Владимир Путин и руководство Гаспрома више пута су наглашавали да је СП-2 економски, а не политички пројекат. Свако има право да се не сложи са овим ставом, али списак учесника у пројекту говори о томе да гледиште Русије подржавају они, од којих зависи енергетска безбедност и снабдевеност овог дела света, а то су највеће европске гасне компаније.

Овакво понашање показује да је антируске конструкције о државном удару, вероватно (и поново) осмислио неформални министар информисања Србије и Црне Горе Беба Поповић и његов полудржавни Институт за јавну политику. На такав закључак указује непрекидно финансирање ИЈП из српског и црногорског буџета.

На крају, нека лобисти поделе у Србији и Русији дођу на КИМ да објасне народу зашто је боље да живе у албанској сецесионистичкој творевини и по албанским законима, а не у српској држави по српским законима

О дометима овог глобалног феномена најбоље сведочи његова српска културна рецепција. У сцени у којој Ноћни Краљ са осмехом пркоси баражу змајевске ватре виђен је Александар Вучић који пролази кроз протесте „1 од 5 милиона“

У сваком случају, Србе и Русе вежу бројне и вишеслојне нити, које су издржале многа искушења, па ће – надајмо се – вероватно издржати и преживети чак и ову нападну, контрапродуктивну и пречесто карикатуралну љубавну офанзиву Вучићевих ботова и таблоида. 

Да је неко у Вашингтону или Бриселу радио „фоторобот“ (identikit, phantombild, portrait-robot) атлантистички идеалног премијера Србије, нацртао би управо Ану Брнабић. И баш њу је Вучић изабрао за премијера. Лепо.

Кад Вучић каже да одлучује  струка, треба му веровати. Само нису у питању лекари, него експерти за истраживање јавног мњења. Својим наглим заокретима он је угрозио кредибилитет јавне власти и тако онемогућио ефикасно управљање кризом.

У случају да нешто ванредно крене по злу, СНС и Врховни Командант ће покушати да кривицу свале, да бес народа усмере на неког другог, јер ће у догледној будућности одложени парламентарни и локални избори свакако морати да се одрже. Овог пута то неће бити тако лако, као раније.

 Нажалост, конзумеристичка матрица која образовање претвара у робу настоји данас да комодификује и Прву београдску гимназију, и од институције је претвори у „бренд“, у „франшизу“, у празну етикету која ће се као лажни гарант квалитета лепити на нови модел назови-образовања који се у нашој земљи потура под магичнимформулама „модернизације“, „реформе“, „дигитализације“, а које нису ништа друго него директна, неприкривена, и непатворена колонизација