Ђукановић је по ко зна који пут од 2006. нацртао мету и ставио жуту траку оним грађанима који су на референдуму гласали да држава Црна Гора живот настави у заједници са Србијом, а њих је, подсјећам га, скоро половина државе

Нико ко на објективан начин разматра проблем покушаја ревизије историје Другог светског рата, не може негирати да се јављају тежње да се доведу у питање основне историјске чињенице о природи и карактеру атифашистичке борбе у Србији. Али, то у исто време не значи да се може на начин како то чини Златоје Мартинов изједначавати НДХ-а и Недићев колаборационистички режим.

Обавезује се Влада Републике Србије да без одлагања и у пуном капацитету настави међународну дипломатску кампању за повлачење признања тзв. „Косова“, те да успостави систем економских и трговинских повластица за државе које нису признале независност тзв. „Косова“ или које су повукле такво признање

Изненадило ме што је господину Благојевићу промакло да је Народна скупштина Републике Српске 1. фебруара на дневном реду имала политичко-економску ситуацију у БиХ

 Програм који влада Србијом данас у суштиније савремени титоизам, а  титоизам је у основи хабзбуршка дресура Срба у режиму Бењамина Калаја у Босни и Херцеговини. Срж Калајеве политика заснивала се на идеји да Србе у Босни подели према верском принципу и тиме агресивно блокира тежњу народа истог језика и порекла са две обале Дрине да се природно уједини као и други народи Европе

Дошли смо у позицију да смо везани за земље НАТО а да тамо наводно нећемо; да притом себе јавно убеђујемо да тамо нећемо, а чињенице говоре да се тамо сами гурамо (између осталог, и зато што смо се довели у позицију да немамо где и да морамо тамо) а да притом нисмо рашчистили око онога што је било 1999.

У целој овој гужви око регистарских таблица председник Србије се понашао по већ устаљеном шаблону. Драмио је, кукао, паничио, ширећи дефетизам, наговештавајући олује за Србе на КиМ, подизао борбену готовост по зна који пут, шетао борбена возила на релацији Краљево-Рашка чак и подизао мигове у ваздух претећи наводно Албанцима празном пушком. Приштина добро зна да Србија има за владара нејаког Уроша без храбрости и мушкости и само се смејала ономе што је Александар Вучић радио

Јер Бог се јави у телу онима који седе у мраку и сенци, родивши се од жене. Пећина и јасле Га прихватају, пастири чудо разглашавају, мудраци са Истока у Витлејем даре доносе, а ми, недостојним устима, угледајући се на анђеле, хвалу му одајмо: Слава на висини Богу, а на земљи мир!

Читаоцима се овде предлаже десет неконклузивних и у великој мери фрагментарних теза о Југославији и њеном месту, мање у српској историји, а више у српском идентитету и националној свести.

Моју пажњу привукла је заправо званична политика владе. Из мени нејасних разлога, Американцима је, најмање шест месеци пре бомбардовања испирала мозак причама о дивљацима Србима, чиме је, разуме се, требало да се оправда демонизација Југославије.