уторак, 21. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Дебате
Србија и Црна Гора

Да, српске су - и помирите се с тим!

Никола Танасић   
петак, 07. април 2023.

Није изненађење да је изборни пораз Мила Ђукановића, вишедеценијског (али, како се испоставило, ипак не и "доживотног") господара, самодршца и тиранина Црне Горе, изазвао буру емоција на хронично подељеној и поларизованој политичкој сцени ове земље. Ипак, чини се да ништа није привукло толику пажњу колико славље, радост и еуфорија црногорских Срба.

Или, ако хоћете, оних Црногораца који су своје одушевљење политичком победом над "најдуговечнијим европским диктатором" славили на превише српски начин, пренаглашавајући своју етничку и религијску припадност, или простије речено – србујући.

Разочаране присталице Ђукановића по друштвеним мрежама нашироко су делиле слике народног славља у Подгорици, Беранама, односно Херцег Новом, и бројале заставе. Прецизније – српске заставе

Разочаране присталице Ђукановића по друштвеним мрежама нашироко су делиле слике народног славља у Подгорици, Беранама, односно Херцег Новом, и бројале заставе. Прецизније – српске заставе.

Вексилолошка титаномахија и српско пролеће

Питање заставе, попут већине других идентитетских тема у Црној Гори, представља неуралгичну тачку јавног дискурса која се у овој земљи није појавила преко ноћи. Питање националне заставе у периоду након распада СФРЈ тесно је пратило спори и џомбасти пут најмање југословенске социјалистичке републике од српског ка антисрпском национализму.

У периоду од 1947. до 1993. заставе Србије и Црне Горе у саставу југословенских федерација (са петокраком и без ње) практично се нису разликовале.

Црна Гора тада прави први искорак дисконтинуитета у односу на "друго око у глави" тако што усваја другачије размере заставе у односу на Србију, и мења нијансу једне од боја од традиционалне плаве у "традиционалнију" плаветну.

Међутим, пошто је становништво ову дистинкцију у великој мери игнорисало, непосредно пред расписивање референдума о независности, црногорске власти су 2004. године – декретом и без референдума – одабрале вексилолошко решење које се тренутно користи, а које је засновано на једној од историјских застава црногорске војске, тзв. "алај-барјаку".

Иако далеко од најпопуларније заставе међу самим Црногорцима, алај-барјак је био згодан јер је правио лако уочљив симболички рез у односу на традиционални српски триколор, а истовремено је био "секуларнији" у односу на знатно омиљенији "крсташ-барјак".

Литије за спас светиња Српске православне цркве преко ноћи прерасле у једно мало "српско пролеће", чији је недвосмислени симбол била управо – српска тробојка

Да ђукановићевско "ломљење мозга" и "трансплантација идентитета" нису прошли толико глатко постало је јасно крајем 2019. када су литије за спас светиња Српске православне цркве преко ноћи прерасле у једно мало "српско пролеће", чији је недвосмислени симбол била управо – српска тробојка.

Једноставна свесрпска народна застава, без икаквих грбова и симбола, почела је да искрсава на сваком кораку, неупоредиво брже него што су кербери ДПС режима стизали да их прекрече. На самим литијама различите варијанте триколора – народна српска застава, застава Краљевине Црне Горе (тзв. "барјак краља Николе"), различите варијанте заставе СПЦ, а неретко и државне заставе Републике Србије, биле су кудикамо учесталија појава од званичне црногорске заставе.

У националистичким монтенегринским медијима то је био идеалан повод за нови талас антисрпске хистерије и оптужби на рачун Србије за вођење "хибридног рата" и "великосрпске политике", односно кампање "посрбљавања Црне Горе".

Српске, него чије?

У том контексту, опаске Ђукановићевих присталица да се свргавање безмало монарха од Монтенегра славило уз српске заставе не погађа далеко од мете. Најзад, сам Ђукановић је у својој позној политичкој каријери све жетоне ставио на антисрпску политику, засновану не само на кварењу односа са Србијом и Црквом, него и на све агресивнијој и све опипљивијој дискриминацији властитих грађана који су се усуђивали да се и даље "родно идентификују" са својим бабама и дедама Србима.

Тако је и Ђукановићев пад био у српском знаку на сваком кораку – трагикомични пројекат "црногорског језика" није успео да претвори српски језик у "језик националне мањине", покушаји да се конфискује имовина српске Цркве су пропали, настојања да се од српског народа направи варварско Друго по узору на политичке касабе Загреба, Сарајева, односно Приштине, нису уродили плодом, и на крају су и сами Црногорци са улица почели да му вичу да одлази машући – српским заставама.

