Али, знам да ће, ако распише референдум о Косову и Метохији и ако на њему буде заступао став који је супротан историјском, данашњем и будућем, опредељењу Срба, неминовно ући у сукоб не само са јерархијом и верним народом него и са будућим бићем Српског народа, са Божјом и људском правдом. 

 И једнима и другима нам на глави седи иста екипа. При чему је готово трагикомично што та једна те иста дружина у Србији дивље таблоидно „патриотише“, „србује“ и „русује“, псујући и пљујући ЕУ и Запад, док у Црној Гори још дивљије „црногоришу“ и „натоишу“

Треба се навићи на то да Војводини са већинским српским становништвом не требају елементи државности, у „држави српског народа и свих грађана“ (како Устав дефинише Србију).

Чак и ако не добије тај орден Александар Вучић, имајући у виду да има блиске пријатеље у лику Ердогана, Еди Раме, Хашима Тачија, добиће неки други. Можда Мехмеда Другог Освајача. Разлог је одрицање од Косова и Метохије кроз разграничење са Албанцима. 

 „Апелујемо на наше државнике да не смеју никада дају своју сагласност на отуђење Косова и Метохије, јер оно што се силом узме, то се и врати, оно пак што се поклони некоме, то је за свагда изгубљено, а то Срби и Србија не смеју дозволити“. Ми се искрено надамо, уз молитву Господу да ће се проблем, створен најпре оружаном побуном албанских сепаратиста, а потом окупацијом Покрајине, решити искључиво мирним путем на начелима правде и права

Лепо је што смо се међусобно смешкали. Шта ћеш, политика је… Али, осим смешкања некако ред налаже да барем пробаш да покажеш поштовање према домаћинима. Е, ту си омануо. Зато ти све ово пишем.

Иако се одмах после избора чинило да, упркос својој и победи својих кандидата Жељке Цвијановић и Милорада Додика, Савез независних социјалдемократа(СНСД), неће тако лако формирати нову Владу Републике Српске(РС), ситуација се месец дана касније великим делом изменила у корист СНСД-а и председника те странке Милорада Додика. До измена је дошло услед слабости у супарничким редовима, те Додиковом вештином да слабости супарника окрене у своју корист

 Видовдан би требало да буде централни национални празник по коме су Срби поштовани и препознатљиви у целом свету. Као што су били у најсјајнијим периодима своје историје

На једном гробу, код цркве Светог Јована у Стрмици код Книна, стоји епитаф: „Душа Богу – тијело Србији – срце Крајини“. Ни краћег натписа, ни јаче поруке! Покојник је преминуо у избјеглиштву у Србији гдје је и сахрањен 1996. године, а онда је пренесен у гробље у коме су се вијековима сахрањивали његови преци.

Размислите, хоћете ли бити први Срби у часној историји наше земље и народа који ће Србију уврстити у антируску агресорску војну коалицију?