Da li se iko poklonio žrtvama u Bratuncu? Nije! Da li će Velika Britanija, možda jednog dana, da donese rezoluciju o tim žrtvama? Neće! Da li će, sem Dodika, neki od srpskih vladajućih glavešina da ode u Bratunac, a ne Srebrenicu? Mrka kapa...

Na nama je da objasnimo da poseta potredsednika Bajdena nije bila samo nagrada za dobro ponašanje, već pre početak nečega što mora da bude znatno intenzivniji dijalog o tome kako možemo da sarađujemo bliže i produktivnije na zajedničkim ciljevima

Prema novoproklamovanim pravilima Evropske komisije, za ruskog državljanina je rizično da u EU uđe i sa telefonom, a kamoli sa automobilom! Jer se svako prenošenje preko granice za lične potrebe automobila, prikolice, telefona, laptopa, pa čak i kozmetike, nakita i toalet papira (!) danas, prema EK, može tumačiti kao izvoz

Među najčudnijim parovima koje je proizveo Drugi svetski rat bilo je udruživanje Vilijama „Divljeg Bila" Donovana, šefa OSS-a (prethodnice CIA), i grupe nemačkih marksista koje je angažovao da pomognu Sjedinjenim Državama da razumeju naciste.

Svet je na pragu velikog i strašnog sukoba, koji daleko premašuje granice Ukrajine. To ne vide ili samo oni koji su slepi, ili oni kojima je globalno zaglupljivanje i slepilo projektovani zadatak i cilj 

"Srbija [Beograd] saglasna je da otvori predstavništvo Privredne komore Srbije i državnu kancelariju u Jerusalimu 20. septembra 2020. i preseli svoju ambasadu u Jerusalim do 1. jula 2021. godine"

U atmosferi pesimizma insistiranje na važnosti toga da se bude ispravan Bošnjak znači zadobijanje snage kao političkog sredstva. Ono što daje uverljivost, a najverovatnije i pothranjuje ovaj diskurs, jeste narastajući nacionalizam među bosanskim Srbima.

Veoma različiti odgovori Kine i SAD na rat u Ukrajini ukazuju na razlike u razmišljanjima Pekinga i Vašingtona. Kinesku perspektivu dele mnoge zemlje, posebno na „Globalnom jugu“, koje ne veruju u tvrdnje Zapada da podržava poredak zasnovan na pravilima i koje smatraju da Bela kuća selektivno primenjujesvoje norme (napad na Irak 2003. je dobar primer)

Kad god pomislimo da su američki zvaničnici dostigli maksimum u ulozi okupacionih upravnika u Srbiji, koju su sami sebi ekskluzivno dodelili, uvek nas iznenade tako što prevaziđu sami sebe.

Hoću reći, da se čini kao da – makar poslednjih decenija – postoji neki čudan politički fatum koji nas gura u iracionalne političke reakcije. I doprinosi da prilikom raznih izbora i odluka mi – po pravilu – biramo goru soluciju. I, takođe, po pravilu, onu gluplju, ekstremniju i radikalniju. A i kontraproduktivniju sa stanovišta samog deklarisanog cilja