Имају ли присталице придруживања стратегију извлачења? Чари припадности НАТО-у гарниране  су помодарским аргументима и слабо обавештеним секторима друштва сервиране су као етапа која се подразумева у напредовању према магловито схваћеним интеграцијама.

Из тих разлога Република Српска, њена Народна скупштина и предсједник Републике бранећи Републику од неуставних одлука Уставног суда БиХ и ОХР-а нису могли учинити нити су учинили било какво кривично дјело, јер су, што је незабиљежен случај у досадашњој уставној и политичкој историји човјечанства, поступали у нужној одбрани, у којој ниједно дјело није нити може бити кривично дјело

Ако заборавим, тебе Пећи, нека ме заборави десница  моја. Нека се прилепи језик мој за грло моје ако те не споменем Пећка Патријаршијо

Има неке горке ироније у томе што се Александар Вучић састаје са Хашимом Тачијем у Паризу баш 11. новембра, на стогодишњицу од краја Првој светског рата, да се договарају о „разграничењу”. Сто година након оснивања заједничке државе Јужних Словена, превладало је уверење да заједнички живот народа на овим просторима није могућ.

Помињање Црне Горе у овом контексту уопште није случајно ни безразложно. Јесте да су разлике бројне и да углавном – сем величине и бројности – све иду у прилог црногорске државности. Али принцип би, плашим се, могао бити исти.

И зато, да завршим ријечима већ изреченим у овом тексту, сви ми свједочимо колико је уставно утемељена и легитимна борба Републике Српске, на коју је она принуђена, за увођење реда у рад Уставног суда БиХ и колико је та борба уистину нужна одбрана за владавину права, а против неуставне судократије и двоструке игре Уставног суда БиХ.

Држава јемчи Цркви неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву, у складу са правним поретком Државе

„Ниједна те се душа није одрекла... Космет = Србија” (велики graffito већ пет година на згради бр. 16 у улици Мајке Јевросиме у Београду)

У овом безнађу, беспомоћности нашег народа ових дана на вештачки наметнутим НАТО царинским прелазима на Југу, знајмо, поновна градња чврстих институција, сигурно ће значити видни преокрет и толико година очекивану српску Мовиду, српски препород.

Забрањује се свим државама чланицама ПИЦ-а да се на било који начин уплићу у било која питања која су по својој природи унутрашња питања БиХ, јер о томе на основу начела суверености могу да расправљају и одлучују само надлежне институције и органи у Босни и Херцеговини