Да, српским. Помирите се с тим. Иако је након несумњиво револуционарних збивања 2020. учињен значајан напор да се амортизује штета форсирањем "Николиног барјака" као алтернативе политички запаљивијој Народној застави, заједничкој и за Србију, и за Српску, и за Црну Гору, и за бившу РСК, дух је пуштен из боце, и Ђукановићевим "Дукљанима", "Морлацима", и "Староцрногорцима" и Николина застава већ је била – превише српска.

Изједначавање Српства са политичким и законским системом (авонојевске) Србије представља играње управо на ону карту националне поделе на којој је Ђукановић деценијама темељио своју власт

У том контексту у најмању руку необично делује журба и нервоза низа српских коментатора да што пре објасне како то уопште нису биле српске заставе. Игноришући чињеницу да су се на улицама црногорских градова на све стране могле наћи Народне заставе и чак Државне заставе Србије, а да су у Беранама развили барјак СПЦ (тробојку са крстом са оцилима) од 120 метара, један део српских кибицера потрчао је да објасни резигнираним ђукановићевцима да Николини и црквени барјаци "нису српски", јер не представљају – Републику Србију.

Ово изједначавање Српства са политичким и законским системом (авонојевске) Србије представља играње управо на ону карту националне поделе на којој је Ђукановић деценијама темељио своју власт у овој земљи.

И заиста – у којем паралелном свемиру државна застава или крсташ-барјак Краљевине Црне Горе, историјске државе која је по идеологији, фолклору, и иконографији свакако била српскија и од данашње Србије, па и од Републике Српске, није српска застава? Она је то у најмању руку у истој мери колико и Карађорђева устаничка застава из 1804. или црвено-бело-плави триколор који је предвиђао Сретењски устав 1835. године.

Могло би се рећи да је она у већој мери српска од застава СР Србије и СР Црне Горе са петокраком, а свакако више од несрећне заставе АП Војводине коју је Чанкова ЛСВ декретом наметнула северној српској покрајини у исто време (и на исти начин) као Ђукановић Црногорцима алај-барјак.

Ексклузивно и инклузивно Српство

Немојте имати никакве сумње – уједињено Српство представља разуздану револуционарну стихију која је са Балкана почистила Османску и Аустроугарску империју, туђинска царства која су на њему била присутна вековима. Уједињено Српство стајало је у корену антифашистичког отпора у окупираној Југославији, и у корену отпора новом НАТО-колонијализму након распада СФРЈ. Уједињено Српство је баук који дан-данас кружи Балканом, и коме архитекте новог колонијализма ни по коју цену неће дозволити да рашири крила и дише пуним плућима.

И стога се немојте изненадити што се против трансграничног српског јединства у једнакој мери копа, бургија ровари у Србији, колико и у Црној Гори.

Уосталом, и прича о заставама има другу страну – док су Ђукановићеви Монтенегрини форсирали алај-барјак као визуални дисконтинуитет са Српством, постпетооктобарске власти у Србији су промовисале "малосрпски", тј. "србијански" (sic!) идентитет и форсирале у јавној употреби Државну заставу Србије, са "преткумановским" грбом, са плавом бојом "традиционално" потамњеном да се што упадљивије разликује од црногорске, али и руске тробојке.

Српство никада није било ексклузивно, већ инклузивно, баш као што је Небеска Србија делатни, етички идеал коме се никада није касно приклонити

У ретким налетима бриге за чистоћу српског националног идентитета, српски грађанисти и црногорски националисти, уз свесрдну помоћ и терцирање "правоверних Срба" (из Црне Горе, а и шире) заједничким снагама покушавају да дух Српства поново угурају у боцу озлоглашеног "србијанства", а да све што је српско изједначе са Републиком Србијом. Па тако и заставу.

Српство, међутим, никада није било ексклузивно, већ инклузивно, баш као што је Небеска Србија делатни, етички идеал коме се никада није касно приклонити. Идеал који нашироко трансцендира авнојевске границе и оквире Устава из 2006. године.

Срби себи не могу дозволити да се понашају као увређена млада, нити си могу дозволити да отуђују и поклањају непријатељима своје националне и историјске симболе, нити своје сународнике

Црна Гора није само вековна (и заветна) земља српског народа, земља по којој су уздуж и попреко разбацане српске светиње, земља српског поноса, српских гробаља, и највећег српског песника. Црна Гора је такође земља у којој српски народ има виталне, егзистенцијалне интересе, који се директно сукобљавају са интересима страних колонијалиста и њихових локалних сатрапа и подизвођача.

