понедељак, 26. мај 2025. | |
Враћењем студената и професора на неку врсту надокнаде наставе неће се спречити урушавање универзитета и високог образовања у Србији, заједничка је оцена учесника емисије "Утисак недеље". Студенткиње Маја Варга и Нада Трифковић немају дилеме да су превремени избори решење и да би студентска листа победила на њима, док су професори Марија Бабовић и Владимир Момчиловић сагласни да би пристанком на уступке власти професори показали да немају храброст да се успротиве даљем урушавању универзитету. Маја Варга, студенткиња мастер студија Факултета техничкихн наука у Новом Саду сматра да није тренутак за повратак на наставу. Поручила је да су студенти спремни за дијалог са професорима и управама факултетас како да би се балансирала студентска борба и повратак на наставу. „Наравно да нам је циљ да се вратимо на наставу и наравно да желимо да спасимо Универзитет, али смо и на прекретници наше борбе и не можемо да одустанемо одједном“, истакла је она. Подвукла је да је једино решење заједничка борба студената и професора за очување универзитета. „Шта нам значи да спасимио универзитет, ако ће он фунцконисати у разореној држави и обрнуто шта ћемо ако спасимо државу, али ако немамо клупе у које ћемо да се вратимо“, истакла је Маја Варга. Говорећи о студентском захтеву да се распишу избори, она је оценила да би то био реалан начин да стигнемо да власти која би могла да испуни студентске захтеве. За председника Србије је рекла да би расписивање избора било гест који њему није својствен, а то је да покаже да слуша вољу својих грађана. „Ми мислимо да имамо јаку листу да се њему супроставимо на тим изборима и победимо га. Важно је да кандидати буду експерти у својим областима којима се баве. Циљ је да листа буде аполитична страначки, колико је то могуће, јер је студентски покрет такав“, истакла је она. Студенткиња ФТН тврди да наставком борбе не може ништа да изгуби, али да може да добије нормалну државу. „Што више одлаже расписивање избора, наша победа је неминовнија“ Нада Трифковић, студенткиња Факултета полилтичких наука у Београду, сагласила се да нема сумње да би студентска листа однела победу на изборима и подсетила да су вишемесечни студентски протести променили земљу. „Народ није више глув и нем на оно што се дешава у друштву и што председник више одлаже расписивање избора, наша победа је неминовнија. На изборе гледам као на једно практично и демократично решење да се испуне ти наши захтеви“, нагласила је ова студенткиња ФПН. Најавила је да ће студенти направити листу на којој ће бити људи од части и интегиритета и навела да ће се знати ко је на њој када буду расписани избори. Говорећи о Иницијативи Универзитета у Београду за решење кризе, она је истакла да су и студенти и професори свесни да је њихово заједништво јако битно, због притиска којима је Универзитет изложен. „Нисмо ми ти који уништавају овај унивезитет већ ова власт. За мене би пораз био раздвајање студената и професора. Заједно смо јачи и само заједно можемо да одолимо притисцима власти на универзитет. Ми нисмо ти који уништавају универзитет, већ управо власт. Дошло је до огољавања њихове намере да униште универзитет и тим радним групама и уредбама“, истакла је. На њеном факултету како каже није изгласана онлајн настава, јер професори нису сматрали да о томе треба да се прича. „Ја ћу добити једно нормално друштво и једна година студија не може да се мери са тим. То никада не могу да ставим на вагу и да мерим“, одговорила је на питање да ли и шта може да изгуби даљим наставком борбе. Владимир Момчиловић, професор Саобраћајног факултета у Београду, поручио је да нема одрживог решења за излазак из кризе без сагласности професора и студената. „Ми смо под великим притиском власти. Не можемо да покренемо наставу и да искључимо део студената из ње. Ми једноставно без компромиса не можемо даље. Лоша ствар је што држава не види студенте као саговрнике у преговорима, а од нас очекује да ми решимо ствари и према држави покажемо одговорност“, истакао је он. „Власт се неће одрећи одмазде“ Момчиловић је оценио да се власт неће одрећи одмазде и поручио да „онај ко то није разумео, време је да то схвати“. „Ми на универзитету смо почели још раније да трпимо одмазду због плагијата неких представника власти. Овај нови министар је министар освете и он је доведен са јасним планом да настава почне. Урушавење универзитета се неће зауставити повратком на наставу, а није ни почело првог новембра, већ раније много раније“, закључио је. Избори су, и према његовој оцени, једино решење јер се „универзитету нуди да испуни све што власт тражи и да верује на реч власти да ће она касније испунити оно што је од ње тражено, иако је позната да не испуњава обећано“. Марија Бабовић, професорка Филозофског факултета у Београду, објаснила је да је у групи професора који су се не слажу са Иницијативом Београдског универзитета за решење јер се у неким њеним деловима одговорност за стање универзитета преноси на студенте и професоре иако је јасно да је она првенствено на власти. „Пребацује се одговорност за кризу на универзитету на професоре и студенте, као да су сви заборавли после ових шест месеци зашто је све ов почело. Та половична решења која су усвојили неки факултети су крајње некоректна. Окачите на сајтове факултета своје предавања, па ко хоће да погледа, то није традиција Београдског универзитета. Студенти су преузели одговорност више него ико, више него професори, а да не причамо о влади, држави, министру“, истакла је она. Навела је да је потребно да студенти кажу шта имају о иницијативи па да се види шта даље. „Унивезитет није нападнут од студената и професора, већ од владе, председника, министара. Зашто шест месеци нису испуњени услови, ниједан, а зашто се игноришу студенти? То је право питање, а не то да ли смо ми криви сада јер тражимо да живимо у једној бољој држави. Сада се понавља питање што унивезитет не ради, а у овој земљи многе институције, као што је правосуђе, не раде много дуже, па не видим њихову одговорност“, упитала је она. „Не може држава да прича са нама као са малом децом“ Прављењем уступка власти да се пређе на онлајн наставу, према њеним речима, само се даље урушава универзитета. „То не значи да ће уредба бити укинута. Јасно је да та радна група планира универзитет по орвеловском унивезитету, где би се све централизвало, укинула аутономија, министри би бирали декане. Важно је да покажемо да држи до интегиритета, а то би значило да ми са студентима да дефинишемо услове под којима ће бити надокнада“, истакла је она. Враћање на наставу сада, како је истакла, показало би професори немају храброст да се успротиве даљем урушавању универзитету. „Не може власт да разговара са академском заједницом као да смо мала деца која ће бити у казни или неће добити чоколадицу ако не ураде нешто што власт жели“, поручила је професорка Филозофског факултета. (Нова.рс) |