Влада Србије мора да објасни зашто је за војвођанске ратаре и сточаре добро да Тенис, уз двадесетак хектара намењених за фарме товљеника, закупи на 30 година и неколико хиљада хектара земље на којој ће узгајати житарице и тако истиснути локалне произвођаче сточне хране.

Република Србија ће наставити да обезбеђује и јача демократску контролу својих оружаних снага...

НСПМ преноси текст интервјуа са једним од наших уредника Николом Танасићем, који је на француском објавио портал Boulevard Voltaire. Француски текст интервјуа можете погледати овде.

Захтев за легализацију нелегалног објекта на Панчићевом врху, који је Општина Брус као званичан документ доставила Министарству грађевинарства, а на основу чега је први пут практично спречено рушење нелегалног објекта, заправо не постоји.

Из авиона се види да је власт наручилац ове анкете. Разлог је сондирање терена за одвајање КиМ од Србије. Више се Србији чак и не нуди улазак у ЕУ за давање јужне покрајине, већ препуштање ове територије треба да буде компензација за инсталирање Александра Вучића на владарски трон.

Фабрика аутомобила у Крагујевцу деценијама осцилира између „пословних подухвата столећа“ и „узрочника Долине глади“. Овога лета су се заоштриле противречности између капитала и рада. Дежурне птице злослутнице у домаћим медијима почеле су да најављују одлазак Фијата из Крагујевца. Злонамерни аналитичари сумњиче Фијат да жели да се повуче из Србије, па понижавајућим надницама практично подстиче штрајк и престанак производње у овој нашој фабрици.

Зашто пустити исток на миру? Зато што се и ти наши пријатељи боје да не уђе Југославија у рат у цјелини, с Југославијом и Русија, па према томе опћи рат. Према томе, исток бисмо пустили тотално на миру, а ово бисмо морали ријешити и југ и сјевер.

Виђали су се и раније у Паризу, виђали су се у Њујорку, могу да се виде и разговарају, незванично или званично, и у Бриселу, а не да се овим поводом представници наше државе појаве испод заставе такозваног „Косова“, јер је то шамар свим жртвама свих ослободилачких ратова Србије у 20. веку. 

Озбиљне демографске проблеме које проживљава Грчка има и суседна Бугарска, за коју се предвиђа смањење становништва са садашњих 7,1 милиона житеља (2016) на 3,4 милиона (вероватно је реч о 2080. години, прим. преводиоца), по стопи од око 60 хиљада мање годишње, 164 особе на дан. 

Претходних дана имало смо прилике да прочитамо и чујемо неке веома скандалозне и варварске изјаве - што од припадника „другосрбијанске“, што од припадника номинално „српско-патриотске“ јавности – на тему употребе црквенословенског језика у осликавању Храма Светог Саве.