Једино сасвим политички неписмен човек не зна да грађане, њихову државу и све њене установе представљају њени међународни (дипломатски, конзуларни и привредни) представнички органи у иностранству.

Ако имамо у виду двојицу људи који су априла 2013. отишли у Брисел као грлом у јагоде и тамо потписали судбински документ о повлачењу Србије са Косова и Метохије, а врло брзо потом, јануара 2014, на почетку приступних преговора са ЕУ, без поговора преузели обавезу да de iure признају Косово, онда се може реално претпоставити да је скорашња прича о подели и разграничењу најобичнија димна завеса.

 А да се на самом крају ипак запитамо, због чега модерном српском читаоцу може уопште бити важно и интересантно колико је пута и како кршћаван  Немања, и по коме обреду? Јер, да смо католици, сад бисмо већ и ми били у европској унији и у НАТО као Хрвати и не бисмо ишли „са светим Савом у XXI век“

Све би било добро, али чини се да ова медитеранска лимунада има суморну позадину. Да нису црна одијела израз жалости због свега што се ових дана дешава у Србији? Што су Руси дошли да граде гасовод? Је л' с можда због тога „тревило“ на конференцији? Да се не гледа зла очима.

 Све би се некако могло и разумети да Вучић овог лета није отворио питања на Косову и Метохији, готово истоветна питањима у РС која нису била у његовој политичкој агенди: аршини које је Вучић потегао у вези Космета сасвим су другачији од аршина које је испоставио Додику и РС. Залагање за "разграничење" на Космету и помињање референдума с тим у вези у Србији сада су за Вучића сасвим легитимни, тактички добри, малтене изузетно мудри политички потези, за разлику чак и од референдума о Суду и Тужилаштву БиХ у РС, а о "референдуму о статусу РС" да се и не говори

Исус благословивши са крста своје убице, остаје до краја доследан и веран свакој својој речи показујући још једанпут да су једино дела љубави вечна. Он, као и на почетку, када је дошао међу нас праћен анђеоском песмом одаје славу Богу и чини мир одобровољавајући људе да негују љубав међу собом. То га чини славним до данас и дародавцем божанске топлине нашим охладнелим срцима, као што је онда својим рођењем донео топлину у хладну пећину.

Ђукановић је несумњиво у озбиљним проблемима. Опозиција на челу са Лекићем је никада јача и синхронизовано дочекује локалне изборе у Мојковцу, Цетињу и Подгорици. Са друге стране, дугогодишњи верни коалициони партнер СДП Ђукановићу отказује послушност.

 А управо ти неопредељени бирачи и апстиненти могли би на крају донети одлучујућу превагу у оба дуела, за председника РС и српског члана Председништва БиХ. Зато у наредна четири месеца до избора следи рововска борба, у којој ће у оба српска политичка блока "гинути" за освајање сваког процента на "ничијој земљи" у бирачком телу