима друштва сервиране су као етапа која се подразумева у напредовању према магловито схваћеним интеграцијама.

Да ли ће Вучић "разграничењем" на КиМ "обезбедити" стабилну будућу позицију РС унутар БиХ или ће тиме пре отворити простор свима онима који слабљење садашње уставне позиције РС виде као кључни услов за изградњу "функционалне БиХ"?

 Нама је познато да је број Срба на Косову и Метохији већи од броја Руса који живе у Чеченији, Ингушетији, Дагестану али Вама не пада на памет да се „разграничавате“. Чак напротив, седиште Каспијске флоте из Астрахана пребацујете у луку Каспијск у Дагестану

Јасно је да је овакав приступ је пожељно и политички коректно демонстрирати само када је питању осуда српског национализма, док срамно приписивање колективне кривице српском народу очигледно не завређује њихово ангажовање и оглашавање.

Бриселским споразумом фактички је прећутно призната независност јужне српске покрајине. Једино што остаје јесте да Приштина затражи чланство у НАТО пакту.

Додик је одлучио да не буде (више) део "разграничења" и лажног компромиса чији резултат може само да буде стратешки пораз српске стране, и на Косову и у БиХ. Запад је схватио да је Додик променио позицију и зато је покренуо нови талас притисака на њега и на институције Републике Српске. 

Дводневно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве (6. – 7. новембар текуће године) било је посвећено трима главним темама – стању на Косову и у Метохији, унапређењу школства и просвете у Српској Православној Цркви и црквеној кризи у Украјини после најновијих одлука Цариградске Патријаршије.

У овом безнађу, беспомоћности нашег народа ових дана на вештачки наметнутим НАТО царинским прелазима на Југу, знајмо, поновна градња чврстих институција, сигурно ће значити видни преокрет и толико година очекивану српску Мовиду, српски препород.

Република Српска би, због упорног и континуираног непријатељства према њеном имену, а тиме и према самој њеној егзистенцији, требало што хитније да заштити свој назив нормама свог Кривичног законика, као што тим истим нормама треба да заштити и своје уставне надлежности од њиховог неовлашћеног преношења

Зебња са којом се брат свештеник у једној парохијској цркви Кијева сваки дан суочава са пријетњама Десног сектора и УПЦ КП да ће послије „Томоса“ морати да напусти своју цркву или се прикључи расколницима довољан ми је знак на чијој је страни правда. Христос је тамо гдје је и до сада био. Њега је немогуће заузети заузимањем храма, немогуће присвојити саопштењима било које патријаршије.