среда, 16. октобар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Геополитика реке Дрине - Хоће ли литијум и Рио Тинто довршити оно што није успео НАТО?
Политички живот

Геополитика реке Дрине - Хоће ли литијум и Рио Тинто довршити оно што није успео НАТО?

PDF Штампа Ел. пошта
Срђан Перишић   
четвртак, 19. септембар 2024.

Аргументација у вези са отварањем рудника литијума у Лозници се до сада у медијима односила на наводне економске добити (власт) и на здравствене и еколошке штете од ископавања (јавност). Ми смо недавно увели једну нову аргументацију, а то је – карактер и улога транснационалних корпорација, имајући у виду да је компанија Рио Тинто прави пример такве компаније, и као таква субјекат у међународним односима (поред држава и међународних организација). Све транснационалне компаније делују глобално без утицаја других влада, али имају политичку и војну заштиту од стране Запада, пре свега од САД и Велике Британије. На примеру Рио Тинта у Србији, та компанија користи заштиту Британије, Немачке и Француске – али иза њих опет стоје САД. То се видело не само на потписивању меморандума између ЕУ и Србије о ископавању литијума, него и у недавним изјавама америчког и британског амбасадора у Београду. Војна и политичка заштита транснационалних компанија од стране САД је последњих 50 година била једна од главних особина глобализације.

У овом тексту уводимо једну нову аргументацију у вези са могућим ископавањем литијума у Лозници, тј. у долини реке Дрине. То је геополитичка анализа значаја реке Дрине за Србе, али и за Запад.

Геополитичка анализа полази од тога да Срби насељавају средишњи простор Балканског полуострва, а сама река Дрина опет тече по средини српског етничког простора. Дакле, питање централности је једно од кључних геополитичких појмова, па и ми у овој анализи то користимо.

Дакле, Срби су народ који насељава централни део Балканског полуострва (Балкан). Запад (ЕУ и САД) упорно инсистирају на измишљеном појму – „Западни Балкан“. Срби и Србија се не налазе на западу Балкана. То је вештачки наметнути конструкт како би Срби одустали од идеје и значаја централности на Балкану – на жалост прихваћен од званичног Београда

Дакле, Срби су народ који насељава централни део Балканског полуострва (Балкан). Запад (ЕУ и САД) упорно инсистирају на измишљеном појму – „Западни Балкан“. Срби и Србија се не налазе на западу Балкана. То је вештачки наметнути конструкт како би Срби одустали од идеје и значаја централности на Балкану – на жалост прихваћен од званичног Београда. Наиме, насељавање централности (средишњости) једног копненог простора даје снагу том народу да буде водећи у успостављању политичког поретка тог простора. Снага Немачке је што је у центру Европе, снага Русија што је у центру Евроазије. Управо, насељавање централног дела Балканског полуострва су један од геополитичких узрока – зашто Запад не жели да Срби имају јединствену и снажну државу, тј. државу која би обухватала све српске етничке области на Балкану. Та држава би тако представљала копнену регионалну силу која има излаз на Јадранско море – јер је то у англо-америчкој геополитици виђено као излаз Русије (раније Совјетског Савеза) на Средоземни базен. Због тога Срби ни до дан-данас нису успели да створе такву државу. Обе Југославије нису биле резултат дејства средишњости Срба, већ су биле британски (касније и амерички) геополитички конструкт – како Србе држати под контролом (хрватског фактора) и без јасне територије. Формирање обе Југославије означило је да се Срби налазе изван своје геополитике, и то траје до дан-данас. Једини изузетак од тога да су Срби изван геополитике су стварање две републике, Републике Српске Крајине (1991) и Републике Српске (1992).

У разумевању англо-америчке геополитике према Србима треба обратити пажњу – када Срби имају засебну државу (што је случај данас), Запад се држи плана: да она буде територијално ограничена и смањена (без Српске Крајине, без Црне Горе, без Космета, у будућности без Војводине, а данас поготово без Републике Српске), контролисати српске владе, лансирати оптужбе за геноцид, вршити притисак за учлањење у НАТО.

Е, сад, какве везе има геополитика са реком Дрином и литијумом?

У разумевању англо-америчке геополитике према Србима треба обратити пажњу – када Срби имају засебну државу (што је случај данас), Запад се држи плана: да она буде територијално ограничена и смањена (без Српске Крајине, без Црне Горе, без Космета, у будућности без Војводине, а данас поготово без Републике Српске), контролисати српске владе, лансирати оптужбе за геноцид, вршити притисак за учлањење у НАТО

Река Дрина је од Запада одређена да раздваја српски етнички простор, док са српског геополитичког гледишта она спаја српски простор и уопште све Србе.

Наиме, река Дрина се својим током (југ-север) пружа по средини српског етничког простора, тако да од Дрине ми можемо да говоримо о источном и западном делу српског простора. Река Дрина, у ствари, географски (рељефно) спаја целокупни српски простор у јединствену целину. Настајући од Пиве и Таре, које долазе са југа из Црне Горе, и егзактно и симболично представља централну рељефну целину која обједињава све Србе.

