Предложени Статут противан је по својим последицама базичним вредностима (једнакост грађана, солидарност, и равномерни регионални развој) на којима почива сама идеја о Европској Унији.

 О празнику Преображења Господњег 6/19 августа ове године, сви парохијски свештеници и свештенослужитељи, игумани и игуманије са целокупним монаштвом Епархије Рашко-призренске, предвођени својим Архипастиром Епископом Теодосијем, једногласно су упутили АПЕЛ за Косово и Метохију, којим се подржава Порука Светог Архијерејског Сабора СПЦ о Косову и Метохији, усвојена на овогодишњем мајском заседању Сабора у Београду и одговорни политички представници позивају да заштите наш народ и вековне српске светиње 

Очински позивамо све оне који су се из неког разлога одвојили од Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве да се врате у њено окриље. Страшан је грех раскола и јереси. По светим Оцима, ни мученичка крв га не може опрати. Опростимо једни другима ради Васкрсења и поново постанимо браћа у светој Цркви, јединој Лађи спасења!

Зато морамо одбацити резултате њиховог истраживања и она не могу бити апсолутно никакво мјерило ставова грађана према овом питању. Штавише, препорука за медије је да податке агенције ИПСОС не називају истраживањем, већ лобирањем или про-НАТО кампањом. 

Помињање Црне Горе у овом контексту уопште није случајно ни безразложно. Јесте да су разлике бројне и да углавном – сем величине и бројности – све иду у прилог црногорске државности. Али принцип би, плашим се, могао бити исти.

Ако имамо у виду двојицу људи који су априла 2013. отишли у Брисел као грлом у јагоде и тамо потписали судбински документ о повлачењу Србије са Косова и Метохије, а врло брзо потом, јануара 2014, на почетку приступних преговора са ЕУ, без поговора преузели обавезу да de iure признају Косово, онда се може реално претпоставити да је скорашња прича о подели и разграничењу најобичнија димна завеса.

«Ћелијска» исихастичка литература не губи и мислим да никада неће изгубити свој значај зато што она представља и «огледало» самосазнања човека, и практичне психолошке поуке, које поучавају о томе, шта су страсти, каквих их има, како се развијају и због чега се и како с њима треба борити. Страсти аутори тих поучника набрајају осам: стомакоугађање, блуд, среброљубље, гнев, тугу, или безнађе, униније, сујету и гордост

Црна Гора била је на удару бомбардера Северноатлантског савеза само неколико првих дана напада на СРЈ. Затим је Мило Ђукановић успео да издејствује од налогодаваца овог злочиначког подухвата – како и по коју цену? – да Црну Гору више не бомбардују.

Уколико се усвоји у предложеном тексту, статут АП Војводине ће створити услове за развој неједнакости, настајање нове политичке заједнице засноване на конститутивности etnos-а и за постепену федерализацију земље.

 Све би се некако могло и разумети да Вучић овог лета није отворио питања на Косову и Метохији, готово истоветна питањима у РС која нису била у његовој политичкој агенди: аршини које је Вучић потегао у вези Космета сасвим су другачији од аршина које је испоставио Додику и РС. Залагање за "разграничење" на Космету и помињање референдума с тим у вези у Србији сада су за Вучића сасвим легитимни, тактички добри, малтене изузетно мудри политички потези, за разлику чак и од референдума о Суду и Тужилаштву БиХ у РС, а о "референдуму о статусу РС" да се и не говори