U svakom slučaju, Srbe i Ruse vežu brojne i višeslojne niti, koje su izdržale mnoga iskušenja, pa će – nadajmo se – verovatno izdržati i preživeti čak i ovu napadnu, kontraproduktivnu i prečesto karikaturalnu ljubavnu ofanzivu Vučićevih botova i tabloida. 

Prema nacrtu sporazuma o normalizaciji odnosa Kosova sa Srbijom koji je predložila vlada Ramuša Haradinaja, u koji je N1 imao uvid, Srbija i Kosovo bi se međusobno priznale kao suverene države koje pristaju da se podržavaju u međunarodnim organizacijama uključujući UN.

Kroz takvu mržnju trebalo bi da se stvori „Srbijanin-EUropljanin“, kome je „prelomljen mozak“ i iščupan taj strašni „mali Rus“. Nesumnjivo je da je to konačni cilj atlantističke politike na Balkanu. A toga ne može biti bez ustoličenja i u srpskom društvu „vatikanske mržnje“ – duboke, sistematske i surove.

That this international and local alliance for action in Northern Kosovo comes while KFOR remains at a robust presence of roughly 10,000 troops is fortunate. The Northern Strategy has been designed to incentivize participation in GOK structures, not to impose them by force.

Svako obraćanje strancima u vezi spremnosti Srbije da menja granicu je protivustavno i svako predlaganje promene granice, makar i samo načelno, izvan zvanične procedure za promenu Ustava u kojoj se tako nešto predlaže, je takođe protivustavno 

SAD i njihov ključni saveznik Izrael u Iranu vide opasnog neprijatelja koji svoje „pipke“ širi u Siriji. Amerikanci smatraju Teheran glavnim destabilišućim faktorom na Bliskom istoku. Stiče se utisak da, zbog Izraela koji stalno diže buku da "mu preti napad iz Irana" - SAD stvaraju neprijatelja od Irana.

Najvažniji aspekt ove posete i istovremeno onaj o kojem je u zvaničnim izveštajima bilo najmanje reči, jeste Putinova ponovljena čvrsta podrška teritorijalnom integritetu Srbije („uzajamno prihvatljivo rešenje na osnovu Rezolucije 1244“)

Ozbiljno se zapitajmo dokle smo stigli kada se u licemernim briselskim pregovorima kosovski Albanci pokazuju kao daleko revnosniji „ustavobranitelji“, jer brane svoja mlada ustavna rešenja, dok srpski predstavnici bagatelišu sadržinu svog osnovnog zakona koji imaju vekovima. Krajnji je čas da se vratimo svome ustavu, dok još imamo kome.

Ne bih da komentarišem „umetničku“ stranu ove čudnovate instalacije. Samo ću reći da ona odlično oslikava svu „taštinu praznine“ nastalu simbiozom drugosrbijansko-skorojevićkog „gradžanizma“ i vulgarne idolatrije aktuelnog režima. I ko zna kakva će sve umetnička čuda iz te simbioze tek da proisteknu.

Današnji KFOR predstavlja nam najbolju priliku da definišemo stabilnost prikladno, kao uspeh u bavljenju najgorljivijom bezbednosnom pretnjom Kosovu: Severnim Kosovom kao rastućem zamrznutom sukobu.