Po tome kako upravlja Libijom – u kojoj, uzgred budi rečeno, već tri decenije zvanično nosi samo protokolarnu titulu "Vođe i lidera revolucije", ali u kojoj nesumnjivo ima apsolutnu vlast – Moamer el Gadafi pomerio je mnoge standarde u rukovođenju državom.

 Ubuduće, glavna orijentacija Srbije biće prema Francuskoj, u svim segmentima. Za razliku od Nemačke, Pariz ne insistira previše da Srbija Rusiji uvede sankcije, još manje je sklon da Srbiju krivi za sve što se događa na relaciji Beograd-Priština

Francuska postala nedorasla sopstvenom renomeu kulturne lokomotive (zapadnog) sveta.

Nama ostaje da se pazimo i uzdamo u ono što su vojvođanski Srbi rekli 1918: „Mi nismo verom i jezikom jedno sa Srbima i Srbijom nego smo kost od kosti srpske, jedno po duhu i sudbini. (…) Odlučili smo da jedno budemo sa Srbijom bez uslova, bez pregovora i bez pogovora”

Tako je Aleksandar Vučić, kao predsednik Republike, na televiziji Pink dobio oko 14 sati programa, a isto toliko i na B92. Televizija Hepi prenosila je aktivnosti predsednika šest i po sati, dok je na Prvoj bio sat vremena manje.

Iz vizure pisca ovih redova – a rekao bih i iz perspektive budućnosti Crne Gore i srpsko-crnogorskih odnosa – najvažnije je da Đukanović sa svojim nacionalno konfliktnim i kriminalno-korupcionim bagažom bude konačno poslat u istoriju

"Sa svoje 72 godine, Berluskoni neće otići dok ga Gospod ne uzme", razočarano piše kolumnista londonskog "Gardijana", jedan od onih koji ne mogu da se načude premijerovom opstanku na položaju uprkos svedočenjima da je Silvio često koristio agencije za poslovnu pratnju.

Ne znam koji su stvarni motivi Vučića da Srbiju gura u projekat koji nema ni zrno opravdanja za katastrofalne posledice koje nosi, ali vidim da on to čini na način koji ga raskrinkava kao neprijatelja zemlje i nacije na čijem je čelu.

Eto, dakle, takav je Aleksandar Vučić. Ali nije ovo bilo samo podsjećanje na suštinu Vučićeve ličnosti, već se, s obzirom na bezmalo plebiscitarnu podršku koju takav lik ima sve ove godine kako u Srbiji tako i u Republici Srpskoj, može vidjeti kakav je i karakter našeg naroda u cjelini

Prostije rečeno, ako ne žele da žive u Hristovom svetu, živeće u Homerovom. Posledice ove dehristijanizacije zapadne civilizacije kao globalnog hegemona već smo imali prilike da osetimo na svojim leđima. Možda neki od njih misle da svet tako i treba da izgleda. Ako ne misle, najbolje bi im bilo da se – raduju Hristovom dolasku