У сукобу тих интереса одавно су скинуте рукавице. И зато Срби себи не могу дозволити да се понашају као увређена млада, нити си могу дозволити да отуђују и поклањају непријатељима своје националне и историјске симболе. Нити своје сународнике.

(РТ Балкан)

 
Србија међу уставима

Зашто на референдуму у Србији заокружити "не"?

Горан Марковић   
среда, 12. јануар 2022.

Стиче се утисак и да јавност не зна скоро ништа о садржини, циљевима и могућим посљедицама предложених амандмана, па ће знатан дио грађана, а можда и њихова огромна већина, гласати у зависности од тога да ли су за или против власти, а не да ли су за или против приједлога амандмана. 

 
Свет након 11. септембра

Анти-американизам: Поглед преко океана

Economist   
уторак, 29. март 2005.

На „страни свет“, како је Џорџ Вашингтон волео да га зове, у Америци се још од времена очева оснивача гледа са неверицом на коју „свет“ итекако узвраћа истом мером. Данас, чини се, више него икад. 

 
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

Погрешни савети и лоши саветници гурају Додика и РС у националну и државну провалију

Милан Благојевић   
петак, 02. фебруар 2024.

Додика погрешно савјетују они којима је окружен, баш као што су га погрешно савјетовали и прошле године да Народна скупштина Републике Српске донесе Закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ, доводећи га тим својим незнањем и глупостима на оптуженичку клупу

 
Србија и Црна Гора

Председнички избори и Црна Гора на новој прекретници

Мирјана Радојичић   
субота, 18. март 2023.

У сенци рата у Украјини који већ више од годину дана боји глобално-политичку сцену, и драматичних евроамеричких покушаја да се "преко ноћи" разреши вишедеценијски косметски чвор који протеклих месеци сенче политички живот региона, у суседној Црној Гори одвијала се кампања за предстојеће председничке изборе. Ванредне околности у којима због дешавања на истоку Европе живи цео континент, али и знатни делови остатка света, учиниле су да предизборна кампања буде временски "компримирана" у донедавно незамисливих двадесетак дана. А њен почетак обележио је говор још увек актуалног председника државе и једног од председничких кaндидaтa на трибини у једној црногорској варошици на граници са Албанијом у којем је, између осталог, својим противкандидатима на изборима поручио да ће га победити "таман онако како сте побјеђивали током свих претходних деценија".

 
Србија међу уставима

Лажна представа да ћемо усвајањем амандмана бити ближи интеграцији Србије у ЕУ

Танасије Маринковић   
недеља, 02. јануар 2022.

Да би српско судство имало снаге за такав чин неопходно је ојачати га уставом тако да оно почне да размишља о себи као истинској државној власти, и да законодавна и извршна власт почну да прихватају да судство јесте контравласт. Амандманима се то не чини већ се њима одлаже неопходна уставна реформа за наредни неодређени период

 
Србија и НАТО

"Пузајућа интеграција" или аргументи против НАТО

Никола Танасић   
субота, 26. март 2016.

 Наспрам тог непоколебљивог и практично плебисцитарног отпора српских грађана према овој милитаристичкој организацији стоји парадокс –Србија се пузајући приближава тачки када ће прогласити претензије да се учлани у Пакт.

 
Косово и Метохија

Показује ли валута чије је Косово? Динар као девизно средство плаћања на КиМ

Живан Лазић   
уторак, 06. фебруар 2024.

Подсетимо ли се легендарног гувернера Драгослава Аврамовића и његове тезе да се "држава простире дотле докле сеже употреба њене валуте", разумећемо суштину актуелног повећања затегнутости на југу.

 
Црква и политика

СПЦ као дежурни џак за ударање или нормализација бестидности

Слободан Антонић   
петак, 06. октобар 2023.

У аутоколонијалном делу наше јавности извршена је нормализација бестидности, а најбољи пример тога је однос према Српској православној цркви

 
Србија међу уставима

Уставном суду Србије поднете иницијативе за оцену уставности Закона о референдуму и Одлуке о расписивању референдума о промени Устава

Горан В. Ђорђевић   
недеља, 26. децембар 2021.

Питање које је формулисано на начин како је то одређено у Одлуци која је предмет ове инцијативе, постављено је на генералан, начелан и површан начин. Наиме, из постављеног питања, не може се утврдити на које уставне промене се односи овај референдум, односно постављено питање

 
Истина и помирење на ex-YU просторима

Мит о споразуму из Карађорђева – није било договора Милошевића и Туђмана о подели Босне и Херцеговине

Ненад Пиваш   
четвртак, 31. март 2022.

