Разграничење, корекција граница, размена територија, подела…или како већ ови наши политичари називају тај свој међусобни договор за опстанак на власти, пре свега, није цивилизацијско решење.

И још једна реч: када смо недавно били у Грачаници и на Газиместану, знате ли шта су ми бројни људи на Косову рекли? – „Овај Преседник није мој Председник!!! Овај Патри­јарх није мој Патријарх!!!

Тако ће бошњачко-хашка интерпретација и квалификација најбруталније епизоде вишегодишњег рата на просторима западнобалканске „Југославије у малом“, добити прилику да још једном прокрстари земљином куглом и то у једној од најсугестибилнијих и најпопуларнијих форми масовне културе – дугометражном играном филму.

Бриселским споразумом фактички је прећутно призната независност јужне српске покрајине. Једино што остаје јесте да Приштина затражи чланство у НАТО пакту.

Међутим, од било чега што има везе са чињеницама тренутно је удаљена и скоро једина тачка ДНС-овог предизборног програма – њихова жеља да добију тачно 107 500 гласова, па јој то није препрека да проналази своју публику. Уколико се ова уврнута рачуница ипак покаже тачном, биће дефинитивно јасно да су се категорије садизма и мазохизма измјестиле из међустраначких релација у РС. И да политичке „добровољне даваоце крви“, чији се број мјери у стотинама хиљада, треба тражити искључиво ван партија, међу обичним смртницима. 

Питање изгледа веома тешко - ако питање уопште постоји. Реч је прво о постојању самог Бога. Немам ништа против традиције. Треба је одржати и наша Црква и манастири су у том смислу светиње. Али, кад се већ овако расправља, не би било лоше да нам се прво покаже на КОГА се та реч "Бог" односи

Напокон, у студијама мира увијек се истиче да извињења не воде помирењу, ако не долазе изнутра, спонтано и постепено него су су под спољним притиском и спољним разлогом. Брисел притишће Србију на извињење Хрватима и Бошњацима јер је нормализација односа са сусједима проглашена за услов напредовања ка ЕУ.

У овом безнађу, беспомоћности нашег народа ових дана на вештачки наметнутим НАТО царинским прелазима на Југу, знајмо, поновна градња чврстих институција, сигурно ће значити видни преокрет и толико година очекивану српску Мовиду, српски препород.

У данашњој Србији, само "један" човек, "зна" ко је криминалац (а да при том тај криминалац није ни у затвору), само "један" човек зна и ко нема везе са новинарством, и тај исти "један једини" човек, знаи ко има смањену урачунљивост (иако није специјалисти медицине рада!).