Имају ли присталице придруживања стратегију извлачења? Чари припадности НАТО-у гарниране  су помодарским аргументима и слабо обавештеним секторима друштва сервиране су као етапа која се подразумева у напредовању према магловито схваћеним интеграцијама.

Колико су судије у Републици Српској у протеклих 20 година биле напросто заслијепљене потребом да подилазе свему што нареди високи представник, без обзира на сву противправност тих наредби, свједочи и сљедећи примјер.

Високи представник Волфганг Петрич остао је упамћен и по наметнутим законима којима је наређивао коришћење такозваних привремено напуштених некретнина.

 Јер оно што не знаш јесте да је Косово и Метохија темељ наше културе, духовности, писмености, државности... Тебе за Косово везује само да размишљаш о проценитма. Систему даш-дам. За тебе је Косово и Метохија питање тендера, а не питање историје

Власт је већ  започела  кампању! Из комерцијалних разлога, подиже се свест о рађању!  Могуће да ће дати и коју цркавицу  у те сврхе?!  Ако ништа, мецене са Запада одрешиће кесу.  Будући нараштаји већ су безецовани! Нема сумње, влада је препознала „извозну шансу“. 

Бриселским споразумом фактички је прећутно призната независност јужне српске покрајине. Једино што остаје јесте да Приштина затражи чланство у НАТО пакту.

Такво понашање ОХР-а и чланова Парламента БиХ није само тежак криминал, за који би сваки од њих требало да одговара, већ је и доказ да све што је самовољом ОХР-а учињено у БиХ (нпр. наметањем Суда БиХ, Тужилаштва БиХ и других институција) у протеклих 25 година представља криминал

Србија предаје око 94 % Косова, део Пчињског округа у ужој Србији, преко 100.000 својих сународника и 1.600 сакралних објеката Епархрије-рашко призренске - споменике под заштитом УНЕСКО, Дечане, Грачаницу, Богородицу Љевишку и вековно седиште СПЦ Пећку патријашију

Прича о минираном Жрнову и прича о изгубљеном српском језику је, дакако, једна иста прича. Наравно да критички аргументи против краља Александра и Вука Караџића постоје, и наравно да их не треба игнорисати. Али фиксација на „просуто млеко“, опсесивно враћање на тренутак у историји када су наши преци начинили избор који ми сматрамо за погрешан, али који никаквим мисаоним и идеолошким напором не можемо изменити, представља један од најразорнијих елемената патологије српског друштва данашњице. 

У овом безнађу, беспомоћности нашег народа ових дана на вештачки наметнутим НАТО царинским прелазима на Југу, знајмо, поновна градња чврстих институција, сигурно ће значити видни преокрет и толико година очекивану српску Мовиду, српски препород.

Све је, али баш све, плод хипокризије када је ријеч о Трибуналу у Хагу. Почећу од самог чина његовог стварања који је противправан, а јавности се све вријеме о томе говори сасвим супротно. Наиме, Трибунал за бившу Југославију створио је Савјет безбједности Уједињених нација (СБ УН), кршећи Повељу Уједињених нација