Книн је данас мртав град, у којем људи раде само у државним службама. Њему са ове дистанце, цела та прича политичка сулудо изгледа и како је почело и како је завршило. “Милошевић није знао шта хоће, мало ово мало оно, док је Туђман знао шта хоће и имао јасан циљ – њему је требао рат.

Не изгледа дакле случајно, да је позив Црној Гори формализован управо сада када, чини се, обновљена претња Исламске државе потпомаже сарадњу између Русије и Запада и уклањање санкција које штете економијама Русије и Европе.

 Зато Косово не може бити ничија тема, ничији избор и ничија политика! Зато о Косову не може бити никаквог "унтрашњег дијалога"! Зато је Косово, за вјек и вјекова, највећа бол и највећа радост, сваког ко се Србином хоће звати! Косово је живо ткиво и ујединитељ целог народа српског! Косово је вечита жива рана српства, потребита и смислена, попут васколиког првобитног греха Адама и Еве

Протекло је пола века од одласка са овога света најпознатијег југословенског и српског хеленисте Милоша Н. Ђурића (1892-1967), редовног члана САНУ и једног, не само најбољих, већ, несуњиво, једног од најомиљенијих професора Београдског универзитета.

Да би мит о геноцидном карактеру злочина почињеног у Сребреници, али и криминализација свеколиког српског учешћа у рату на простору данашње БиХ, требало да буду она, још од окончања сукоба очајнички тражена политичка арматура те несолидне и трошне државне грађевине, онај перманентно се понављајући политички наратив који ће демотивисати и декуражирати српски политички фактор у њој да је као такву и дефинитивно разгради и отпреми у ропотарницу историје, било је евидентно већ крајем минулог века

Стварни разлог усвајања Предлога декларације о потреби је ојачавање политичке позиције ДС, ЛСВ и НДС у преговорима о концентрационој влади.

Међутим, у односу на друго важно питање везано за Сребреницу, зачеће „геноцидног плана,“ Младићево веће бира унеколико различит пут. До пресуде Младићу, стандардни наратив је био да се зачетак сребреничког геноцидног плана лоцира на састанку српског војног и политичког руководства у хотелу „Фонтана“ у Братунцу у преподневним часовима 12. јула 1995, мада Крстићево веће признаје да за то нема чврстих доказа.

Агресија на Југославију, и посебно на српски народ, није започела 1999 године и није била првенствено физичког, већ духовног карактера. 1999. тек је једна од материјализација духовне агресије која је отпочела десет година унатраг.

Да закључимо - уколико је ово доиста самосвојан протест, а не још једна превара народа у низу, што ће време врло брзо показати, ето модела за рушење и Вучићевог режима! 

Нови Статут је у правном и политичком смислу другачији него предходни, оспорени текст. Највише одјека у јавности су изазвале старе одредбе политичке природе.