Прођоше од тада до данас многи вјекови, па нико осим данашњих проусташких скрибомана у Црној Гори, Немању није назвао окупатором него обновитељем своје дједовине Старе Дукље, а данашње Црне Горе, и објединитељем тадашњих српских земаља, осим, нажалост, Босне.

 Програм који влада Србијом данас у суштиније савремени титоизам, а  титоизам је у основи хабзбуршка дресура Срба у режиму Бењамина Калаја у Босни и Херцеговини. Срж Калајеве политика заснивала се на идеји да Србе у Босни подели према верском принципу и тиме агресивно блокира тежњу народа истог језика и порекла са две обале Дрине да се природно уједини као и други народи Европе

Србија је мала, мирољубива европска земља, која се бори за поштовање међународног права, Повеље УН и Завршног документа из Хелсинкија, док је НАТО освајачки савез мултинационалног корпоративног капитала који грубо крши основне принципе међународног права.

Све то, дакле, Србија може, али неће, чиме нас свјесно препушта колонијалном јарму и постепеном нестанку Републике Српске

Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2022. године

Читаоцима се овде предлаже десет неконклузивних и у великој мери фрагментарних теза о Југославији и њеном месту, мање у српској историји, а више у српском идентитету и националној свести.

Без обзира на специфичне околности, агресије су објашњаване лажним изговорима, а као „окидачи“ су коришћени инсценирани „масакри цивила“ и слични догађаји са потенцијалом за придобијање подршке оружаним нападима. Агресије је увек пратила оркестрирана пропаганда која жртве представља као „зло“, а агресора као богомданог месију.

Стога би излажење у сусрет овој пресуди Европског суда за људска права значило демонтажу Републике Српске и унитаризацију БиХ. На то Република Српска не смије никако пристати, јер би тиме она не само нестала, већ бисмо сви ми дозволили да се тиме поништи суштински дио Дејтонског мировног споразума као правно ваљаног међународног уговора

На крају, још један пропуст, али за њега нећемо кривити Илића, вероватно је човек пермутовао, па је ван Скорелову слику датирао у 1451. годину (уместо у 1541. годину), у време када се сликар још није родио. Дешава се, али би "Пешчаник" морао да има уредника који би могао и прочита текст, а не само да га објави

Балкан је једно од можда најзамршенијих светских чворишта када се ради о идентитету. И сама Србија се суочава са питањима - ко смо ми Срби, шта смо и шта су други у нашем суседству и, како би требало да се поставимо?