Бојим се да нам следи велико урушавање свега и свачега и да ће под тим рушевинама остати многи од нас, али и њих, заувек. Бојим се да нико неће пристати да гладан, го и бос, као овца посматра како ничу нечије куле и градови стечени, пре свега - шапатом уплашене Србије.

Непоколебиво подржавамо очинску ријеч нашег Патријарха г. Иринеја да државници Србије не смију никада да дају своју сагласност на отуђење Косова и Метохије, јер оно што се силом узме, то се и врати, а оно што се поклони некоме је за свагда изгубљено, а то Срби и Србија не смију дозволити.

Не изгледа дакле случајно, да је позив Црној Гори формализован управо сада када, чини се, обновљена претња Исламске државе потпомаже сарадњу између Русије и Запада и уклањање санкција које штете економијама Русије и Европе.

Овдје није пресудан један човјек, већ спознаја да политичке елите РС, и владајуће и опозиционе, уопште не прате резоне властитог народа. Рећи за њих да су русофили или русофоби, без обзира на различите системе вриједности, био би комплимент, јер би то значило да је ријеч о људима са увјерењима, а не о калкулантима 

Српско срце управо је у Републици Српској и на Косову и Метохији, који су емотивно, духовно и политички за Србе нераздвојиви. Без ових места Срби би остали без срца тј. личили би на живе мртваце којима срце не куца. Онда би могли бити било где – и увек би били нигде.

На једном гробу, код цркве Светог Јована у Стрмици код Книна, стоји епитаф: „Душа Богу – тијело Србији – срце Крајини“. Ни краћег натписа, ни јаче поруке! Покојник је преминуо у избјеглиштву у Србији гдје је и сахрањен 1996. године, а онда је пренесен у гробље у коме су се вијековима сахрањивали његови преци.

Стварни разлог усвајања Предлога декларације о потреби је ојачавање политичке позиције ДС, ЛСВ и НДС у преговорима о концентрационој влади.

Како данас људи могу, поготову у Србији и у име Србије и српског народа да тако очајнички прихвате ту неку „реалност“ како је они називају, зато што су то решили неки Блер, Клинтон, Солана и не знам ко све не?

Книн је данас мртав град, у којем људи раде само у државним службама. Њему са ове дистанце, цела та прича политичка сулудо изгледа и како је почело и како је завршило. “Милошевић није знао шта хоће, мало ово мало оно, док је Туђман знао шта хоће и имао јасан циљ – њему је требао рат.

Размислите, хоћете ли бити први Срби у часној историји наше земље и народа који ће Србију уврстити у антируску агресорску војну коалицију?