Историја распада Југославије нам показује да је било и превише муслиманско-хрватске сарадње, укључујући ту и ратну, за један период који је наводно красила „српско-хрватске завера против добрих Бошњана“. Крајње је време да се мит о споразуму из Карађорђева пошаље на сметлиште историје, заједно са другим теоријама завере

 
Куда иде Србија

Крајности разорене националне свести - српско друштво између комплекса више и ниже вредности

Никола Танасић   
понедељак, 28. јун 2021.

Јер бити Србин, на крају, није ствар фолклора, није ствар расистичке ароганције, није ствар крви нити тла, а поготово није ствар случајности, јер прилика да се престане бити Србином има на сваком кораку. Бити Србин је - ствар опредељења

 
Косово и Метохија

Одлука политичког комитета Савета Европе да „Косово“ прими у ову организацију представља кулминацију антидржавне и антиуставне политике Александра Вучића

"Отаџбина"   
четвртак, 28. март 2024.

Ово време, када се буде писала историја српске државе, ће бити уписано црним словима јер овако нешто никада се у историји српског народа није дешавало. Ипак, као што је некада говорио Никола Пашић спаса нам нема али пропасти нећемо

 
Црква и политика

Шта би Црна Гора биле без наслеђа Немањића? На територији данашње Црне Горе делују три епархије које је основао Свети Сава

Митрополит Јоаникије   
недеља, 12. новембар 2023.

Свети Немањићи су у Црној Гори оставили велики траг и насљеђе које нас представља у цијелом свијету као културни народ

 
Куда иде Србија

Одолети притисцима „Колективног Запада“ и остати веран своме културном обрасцу

Јован Б. Душанић   
субота, 10. децембар 2022.

У обрачуну Запада са Русијом Србија је изложена јаком притиску да се одрекне неутралне позиције, прикључи се „колективном Западу“ и уведе санкције Русији. Тако нас они који су кроз историју, по правилу, били против Србије и њених националних интереса позивају да им се придружимо у њиховом сукобу са земљом која је вековима била наш савезник и заштитник

 
Истина и помирење на ex-YU просторима

Серијал о НДХ на ХРТ-у — Дозирана истина о „Независној Држави Хрватској“

Маринко М. Вучинић   
петак, 17. децембар 2021.

У овој серији је објављена епизода Уљудба, бавила се друштвеним у културним дешавањима у НДХ-а , Хрвоје Класић је грдно погрешио што није ангажовао Горчина Стојановића као консултанта, вероватно би овај изузетни подухват добио на вредности и постигао већи уљудбени дојам и попутбину

 
Свет након 11. септембра

После краја историје

Норман Бејли и Критон М. Зоакос   
четвртак, 05. мај 2005.

Терористички напади од 11. септембра 2001. и рат у Ираку указали су на хитност потребе да се ухватимо у коштац са хаосом насталим из прогресивног колапса вестфалског система националних држава. Међутим, та потреба постојала је и пре 11. септембра.

 
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

Обраћање „про-босанским снагама“: Треба ли да вам се нацрта и обоји да Срби који живе у БиХ нису желели да се отцепе од Југославије и нису желели границу на Дрини

Сабина Силајџић   
среда, 17. јануар 2024.

Сабина Силајџић, редовна професорица Економског факултета у Сарајеву, објавила је на друштвеним мрежама осврт који је назвала: Обраћање „про-босанским снагама” – пропитивање и свједоџба истини

 
Србија и Црна Гора

Тарифа за част или кад се од професора српског тражи полагање „црногорског језика“ као услов за стицање ЦГ држављанства

Марија Јелић   
уторак, 18. октобар 2022.

Бивша министарка у Влади Црне Горе Весна Братић је на свом фејсбук налогу подијелила текст професорке српског језика и јужнословенских књижевности Марије Јелић.

 
Истина и помирење на ex-YU просторима

„Олуја“ и њене последице – 26 година после – остала је пуста земља и празне куће

Милојко Будимир   
среда, 04. август 2021.

У последње време све је више празних кућа у којима су живели и Хрвати. У потрази за запослењем многи су искористили чланство Хрватске у ЕУ и напустили Хрватску. Остала су напуштена села по којима слободно се крећу дивље животиње који су једини стални становници ових места

 
<< Прва < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа > Последња >>

Страна 2 од 127

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер