Početna strana > Rubrike
Rubrike
Politički život

O jugoslovenskom socijalizmu

Miroslav Samardžić   
petak, 24. novembar 2017.

 Većina autora koji su se bavili ekonomskom istorijom SFRJ uočavaju da je sistem bolovao od preterane decentralizacije. Pitanje je šta je bio glavni motiv najvažnijeg teoretičara SKJ Edvarda Kardelja. Neki misle da je njegovo insistiranje na samoupravljanju u stvari bio samo izgovor za postizanje drugih ciljeva, pre svega slabljenja savezne države i povećavanje ovlašćenja republika i pokrajina.

 
Kulturna politika

„Matilda“, „Sila privlačenja“ i „Viking“ – novi ruski film u očima srpske publike

Nikola Tanasić   
petak, 10. novembar 2017.

Praktično nema boljeg dokaza da su srpsko-ruski odnosi znatno bolji danas nego pre deset-petnaest godina od činjenice da je već nekoliko godina potpuno normalna stvar videti savremene ruske filmove na repertoarima srpskih bioskopa.

 
Kolumne Đorđa Vukadinovića

"Kimdžongunizacija" ili Orvel na domaći način

Đorđe Vukadinović   
sreda, 01. novembar 2017.

Očigledno je da u ovom trenutku vlast zaista „može šta hoće“. Ali nije sasvim izvesno da li će moći i dokle hoće. Zapravo, ono što u svemu ovome najviše iritira jeste elementarno vređanje inteligencije i jedna sveopšta tabloidizacija i infantilizacija – da ne kažemo, „kimdžongunizacija“ – političkog života

 
Ekonomska politika

Marijana Macukato i rehabilitacija ekonomske uloge države

Miroslav Samardžić   
petak, 13. oktobar 2017.

 Uništavanje države u Srbiji traje decenijma, ona više nije u stanju da obavlja svoje osnovne funkcije. Marijana Macukato, kao i brojni drugi zapadni ekonomisti, uverljivo dokazuju da nema privrednog rasta bez aktivne i kreativne uloge države. 

 
Politički leksikon

Dušan Mihajlović – od vidre do zaboravljene crne ovce

Aleksandar Lazić   
sreda, 17. avgust 2011.

Opisujući sebe, Mihajlović je rekao da je "stara čekalica" i "zaista znam mnogo, nema zavere ili projekta u poslednjih deset godina gde nisam učestvovao". A o drugima: "Vremena su teška – viski je postao tako skup, ljudi tako jeftini."

 
Granice multikulturalizma

Dijalektika sekularizacije

Jirgen Habermas   
utorak, 29. april 2008.

A ipak, neke promene na globalnom planu i veoma vidljivi sukobi koji se rasplamsavaju zbog verskih pitanja, dovode u pitanje tu tvrdnju da religija gubi na relevantnosti.

 
Politički život

"Uspenje" Ane Brnabić i njenog preteče Lazara Krstića u operaciji "promene svesti" Srbije

Milanko Šekler   
četvrtak, 16. novembar 2017.

I sada, teške li ironije, ta ista Ana Brnabić objašnjava javnosti Srbije da smatra da bi vanredni parlamentarni izbori u Srbiji trebalo da se održe, kako bi se što pre sprovele izmene Ustava Srbije.

 
Kulturna politika

Jovan Jovanović Zmaj o izrazu „paor“

Dušan Kovačev   
utorak, 14. novembar 2017.

Kome dakle treba to neprekidno javno kićenje naših čestitih ratara sramnim izazom paor? Naravno, gospodskim politikantima koji jako vole da njih narod bira da bi oni tim narodom vladali. Eto, baš na to nas je upozorio čika-Jova Zmaj pre sto trideset godina.

 
Prenosimo

Zašto Srbi jedu evropske svinje?

Sputnjik   
četvrtak, 26. oktobar 2017.

Na pitanje Sputnjika zašto Srbija sa tradicijom uzgoja svinja i sa kvalitetnim svinjskim mesom uvozi, odgovor je, kaže, u liberalizaciji tržišta. Prerađivačima se više isplati da uvezu po nižoj ceni od domaće i to uglavnom bude zamrznuto meso slabog kvaliteta, kojem je cena još niža kako se primiče isteku roka trajanja koji je u EU pola godine

 
Ekonomska politika

Zapadni zelenaši čerupaju najveću rusku investiciju na Balkanu

Dušan Kovačev   
utorak, 03. oktobar 2017.

Agrokor je godinama slao finansijska sredstva Hrvatske i susednih zemalja ka Americi, a rusko ulaganje bi to izrabljivanje onemogućilo. Hrvatskoj je obećana sudbinska uloga u Intermarijumu da bi najurila ruskog ulagača i najvredniji kapital firmi zavisnih od Agrokora budzašto predala američkim zelenašima.

 
Komentar dana

„Mali Alek“, izbori i dozvola „Velikog Brata“

Đorđe Vukadinović   
ponedeljak, 20. novembar 2017.

 Zato su izbori odloženi – do daljnjeg. To jest, dok Vučić ne vidi jasnije šta mu se dešava sa rejtingom u Beogradu i dok nekim novim, „autokolonijalnim“ i izdajničkim potezima koje će povući u međuvremenu „Mali Alek“, eventualno, ipak ne iskamči dozvolu za izbore od „Velikog Brata“.

 
Kolumne Slobodana Antonića

"Vatikanska mržnja" ili o korenima rusofobije u Evropi i Srbiji

Slobodan Antonić   
sreda, 08. novembar 2017.

Kroz takvu mržnju trebalo bi da se stvori „Srbijanin-EUropljanin“, kome je „prelomljen mozak“ i iščupan taj strašni „mali Rus“. Nesumnjivo je da je to konačni cilj atlantističke politike na Balkanu. A toga ne može biti bez ustoličenja i u srpskom društvu „vatikanske mržnje“ – duboke, sistematske i surove.

 
Prenosimo

Katalonski separatizam protiv jedinstva Španije

Dušan Kovačev   
petak, 27. oktobar 2017.

Katalonska policija je nakon kratkog kolebanja zatvorila najveći deo mesta na kojima je sprovođen ilegalni referendum. Nakon pokušaja da sprovede ilegalni referendum u nemogućim uslovima, vlada Katalonije je objavila uspeh pa najavila da će ipak proglasiti nezavisnost od Španije.

 
Dokumenti

Amandmani koje je poslanička grupa „Za spas Srbije-Nova Srbija“ podnela na zakone o osnovama sistema obrazovanja i visokom obrazovanju

Dokumenti   
ponedeljak, 02. oktobar 2017.

U Narodnoj skupštini Republike Srbije prošle nedelje se raspravljalo i glasalo o dva zakona o obrazovanju: Zakonu o osnovama sistema i obrazovanja i Zakonu o visokom obrazovanju.

 
Wikileaks na NSPM

Kosovo: Succes in the north key to a successful

Wikileaks   
subota, 22. januar 2011.

That this international and local alliance for action in Northern Kosovo comes while KFOR remains at a robust presence of roughly 10,000 troops is fortunate. The Northern Strategy has been designed to incentivize participation in GOK structures, not to impose them by force.

 
Savremeni svet

Rusija - od naftnog do pšeničnog giganta

Anatolij Medecki   
četvrtak, 23. novembar 2017.

Rusija, koja je decenijama vodeći izvoznik sirove nafte, sada sve više dominira drugom kritičnom globalnom robom – pšenicom.

Njena proizvodnja pšenice se povećala proteklih godina, pošto su dobri uslovi za uzgajanje povećali profite farmera, omogućivši im da reinvestiraju u bolje sorte semena i bolju opremu.

Pošto su niske cene nafte uzdrmale rublju, a uzgajanje žitarica postalo primamljivije u pogledu inostranih kupaca, Rusija je ugrabila veći udeo na tržištu pšenice od takvih izvoznika kao što su SAD.

To je posebno dobrodošla vest za Rusiju, koja pokušava da prekine svoju zavisnost od uvoza poljoprivrednih proizvoda, nakon što je zabranila uvoz nekih zapadnih artikala, u znak odmazde zbog sankcija koje su joj nametnute nakon aneksije Krima.

1.         Ko kupuje rusku pšencu?

Oko polovine zemalja na svetu uvozi rusku pšenicu. Neke od glavnih mušterija nalaze se ne tako daleko – na Bliskom istoku i u Severnoj Africi, ali potražnja postoji i mnogo dalje, u Meksiku i Indoneziji. Glavni ruski kupac je Egipat, koji ruskom pšenicom hrani svoje stanovništvo, dok sledeći potrošač,Turska, uvozi žito da bi pravila brašno koje potom izvozi. Očekuje se da će ovogodišnje sezonske isporuke za više od 40 odsto nadmašiti one od pre samo tri godine.

2.         Čime privlači rusko žito?

Jeftino je. Obilje od prethodnih dobrih žetvi spustilo je cene koje su niske i zbog kratkih transportnih ruta iz Crnog Mora (čvorišta za najveći deo ruskog izvoza) ka kupcima na Bliskom istoku i Severnoj Africi. Skorašnje loše žetve učinile su žito iz Severne Amerike i Australije manje atraktivnim za neka od njihovih tradicionalnih tržišta u Aziji, otvarajući tako vrata ruskoj pšenici.

3.         Kako je Rusija postala lider u izvozu pšenice?

Izvoz pšenice iz Rusije počeo je da raste početkom ovog veka, nakon što su kolhozi iz sovjetske ere počeli da ustupaju mesto privatnom vlasništvu na plodnim površinama i nakon što su ratari dobili pristup poslednjoj međunarodnoj tehnologiji. Sada traktori Deere & Co iz SAD i Claas KGaA iz Nemačke prelaze preko ruskih njiva, a usevi se prskaju pesticidima koje proizvode Monsanto Co i Syngenta AG. Uz podršku države, farmerski rashodi mogu da budu dva puta manji nego kod glavnih takmaca, pa Rusija može sebi da priušti da uzgaja čak i onda kada cene padaju.

4.         Šta ruska dominacija znači za svetska tržišta?

Ruski udeo u izvozu skočio je sa manje od jednog procenta 2000. godine, na 18 odsto ove sezone. U istom periodu, udeo SAD je skoro prepolovljen. Velike ruske žetve doprinele su globalnoj prezasićenosti, tako da su u Čikagu cene dotakle skoro desetogodišnji minimum, primoravajući američke farmere da ozime pšenice zaseju najmanje u ovom veku. Dominacija daje Rusiji moć da uzdrma svetska tržišta. Cene su skočile skoro za 50% kada je Rusija 2010. godine, nakon suše, zabranila izvoz pšenice.

5.         Može li Rusija da pojača svoju kontrolu nad izvozom?

Ukoliko vremenske prilike dozvole, žetve mogu dosezati nove rekorde. Mada, postoje znaci da ruske luke i železnice, pod pritiskom da se tako mnogo izvozi, počinju slabije da funkcionišu. Uz to, Rusija se nije probila na neka tržišta. Rusko žito obično ne odgovara strogim zahtevima u pogledu kvaliteta koje postavljaju ključni kupci, poput Alžira ili Saudijske Arabije na primer, dok je za Brazil jeftinije da kupuje od dobavljača iz MERKOSURA. Rusija je načinila prodore u Aziji, ali će visoki transportni troškovi verovatno limitirati količinu robe koja će tamo biti plasirana.

6.         Može li Rusija da ponovi svoj uspeh i sa drugim prehrambenim proizvodima?

I uz transformisanje svoje prehrambene industrije, Rusija će još biti daleko od toga da se takmiči na globalnim tržištima kukuruza, šećera ili mesa, na onaj način kako to čini kada je u pitanju pšenica. Ona je sada samodovoljna kada je reč o šećeru, ali su troškovi proizvodnje isuviše visoki za neki veći izvoz. Uz to, Rusija nije adekvatno opremljena da barata isporukama u kontejnerima, što se inače u svetu preferira kada se prevozi beli šećer. Nacija se bori da bude konkurentna kod kukuruza, pošto je vlada zabranila sejanje genetski modifikovanog semena koje prinose u drugim zemljama čini profitabilnijim. Raširena afrička svinjska kuga u ruskim poljoprivrednim regionima sprečava značajniji izvoz svinjetine.

Preveo sa engleskog: Nebojša Vuković

Izvor: Bloomberg

 
Komentar dana

Bakir Izetbegović - realno

Branko Pavlović   
sreda, 15. novembar 2017.

Ukratko, Izetbegović je za Srbe, Srbiju, svaki zamisliv, pa i najmanji srpski nacionalni interes - neprijatelj. Realno.

 
Kolumne Slobodana Antonića

Spomenik autokolonijalizmu

Slobodan Antonić   
utorak, 31. oktobar 2017.

Ne bih da komentarišem „umetničku“ stranu ove čudnovate instalacije. Samo ću reći da ona odlično oslikava svu „taštinu praznine“ nastalu simbiozom drugosrbijansko-skorojevićkog „gradžanizma“ i vulgarne idolatrije aktuelnog režima. I ko zna kakva će sve umetnička čuda iz te simbioze tek da proisteknu.

 
Kolumne Đorđa Vukadinovića

Katalonija i Kosovo – ko je rekao „presedan“ i zašto je zamrznuti konflikt trenutno najmanje loše rešenje

Đorđe Vukadinović   
utorak, 03. oktobar 2017.

 Učimo od Kipra. Pregovarajmo, ali ne potpisujmo olako. Neumorno ukazujmo na dvostruke aršine i učinjenu nam nepravdu. Čuvajmo status kvo. Ne zazirimo od „zamrznutog konflikta“. Ne ubrzavajmo nepovoljan rasplet.

 
Dokumenti

Američko-srpski odnosi - "Napredak kroz partnerstvo"

Bela kuća   
četvrtak, 01. septembar 2016.
Ove godine se obeležava desetogodišnjica pristupanja Srbije programu Partnerstvo za mir NATO-a. Sjedinjene Države stalno iskazuju čvrstu i doslednu podršku naporima Srbije da ojača svoje odnose sa NATO-om. 
 
<< Prva < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Poslednja >>

Strana 1 od 354

Anketa

Da li mislite da će zajedno sa beogradskim biti raspisani i vanredni parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner