Намера Мила Ђукановића да искористи устоличење митрополита Јоаникија за политички театар у коме ће се приказати као бранитељ Црне Горе од "великосрпске агресије" је пропала

Оно што Србија сада треба и мора да учини, јесте да доврши своју уставну обавезу у вези статуса Косова и Метохије. Та обавеза налаже усвајање посебног закона, практично уставног закона, о положају Покрајине у уставном систему Србије. То је наша обавеза и то не може нико да спречи

А да, можда, управо СТРАХ није узрок свеопште парализе, не само грађанства, него и политичких странака (опозиције) које би требало да буду "авангарда" тог грађанства, а које, у стварности, не умеју или, из неких (егоистичних? прагматичних? колаборационистичких?) разлога, НЕЋЕ ДА ИНИЦИРАЈУ неку показно-тактичку вежбу ГРАЂАНСКЕ НЕПОСЛУШНОСТИ, чак ни овим поводом

Никада бошњачки представници неће пристати да се укине неправо високог представника и Уставног суда БиХ, које је за њих насилно сковано. И зато је по нас погубна најновија, прозападно сервилна наводна молба Вучића свим политичким снагама у Републици Српској да учествују у раду заједничких институција у БиХ

Са деловањем Мила Ђукановића он је у многоме раширен и по разним другим деловима Црне Горе, тако да се о Милу са разлогом може говорити као о „оцу црногорске нације“. Он ту „титулу“ заслужује пуно више од било кога из комунистичког руководства

По мени, иако то није моја идеја јер ју је прије више година изнио господин Владимир Умељић, та ријеч би требала бити Србоцид. Јер, такав садржај би јасно одређивао који злочин је извршен, над којим народом је извршен, као и ко, гдје, када и на који начин је све то учинио

Уставни суд је поступио тачно онако како је то од њега власт тражила, али је сасвим нехотично таквом одлуком потпуно разоткрио суштину онога што називамо Вучићев режим у Србији. А та суштина се прецизно може дефинисати у две речи: безвлашће и самовлашће.

Оно што бомбе НАТО пакт `99. године нису урадиле то су онако галантно у миру урадили поменути Александар Вучић и Ивица Дачић. Они су демонтирали институције српске државе и предали их сепаратистима

За недовољно развијене земље најважније је да уколоне спољашња ограничења свом развоју, тј. да се осободе колонијалне зависности. Јачање левице и других антиимперијалстичких снага у најмоћнијим државама отворило би перспективе економске и политичке еманципације малих зависних народа и држава

У таквом поднебљу могуће је и да премијер друге државе, на нашој територији, уз нашу полицију, буде дочекан билбордима са туђим симболима и на албанском језику: добродошао премијеру.