Међутим, ако поглемо блиску историју 20. века, видећемо да је долина Дрине била одређења да буде потпуно очишћена од Срба, да буде разбијена њена улога центра и повезивања Срба. Чишћење Срба са Дрине, и са леве и са десне стране, рађено је у оба светска рата. Дрина је била одређена да буде тампон-зона између Срба. У Првом светском рату Аустро-угарска је вршила геноцидне покоље на десној обали Дрине (од Бајине Баште, преко Љубовије, Лознице, до Мачве), а на левој страни Дрине (од Фоче, преко романијског платоа, до Бијељине) вршила је етничко чишћење, шаљући Србе у концетрационе логоре по Аустроугарској (један је био и у Добоју). Беч је веома добро познавао значај Дрине у изградњи јединствене српске државе, па је било потребно очистити Србе и са њене леве и са десне стране. Планови су били да се цела долина Дрине насели Немцима (што је почело пре Првог св. рата њиховим насељавањем у Семберији на левој обали Дрине, нпр. село Франц-Јозеф фелд).

Други светски рат је у долини Дрине наставак Првог. На десној обали Дрине казнене немачке експедиције су чистиле Србе (такође од Б. Баште, низ Дрину, до Мачве). Изговор је био – због устанка Срба (нпр. у лозничком селу Драгинац, и околини, Немци су само у једном дану 1941, убили 2667 људи без обзира на пол и године). У исто време, на левој страни Дрине хрватске војне снаге НДХ су вршиле геноцидно уништавање Срба (чишћење Срба од Зворника узводно Дрином, обухватајући и романијски плато, према Вишеграду и даље). Најпознатији пример покоља у долини Дрине је био у пролеће 1942, када су хрватске снаге поклале више од 6000 људи у Старом броду. У питању је српско становништво из места Рогатица, Вишеград, Хан Пијесак, Соколац, Власеница, Братунац, Сребреница, Кладањ, Олово – све са леве стране Дрине.

Према томе, и немачка и англо-америчка геополитика су реку Дрину увек гледали као начин како Србе држати распарчане. У таквој геополитичкој пракси Запада према Србима, наметање пројекта литијума у долини Дрине (на обе стране реке) носи један нови геополитички моменат – нимало повољан за Србе

Дејтонским споразумом спречена је идеја да Горажде (Федерација БиХ), град на Дрини, буде замењен за Илијаш (у саставу Српске до 1995.). Слободан Милошевић није баш био познат по томе да се разумео у географију и геополитику, па се није заузео за тај предлог српске стране, иако је предлог био на дејтонском столу. На крају, Илијаш је изгубљен, а Горажде је остало у Федерацији. Данас англо-америчка геополитика захтева чврсту границу на Дрини.

Према томе, и немачка и англо-америчка геополитика су реку Дрину увек гледали као начин како Србе држати распарчане. У таквој геополитичкој пракси Запада према Србима, наметање пројекта литијума у долини Дрине (на обе стране реке) носи један нови геополитички моменат – нимало повољан за Србе. Прво, транснационалне компаније које би биле ангажоване на ископавању литијума, а то није само Рио Тинто, контролисале би купљени простор за рудник и експлоатацију. На сајту компаније Balkan Mining and Minerals (BMM), која се бави истраживањем литијума, наводи се мапа Балкана где су у току истраживања или су завршена. Види се да су места истраживања означена и у Србији (десна страна Дрине) и у Српској (лева страна). Не заборавимо да транснационалне компаније у земљи домаћину траже дерегулацију (укидање закона који спречавају њихово деловање), приватизацију (приватизација оне државне својине која је потребна за њихов рад), либерализацију (укидање или смањење пореза на добит). То би у пракси значило потпуну контролу простора ископавања литијума у долине Дрине.

Имајући у виду политичку и војну заштиту коју имају транснационалне компаније од стране САД, а то у овом случају значи од НАТО-а, долина Дрине, тј. Српска и Србија би биле под „посебним“ обликом окупације. Оно што НАТО није успео од распада Југославије 1991. до данас, успео би преко литијума у долини Дрине.

Србима се не сме дозволити да формирају своју државу на целој територији где живе, већ им дозволити само толики простор који их неће учинити кључним народом Балкана (средишњом регионалном државом/силом). Да би се то остварило, неопходно је Дрину отети од Срба, и тиме трајно спречити њихово уједињење. Идеална методологија отимања је путем рудника литијума. Наравно, то је немогуће без инсталације подобних неоколонијалних елита међу Србима

Поред тога, за ископавање литијума још увек у свету није пронађена технологија која обезбеђује заштиту животне средине и здравља људи (гледано на основу постојећих рудника у свету). Можда је један од геополитичких циљева, поред ископавања литијума за потребе ЕУ и САД, да се и смањи српско становништво у долини Дрине? Јер, да ли би Срби баш хтели да живе у долини литијумских рудника на десној страни Дрине (лознички крај), и на левој страни (Семберија, Мајевица...)? Оно што је сигурно, дошло би до исељавања народа са тог простора.

Не заборавимо, Срби и српски простор на Балкану, предвиђени су од западне геополитике за ограничавање и сужавање на што мању меру. Србима се не сме дозволити да формирају своју државу на целој територији где живе, већ им дозволити само толики простор који их неће учинити кључним народом Балкана (средишњом регионалном државом/силом). Да би се то остварило, неопходно је Дрину отети од Срба, и тиме трајно спречити њихово уједињење. Идеална методологија отимања је путем рудника литијума. Наравно, то је немогуће без инсталације подобних неоколонијалних елита међу Србима.

Према томе, у аргументацији у вези рудника литијума у долини Дрине неопходно је да Срби укључе и аргументацију о геополитици сопственог простора, а не да слепо прихватају готова геополитичка „решења“ са Запада.

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер